Srbija i Balkan
Generacija "zed" i problemi na američkim izborima: Umeju li naša deca da se potpišu?
Digitalizacija je uticala na mlade širom sveta, mnogi danas ne znaju da se potpišu. Prosvetari u Srbiji kažu da vesti koje stižu iz SAD jesu "podignuta crvena zastavica", da mora nešto hitno da se menja u obrazovnim sistemima razvijenih zemalja
Skoro ceo svet ostao je zatečen podatkom da oko 11.000 mladih koji pripadaju generaciji "zed" ili zumerima, nisu znali da se potpišu na proteklim američkim izborima u državi Nevada. To je generacija mladih koji su rođeni i odrastali u digitalnom svetu, te su im olovka i papir postali strani.
Članovi izborne komisije pokušali su da kontaktiraju te ljude, da dešifruju potpise, ali se savremena generacija ne javlja na nepoznate brojeve telefona.
To što mladi ne znaju da se potpišu, nije problem samo u SAD već skoro sve razvijene zapadne zemlje imaju slične probleme. Dešava se da mladi danas ne znaju da drže olovku, jer prva slova uče na telefonu.
Nastavnici kažu da je digitalizacija uticala i na mlade u Srbiji, ali da se nije otišlo tako daleko da savremene generacije baš ne znaju da pišu.
Gordana Arsić, profesor srpskog jezika u Pravno-poslovnoj školi iz Niša kaže da je ne čude podaci koji stižu iz SAD, jer je "tendencija različitih centara moći" da mladi ostanu nepismeni.
"Ide se ka tome da se stvori amorfna masa, da mladi ostanu nepismeni, neobrazovani i da robuju centrima moći - političkim ili ekonomskim. To je mali broj ljudi koji poseduju veliki kapital i njima nije cilj da imaju obrazovan svet", kaže Arsić za RT Balkan.
Dodaje da se i u Srbiji u jednom momentu insistiralo na digitalizaciji u školama, ali da su nastavnici srpskog jezika "vukli kola nazad".
"Deci se savetovalo da čitaju knjige u PDF-u, ali ja sam kod svojih đaka insistirala da idu u biblioteke i da čitaju knjige. Kada zadam učenicima domaći zadatak, oni me pitaju da li mogu da ga urade na računaru, pa da mi pošalju, ali kažem da ne mogu. Insistiram i isključivo tražim sveske, olovke, pisanje rukom. Stalno vučem ta kola unazad predviđajući da i nama može da se desi taj problem", navodi profesorka za RT Balkan.
Digitalno samo što se mora
Veliki problem danas u obrazovnom sistemu Srbije je što su učitelji i nastavnici preopterećeni papirologijom, nastavnim planovima i programima koje moraju da prate. Na tome insistiraju prosvetne vlasti.
Arsić objašnjava da nisu sva deca ista, da nekom treba više, nekom manje vremena da savlada slova.
"Učitelji ne savladavaju slovo po slovo onim ritmom kojim deca mogu da postignu, već prateći planove i programe koji su unapred napravljeni. To nije dobro i primećujem da nove generacije imaju sve lošiji rukopis", kaže profesorka.
Napominje da i to što je svaki ministar prosvete pokušavao da sprovede reforme u obrazovnom sistemu, a nijedan to nije učinio do kraja, možda i dobro za savremenu generaciju "zed", jer se ipak nisu potpuno oslonili na nove tehnologije.
"Digitalno treba da se radi ono što se mora, ali ne treba decu onesposobljavati da ne znaju da koriste olovku i papir, da ne znaju da se potpišu. Stalno govorim deci, kada odete u opštinu da preuzmete neku dokumentaciju morate da se potpišete, da stavite svoj paraf", istakla je ona.
I njene kolege kažu da vesti koje stižu iz SAD jesu "podignuta crvena zastavica", da mora nešto hitno da se menja u obrazovnim sistemima razvijenih zemalja.
Dejana Milijić Subić, zamenica direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kaže da digitalizacija utiče na učenike u sistemu obrazovanja, ali da ne misli da će se "sve urušiti".
Nastavnici primećuju da je problem kod mladih u Srbiji danas sve oskudniji rečnik. U školama se znanje učenika sve manje proverava klasičnim propitivanjem, već se sve svodi na kontrolne zadatke i testove.
Skraćenice u jeziku
"Nastavnici se danas žale na slabiju jezičku produktivnost učenika, da koriste skraćene rečenice, ustaljene idiome, ali naši učenici još pišu olovkom. Znam da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja upravo radi Strategiju za razvoj čitalačke pismenosti koja uključuje ne samo umeće čitanja, već i umeće korišćenja podataka u raznim formama", kaže za RT Balkan Milijić Subić.
Ističe da đaci u Srbiji nisu u školi svedeni na potpuno digitalnu komunikaciju.
"Kod nas se još testovi popunjavaju na papiru. I završni testovi se rade - papir i olovka, ne rade se elektronski. Pismeni zadaci su obavezni ne samo iz srpskog, već i iz stranog jezika i matematike. Format pisanja je prisutan u našoj školi, tako da ne može da se desi da učenik uzađe iz obrazovnog sistema, a da ne zna da se potpiše", pojašnjava zamenica direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
