Srbija i Balkan
Od kolevke, pa do… : Šta Britanci nude srpskom obrazovanju, osim revizije istorije
S obzirom na naše istorijsko iskustvo sa Velikom Britanijom i s obzirom na krizu koja evidentno postoji unutar britanskog školstva, ne vidim na koji način bi oni zaista mogli da nam pomognu, kaže za RT Balkan prof. dr Miloš Ković
Prigodni tekst britanskog ambasadora u Srbiji Edvarda Fergusona, povodom 80. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, naišao je na kritike ambasade Ruske federacije u Srbiji, ali i potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina koji su naveli da se radi o zlonamernom tumačenju istorije.
Ukazujući na netačne informacije u tekstu, ruska ambasada ocenila je da je Ferguson nastupio "u svojstvu zastupnika aktuelnih beskrupuloznih ideja kolektivnog Zapada", dok je Vulin poručio da je "bolje da je ćutao".
Prethodno, o tekstu britanskog ambasadora pisao je RT Balkan, ukazujući na istorijsku neutemeljenost tvrdnji da su Beograd oslobađali mahom Ukrajinci i neosnovanost kritika da Srbija ne poštuje svoju antifašističku borbu.
Svrha je bila jasna: u blogu objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova na delu je bila revizija istorije uz slanje političke poruke da Srbija ne bi smela da zaboravi svoje "ukrajinske oslobodioce", koje istorijske činjenice doduše nigde ne pominju, i da se svrsta na "pravu stranu istorije" – onu zapadnu, naravno.
Sa zemljom čiji ambasador deli ovakve lekcije iz srpske nacionalne istorije, krajem oktobra Ministarstvo prosvete potpisalo je sporazum o nastavku projekta koji finansira Vlada Velike Britanije u srpskim školama. Pod nazivom "Škola za 21. vek", realizuje ga Britanski savet za Srbiju i Zapadni Balkan, koji je nosilac još jednog programa u srpskim školama: "Obrazovanje za ravnopravnost". Oba se realizuju na osnovu sporazuma potpisanih sa Ministarstvom prosvete.
Cilj prvog je da đaci steknu veštine kritičkog razmišljanja i rešavanja problema, kao i praktične veštine programiranja, kako se navodi na sajtu Britanskog saveta. Drugi promoviše rodnu ravnopravnost i razvija svest o toleranciji i jednakosti među decom i mladima, piše na sajtu Poverenika za rodnu ravnopravnost.
Za one malo starije, Britanski savet u Srbiji sprovodi program obuke "Aktivni građani" čiji je cilj "unapređenje veština i znanja koji su im potrebni da bi uticali na društvene promene u sopstvenim zajednicama", a preko posebnog programa finansira, kako se navodi, aktivno uključivanje građana u rešavanje pitanja od javnog interesa u njihovim lokalnim zajednicama.
Teško je ne uočiti da gde god zapadne zemlje obučavaju u građanskom aktivizmu, to se završi obojenim revolucijama, nemirima na ulicama, razbijenim glavama i većom ili manjom destabilizacijom zemlje čiji su "aktivni građani", kao po komandi, veliki pobornici zapadnog poretka zasnovanog na pravilima – ne pravu.
Takođe, među projekte u oblasti obrazovanja Britanskog saveta u našoj zemlji, spada i profesionalno usavršavanje u oblasti engleskog jezika nastavnika i upravljačkih kadrova Vojske Srbije, s ciljem da "podigne nivo interoperabilnosti Vojske Srbije u međunarodnim mirovnim misijama".
Bilo bi morbidno reći "od kolevke, pa do groba", ali je jasno da je Vlada Velike Britanije itekako prisutna u srpskom sistemu obrazovanja od najranijeg uzrasta sa veštinama kritičkog razmišljanja i rodnom ravnopravnošću, preko neformalnih obuka mladih da menjaju svet, po receptu na koji nam je posredno ukazao i britanski ambasador u gore pomenutom tekstu, do časova engleskog za upravljačke kadrove u VS – da se bolje upoznamo.
Srbiji je u interesu da gradi najbolje moguće odnose sa Velikom Britanijom, međutim teško da se dobri odnosi mogu graditi na neiskrenosti, pa i na neistinama, kaže za RT Balkan prof. dr Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
"Uloge su se prilično promenile s obzirom na sve što se dogodilo u našem vremenu, odnosno s obzirom na ulogu koju je Velika Britanija imala u razbijanju jugoslovenske države, a koju danas ima u razbijanju Srbije. Srpski narod i srpska istoriografija zna kakva je uloga Velike Britanije danas u pokušajima otkidanja Kosova i Metohije od Republike Srbije", ukazuje Ković.
Naš sagovornik dodaje da je i britansko školstvu u ovom trenutku u ozbiljnoj krizi.
"Od vrtića i osnovnih škola do univerziteta. Glavni problem je pokušaj da se jedna ideologija, ono što se danas pomodno zove vouk, koja se prevodi nekada kao ideologija rodne ravnopravnosti, na silu ustoliči unutar britanskog školskog sistema. Sami Britanci nemaju dovoljno reči da izraze svoje ogorčenje. To se tu i tamo vidi u britanskim medijima, naročito onima malo konzervativnijeg usmerenja. Sam britanski narod je ogorčen. Imam prijatelje i poznanike Britance koji su otišli iz svoje zemlje upravo zbog toga, da spasu dušu svoje dece", napominje Ković.
U našem školstvu se već uspostavljaju narativi karakteristični za narative koji sada vladaju zemljama EU, pa i Velikom Britanijom, dodaje on.
"Više puta stručna javnost je reagovala i tu nije reč ni o kakvim ideološkim obračunima niti o bilo kakvom lovu na veštice. Ovde je samo reč da se u biologiji ostane u struci, da se u istoriografiji ostane u struci. Da se ne mogu graditi odnosi sa zemljama evropskog Zapada, Evropske unije i Velike Britanije na novim pomodnim ideologijama i lažima", ističe Ković.
On ističe da s obzirom na naše istorijsko iskustvo sa Velikom Britanijom i s obzirom na krizu koja evidentno postoji unutar britanskog školstva, ne vidi na koji način bi oni zaista mogli da nam pomognu.
"Ako se, uz to, uzme u obzir britanska interpretacija istorije srpskog naroda, a uzmimo samo tekstove koje je britansko Ministarstvo spoljnih poslova objavljivalo u vreme godišnjice oslobođenja Beograda iz 1944. To su tekstovi koji kao da su pisani u Titovom vremenu. Mora se po ko zna koji put naglasiti: britanski avioni zajedno sa američkim avionima bombardovali su Beograd 1944. na jedan retko brutalan način. Vojnici Crvene armije su ginuli na ulicama Beograda, oni nisu koristili ni artiljeriju ni 'kaćuše'", napominje Ković.
