Srbija i Balkan
Ričard Grenel: Ko je srpski gost u Beloj kući
Ričard Grenel već godinama je jedan od omiljenih srpskih Amerikanaca, a uskoro bi mogao da postane Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost
U Beogradu se veselio uz "Kantri rouds" i "Svit houm Alabama", pa bi možda, ako bude sreće, nadaju se srpski trampofili, Ričard Grenel u Beloj kući mogao i da zapeva "Veseli se srpski rode".
Gotovo svi uslovi su ispunjeni jer, Grenel, nekadašnji specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine, a inače nosilac Ordena Srpske zastave prvog stepena, čest gost Srbije i kako neki kažu, blizak prijatelj srpskog predsednika Aleksandra Vučića, uskoro bi, javljaju mediji, mogao da zameni Džejka Salivena i postane savetnik za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji.
Srbija je odlikovanje koje su dobili još i Sergej Šojgu, Sergej Lavrov i Vitalij Čurkin, Grenelu dodelila za "istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i SAD", pa se američki diplomata tako hvalio kako je "jedini čovek na svetu koji je dobio najviša odlikovanja i od Srbije i od Kosova".
Ovo drugo priznanje, dodelio mu je, naime Hašim Tači, nakon potpisivanja takozvanog Vašingtonskog sporazuma, u čijem je kreiranju imao ključnu ulogu.
Gej - konzervativac, prvi otvoreni homoseksualac koji je služio u kabinetu američkog predsednika i jedan od najistaknutijih članova republikanskog tabora, koji je, neki kažu, viđen čak i za ministra spoljnih poslova SAD, za sebe kaže da je "nesavršeni Hristov sledbenik" i "čovek čijim životom upravlja pas" Lola. Veruje da je jači posle raka, a kako rado pominje "ovaj region voli" i želi da mu pomogne.
Ono što on priča o Srbima i Srbiji, daleko je od tipičnog američkog stava – Grenel se, naime, protivi Kurtijevoj samovolji i godinama već oštro kritikuje Bajdenovu ali i politiku Evropske unije kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine.
Koliko god u to ne verovali na Zapadu, ali i na Kosovu i Metohiji – istinu o Srbima, moguće je pričati i ako nisi korumpiran – jer uprkos tome što mnogi kažu da je Grenel samo tamo "gde su pare", američki diplomata više puta je izričito rekao da ga srpske vlasti ne plaćaju.
Bivši Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine mnogo je puta poručivao da je situacija u vezi sa AP Kosovo i Metohija bila bolja za vreme administracije predsednika Donalda Trampa, te da sumnja da demokratska potpredsednica SAD Kamala Haris "uopšte zna" gde je Balkan.
"Budućnost Srbije je da uvek bude uz Ameriku, a ne uz Rusiju i Kinu. Odnosi Srbije i SAD će uvek biti dobri, jer je to nešto što je izvan politike", govorio je Grenel.
Znao je on da kritikuje i Agenciju SAD za međunarodni razvoj (USAID), jer Prištini daje pare – nazivajući to čistom korupcijom, a nije se libio ni da demokrate upozori da je prodaja "džavelina" Kurtiju opasna, pa i da kaže da je Balkan "bure baruta zahvaljujući nedostatku pažnje i liderstvu američkog predsednika Džozefa Bajdena".
Bajdenovog američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena otvoreno je optužio da su lagali o raspoređivanju srpskih vojnika na administrativnim prelazima sa KiM, i istakao da se broj vojnika u tom području smanjuje, a ne nagomilava.
"Oni su toliko van dodira sa Balkanom", poručio je tad Grenel.
Bio je jedan od malobrojnih koji su se, u vreme dok je SAD forsirala donošenje sporne rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici, upitao zašto se takav dokument plasira 29 godina kasnije.
"Ne treba sve ratne zločine označiti kao genocid. Guranje nekih drugih ratnih zločina pod oznaku genocida, slabi ono što je tadašnja nemačka vlada uradila 1941. godine. Treba držati politiku dalje od osetljivog, ali važnog etiketiranja", govorio je u to vreme, za američkog čoveka, neverovatno objektivno Ričard Grenel.
Kažu da je upravo on bio "glavna snaga" koja je Trampovog zeta Džareda Kušnera navela da razmotri da investira u obnovu zgrade Generalštaba, srušenog u NATO agresiji.
"Ovaj projekat će na mnogo načina biti most preko tog destruktivnog sukoba – ne samo između Srbije i Amerike posle 1999. godine već i most između ruševina i prelepe arhitektonske istorije Beograda mnogo pre toga", naveo je američki diplomata pričajući o tom projektu.
Grenel je, kako je to jednom sumirao Vučić, tokom mandata u Srbiji, pokazao diplomatsku veštinu, ali i umeće da sasluša nešto sa čime se nužno ne slaže.
"Takođe je demonstrirao nešto što nismo mogli da vidimo u onome što eufemistički nazivamo međunarodnom zajednicom - a to su objektivnost, intelektualno i političko poštenje i doslednost vanserijskog karaktera", rekao je predsednik.
U Nemačkoj, međutim, gde je i došao u žižu javnosti kada ga je Tramp nominovao za ambasadora, znatno su manje oduševljeni njegovim mandatom. Zamalo je tamo, svog oštrog pristupa proglašen i personom non-grata.
Nije se libio da kritikuje vladu premijerke Angele Merkel, a još prvog dana se tamo našao na udaru kritika kada je rekao bi "nemačke kompanije koje posluju u Iranu trebalo da momentalno prekinu operacije", što su mnogi u Nemačkoj protumačili kao mešanje u unutrašnje poslove.
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova govorila je i kako je Grenel tokom boravka u Berlinu navodio Nemce da odustanu od gradnje "Severnog toka", koji je, kako znamo, uz blagoslov, ako ne i učešće kasnije Bajdenove administracije, na kraju i srušen.
Američki diplomata i neki bi rekli Trampov bliski saradnik, a drugi "Trampova služavka", za razliku od kolega iz demokratske stranke, nije proukrajinski jastreb. On se poput svog šefa, zalaže za mirovni sporazum koji bi Ukrajini omogućio da "sačuva teritoriju zemlje", ali uz formiranje "autonomnih zona" – što je scenario koji bi Zelenski da izbegne po svaku cenu.
Kako je 2019. godine pisao Ej-Bi-Si, odigrao je ključnu ulogu u hapšenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji je godinama uživao azil u ambasadi Ekvadora u Londonu. On je, navodno, ambasadoru Ekvadora u Nemačkoj potvrdio da tužilaštvo u Americi neće tražiti smrtnu kaznu za Asanža, nakon čega je ta zemlja odlučila da Asanžu ukine azil.
Tramp ga je u februaru 2020. godine imenovao na funkciju v.d. direktora američkih nacionalnih obaveštajnih službi, pa je, funkcija savetnika za nacionalnu bezbednost, za koju je, navodno sada, najizgledniji kandidat- gotovo logičan nastavak njegove karijere.
Ako zaista voli ovaj region kako kaže, i ako voli i Srbe kako to deluje - sigurno je da će dok je on na ovoj funkciji, biti nekih - možda čak i povoljnih promena američke politike prema Srbiji.
