Obrad Kesić u "Relativizaciji": Ubedljiva Trampova pobeda dobra je za svet

U novoj epizodi "Relativizacije" Ljiljana Smajlović je razgovarala sa šefom Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji Obradom Kesićem o predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. 

"Moje mišljenje je da je rezultat najbolji koji je mogao da se postigne, ne samo iz ugla našeg sveta, nego generalno i za Ameriku i za ceo svet. Pogotovu za Ameriku zato što je ubedljiva pobeda, da nije bila ubedljiva pobeda, mislim da bi tu bilo velikih problema", ističe na početku razgovora.

Priželjkivao je, kaže, da bude u Banjaluci, posebno kada je video ono slavlje ispred palate.

Na konstataciju da ove godine nije bilo žurki u ambasadi u Beogradu, na kojima su, šale radi, gosti anonimno glasali, kaže da je u Stejt departmentu atmosfera bila već napeta. 

"Nije bilo aktivnosti u ambasadi SAD u Beogradu, barem nije bilo primećeno, ovde u Briselu, niko od mojih kolega nije pričao o tome. Na neki način, bio je mnogo skromniji pristup američkih ambasada ovim izborima, nego prethodnim izborima", navodi i kaže da je atmosfera u Stejt departmentu bila već napeta i pre izbora, jer su svi bili malo u strahu da je moguće da Tramp pobedi.

Kako kaže, Donald Tramp, 2016, nije bio spreman da bude predsednik zato što je vodeća mesta u svojoj administraciji poverio stranci, a u to vreme stranka nije bila uz njega. On je sebe identifikovao kao antiglobalistu, a u stranci su dominirali globalisti i nisu se na neki značajan način razlikovali od demokrata.  

"Tramp nije, osim par njih, imao svoje ljude, a čak i oni koji su došli sa njim, bili mu verni, trebali da garantuju da će on uspeti da sprovodi svoju spoljnu politiku, poput generala Flina, odmah su se našli na udaru jedne prljave igre, gde su ih diskvalifikovali", kaže i dodaje da je bio direktna pretnja tradicionalnim stubovima američke spoljne politike i institucijama, kao što su vojnoobaveštajne službe i vojnoindustrijski kompleks. Stalno je bio, kaže, na udaru i bio je predmet raznih spletki i sabotaža.

Ričard Grenel, kako kaže, sigurno će imati jednu važnu funkciju i dodaje da očekuje da će njegova funkcija biti povezana sa obaveštajnim službama SAD.

"Tramp će imati drugačiji pristup, ne samo spoljnoj politici, nego i vladavini u SAD, jer će sada imati sa kim da vlada, ranije je imao samo ljude koji su samo simbolično bili njegovi, a u stvari ne podržavaju njegovu politiku", ističe.

Za Srbiju su važni, kaže, poslovni odnosi sa Trampovim zetom Džaredom Kušnerom i Ivankom Tramp i dodaje da su lični odnosi sa Amerikancima bitni od samog početka.

Odnosi sa SAD, kaže, zavise i od toga kako se Srbija bude pozicionirala, i kaže da se nada da će uspeti zemlja da iskoristi tu situaciju, uključujući i naklonost porodice Tramp.

U Republikanskoj stranci postoje, navodi, istaknuti Srbi, a i oni koji bi mogli da postanu deo državnog aparata. Pomenuo je Jelenu Mekvilijams, koja je bila član Trampovog kabineta u poslednjem mandatu, a nekakvu ulogu, kaže, mogao bi da odigra i bivši glavni tužilac Arizone.

Na konstataciju da se čini da su neki vodeći opozicioni mediji i nevladine organizacije baš navijali za Kamalu Haris i da su bili uvereni da će ubedljivo pobediti, navodi da je to zbog toga zato što se procenjuje da je bolje da Srbija uživa pritisak i da nema dobar odnos ni sa Vašingtonom ni sa Briselom, zbog unutrašnje političke situacije. Nadali su se, kaže, da će u jednom momentu Srbija morati da prihvati da se priključi globalističkom pokretu u Evropi i da će zbog toga biti prihvaćena.

"I da više nećemo imati, kako se to definiše, nacionalističku politiku ili manipulaciju sa nacionalističkom politikom, jer i oni dele pogled iz Vašingtona koji je bio dominantan prema Srbiji devedesetih do danas, gde je jedini štetan nacionalizam na prostoru Balkana, srpski nacionalizam", zaključuje.