Najskuplji stambeni kvadrat prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na vodi, dok je 'najpaprenija' kuća prometovana za 3.182.000 evra na Savskom vencu. Petina stanova kupljena je iz kredita, što je za 18 odsto više nego pre godinu dana, pokazuju podaci za prvo polugodište ove godine Republičkog geodetskog zavoda.
Najveća svota novca za stan izdvojena je u prestonici i to 1.226.888 evra. Prodato je 8.067 garažnih prostora, od čega je najviše interesovanja, usled nedostatka parking mesta, bilo u Beogradu: 49 odsto. Parking je na Vračaru plaćen 73.000 evra, a najjeftiniji je bio u Nišu 400 evra.
"U prvoj polovini ove godine, zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu pa je osam odsto ugovora finansirano kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom iz kredita kupovani stanovi", kažu u RGZ-u.
Nekretnina u starogradnji prodavana je po prosečnoj ceni od 1.665 evra po kvadratu, što je za 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Za stan u novogradnji, kupci su u proseku morali da izdvoje oko 1.767 evra, odnosno dva odsto više nego lane.
U proseku, nekretnine od 52 kvadrata 'pazarile' su se u starogradnji, dok je u novogradnji prosečna površina bila za tri kvadrata veća.
U potrazi za "krovom nad glavom", kada je reč o starim stanovima, kupci su se najviše opredeljivali za dvosobne i dvoiposobne, za koje ih je bilo zainteresovano 38 odsto. Zatim slede jednosobni i jednoiposobni sa 30 odsto, trosobni i troiposobni sa 11 odsto.
I u novogradnji su prednjačile dvosobne i dvoiposobne nekretnine, sa 26 odsto, potom, jednosobni i jednoiposobni sa 13 odsto, trosobni i troiposobni, takođe sa 13 odsto.
Na Vračaru je postignuta je najviša cena kvadrata poslovnog prostora od 11.500 evra, a poslovni objekat prodat je za čak 3.098.790 evra. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, kupljeno je za 2,2 miliona evra na beogradskoj opštini Palilula. Što se poslovnih prostora tiče registrovano je 1.419 kupoprodaja.
"U Srbiji je u prvom polugodištu prometovano nepokretnosti za 3,4 milijarde evra, što je 3,9 odsto više u odnosu na prvo polugodište prošle godine. Cene kuća su imale veoma širok raspon i kretale su se od minimalnih 500 evra u više gradova u Srbiji do 3.182.000 evra na beogradskoj opštini Savski venac, a vikendica od 1.000 evra do najskuplje od 300.000 evra u Novom Sadu u katastarskoj opštini Sremska Kamenica. Građevinsko zemljište namenjeno za stambeno–poslovnu gradnju kretalo se od 10 evra po aru do preko 100.000 evra po aru", navodi se u saopštenju Republičkog geodetskog zavoda.
Iz RGZ-a su ocenili da je tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno pošto je u prvih šest meseci, sklopljeno 60.154 kupoprodajnih ugovora, što je za 0,2 odsto više nego pre godinu dana, a što se cena tiče, nastavljen je umeren rast cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto.
"Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, 1,8 milijardi evra, što je činilo 54 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra, osam odsto, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra.
Kada je reč o ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, najviše se i to 57 odsto odnosilo na Beograd, a glavni grad je najviše učestvovao i u vrednosti garažnih prostora, 69 odsto, poslovnih prostora, 57 odsto i građevinskog zemljišta, 51odsto", navode u RGZ.
Što se poljoprivrednog zemljišta tiče, očekivano je prednjačila Vojvodina sa učešćem od 69 odsto, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (50 odsto).
"Stanovi i poljoprivredno zemljište su zabeležili rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta pa je vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta porasla za 11,3 odsto uz povećanje broja ugovora za 2,3 odsto, dok je kod stanova zabeležen rast broja ugovora od 3,7 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 2,6 odsto", saopštio je RGZ.
Kako se dodaje, kod garažnih prostora registrovano je blago povećanje u broju ugovora za jedan odsto, ali je zabeležen pad vrednosti prometa od 6,4 odsto.
Segment kuća je zabeležio blago smanjenje broja ugovora, za 1,7 odsto, uz porast vrednosti od 6,6 odsto. Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 odsto međugodišnje.