Veličanje (zlo)dela: Kako su Albanci dočekali oslobođenje Šukrija Buje?

"Ne u moje ime", kukali su kosmetski Albanci pre oko dve godine na protestu zbog prve presude koju je izrekao Specijalni sud u Hagu komandantu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Saljihu Mustafi. I od tada se ništa nije promenilo nabolje. Naprotiv.

Okupili su se danas u centru Lipljana kako bi dočekali bivšeg komandanta operativne zone Nerodimlje tzv. OVK i bivšeg gradonačelnika Lipljana Šukrija Buju. 

Buja je, pre toga, obavestio "sa zadovoljstvom", sunarodnike i saborce na KiM da je posle pet godina istrage "oslobođen svih optužbi Specijalnog tužilaštva Specijalizovanih veća Kosova u Hagu". "Radosnu" vest potvrdio je i njegov advokat Taulant Hodaj za medije na albanskom jeziku. 

Možda je neko naivno pomislio da će ispovesti svedoka na suđenju čelnicima i pripadnicima tzv. OVK baciti bar malo drugačiju svetlost na sliku o tzv. OVK, koja se pažljivo neguje u albanskim medijima, ali se to nije desilo. 

Albanci su se zbili redove kako bi branili tekovine tzv. OVK. Organizovali su marševe za tzv. OVK, a nisu se ustručavali ni da liše slobode i osude one Srbe koji su, kako tvrde, "vređali" tzv. OVK i njen logo na društvenim mrežama. 

Bez obzira na političke i druge razlike, njihov odnos prema tzv. OVK je isti.

To se videlo i na današnjem skupu, upriličenom u Bujinu čast, na kome su se vijorile zastave tzv. Kosova, Albanije, a tu su bili i muškarci odeveni u uniforme tzv. OVK sa crnim beretkama na glavi. 

U optužnici koja četvoricu čelnika tzv. OVK (Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija) tereti za ubistva i mučenja, okrutna postupanja, prisilne nestanke, nezakonita hapšenja, druge nehumane postupke u više od 40 zatvora i logora, Šukri Buja je, uz još sedam oficire tzv. OVK, označen kao saučesnik u zločinačkom udruženju. On sam je, prema optužnici, nezakonito hapsio i pritvarao ljude. 

Stoga je lako zaključiti da njemu danas nisu priredili doček oni koji su uvereni u njegovu nevinost, već oni koji su uvereni u to da je počinio i više od onoga za šta je bio osumnjičen i da je time zaslužio titulu "heroja". Jer, da su u bilo kom trenutku posumnjali da je Buja oklevao da izvrši bilo koje naređenje, nema sumnje da bi se sa njim obračunali na sličan način kao sa mnogim svojim sunarodnicima, koji su bili proglašeni za "nelojalne", jer nisu hteli da pristupe tzv. OVK ili, prosto rečeno, da okrvave ruke do lakata. 

Poruke poslate sa ovog skupa su i više nego jasne, a očigledno je i da su upućene i malobrojnim lipljanskim Srbima, ljudima koji se trude da budu nevidljivi u svom gradu, osim ponekad, kada se povodom nekog praznika okupe u crkvenom dvorištu. 

Slogan "Ne u moje ime", kao što vidimo, govori više od hiljadu reči. Prosečnom Albancu sa KiM, dakle, ne smeta to što su pripadnici tzv. OVK u njegovo ime počinili zločine nad albanskim, nealbanskim i srpskim civilima, ali mu smeta i sama pomisao na to da bi oni koji su to činili mogli biti kažnjeni.