Srbija i Balkan
Vrata pakla kraj Glogovca: Kako je logor u Lapušniku postao ogledalo (belo)svetske pravde
Krajem 2005. komandanti tzv. OVK Fatmir Ljimaj i Ikar Musliju u Hagu oslobođeni odgovornosti za zločine u Lapušniku, komandant Nerodimlja Šukri Buja, osumnjičen takođe za zločine u ovom logoru, pre nekoliko dana objavio da je oslobođen svih optužbi
U štali u selu Lapušnik blizu Glogovca na KiM, u koju su mogle da stanu tri – četiri krave bilo je zatočeno 10 do 15 ljudi. Zidovi i podovi prostorije bili su pokriveni kravljom balegom, životinjskim fekalijama, neko vreme i ljudskom krvlju i izmetom. Zatočenicima koji su redovno, okrutno premlaćivani nogama, šipkama, kundacima, drškom sekire, električnim kablovima, hrana je davana najviše jednom u tri-četiri dana, a radilo se najčešće tek o parčetu hleba.
Ovako su u optužnici Haškog tribunala podignutoj 2003. godine opisani uslovi u kojima je tzv. OVK sredinom 1998. godine u logoru u selu Lapušnik držala najmanje 30 zatočenika, Albanaca i Srba sa Kosova i Metohije. Od 30 zatvorenika, njih 27 identifikovano je imenom i prezimenom.
Tokom suđenja 2004. i 2005. kada su se na optuženičkoj klupi Haškog tribunala u slučaju logora Lapušnik našla trojica komandanata tzv. OVK, Fatmir Ljimaj, Ikar Misliju i Hajradin Bala, Tužilaštvo je u dokumentima navelo imena svake pojedinačne žrtve, sudu je pokazalo njihove fotografije i opisalo kakva je bila njihova uloga u zajednici.
Sem u štali, zatvorenici su držani i u podrumskom skladištu, spavali su na betonskom podu pokrivenom fekalijama na kome je ponekad bilo malo slame, jeli su u istoj prostoriji u kojoj su obavljali i fiziološke potrebe.
Mnogima od zatvorenika bile su vezane ruke ili noge, ili i jedno i drugo. Svedok L-06 na suđenju trojici pripadnika tzv. OVK, 2004. i 2005. godine ispričao je pred većem Tribunala u Hagu da su mu ruke bile okovane lancima teškim desetak kilograma, drugi zatvorenici bili su vezani jedni za druge, kao u slučaju svedoka L-04 i L-12. Drugi su u štali bili vezani lancima za zid, mnogi sa polomljenim rukama ili nogama, sa ranama od vatrenog oružja.
Krajem novembra 2005. godine Međunarodni krivični sud u Hagu oslobodio je Fatmira Ljimaja i Isaka Muslijua svih optužbi koje su protiv njih dvojice bile navedene u optužnici podignutoj u vezi sa njihovim, kako je tada objavljeno, "navodnim učešćem u zločinima počinjenim na području Lapušnika i u logoru Lapušnik 1998. godine". Sudije su tada naložile da ova dvojica odmah budu pušteni na slobodu.
Pretresno veće, kako stoji u sažetku presude, zaključilo je tada da "tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je optuženi Fatmir Ljimaj imao bilo kakvu ulogu u zarobljeničkom logoru ni u pogubljenjima na planini Beriša, niti da je snosi krivičnu odgovornost za bilo koje od tih krivičnih dela za koja se on tereti".
Krajem septembra 2007. Žalbeno veće potvrdilo je presudu Pretresnog veća, odnosno oslobađajuću presudu za Ljimaja i Muslijua i kaznu od 13 godina za Balu.
Istom odlukom suda u Hagu, stražar u logoru Lapušnik Haradin Bala proglašen je krivim za mučenje, nečovečno postupanje i maltretiranje troje zarobljenika u logoru Lapušnik, za ulogu u "održavanju i sprovođenju nehumanih uslova" u logoru, za pomaganje pri mučenju jednog zatvorenika i učestvovanje u ubistvu devet zarobljenika iz logora koji su 25. i 26. jula 1998. odvedeni na planinu Beriša i ubijeni.
U optužnici prema kojoj je tokom 2004. i 2005. suđeno trojici oficira tzv. OVK, navedeno je da je Fatmir Ljimaj bio jedan od komandanata tzv. OVK i odgovoran za područje Lapušnika i za funkcionisanje istoimenog zarobljeničkog logora, da je Isak Musliju bio jedan od komandanata OVK i da je povremeno radio kao stražar u logoru kao i da je Haradin Bala bio jedan od komandanata i stražar u zarobljeničkom logoru.
Presuda trojici komandanata tzv. OVK u slučaju Lapušnik bila je prva koju je Međunarodni sud u Hagu izrekao za zločine počinjene na teritoriji Kosova i Metohije.
Uz Fatmira Ljimaja i Ikara Muslijua koji su pre 19 godina presudom u Hagu oslobođeni optužbi za zločine u Logoru Lapušnik, pre par dana još jedan od komandanata tzv. OVK, Šukri Buja, koji je za vreme rata bio komandant Nerodimlja obavestio je sunarodnike i saborce na Kosovu da je "posle pet godina istrage oslobođen svih optužbi Specijalnog tužilaštva Specijalizovanih veća Kosova u Hagu".
"Sa zadovoljstvom mogu da saopštim da sam posle dugog istražnog procesa koji je trajao više od pet godina od 2019. godine, konačno oslobođen svih optužbi od strane Specijalnog tužilaštva Specijalizovanih veća Kosova u Hagu! Ovo je velika i važna pobeda, koja dokazuje moju nevinost, ali i čistotu i slavu OVK", objavio je Buja na Fejsbuku.
Prema navodima optužnice na osnovu koje je pred specijalizovanim većima u Hagu za zločine na KiM u toku suđenje četvorici komandanata tzv. OVK, Hašimu Tačiju, Kadri Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, Buja je označen kao saučesnik, pod sumnjom da je od aprila do jula 1998. "učestvovao u hapšenju i pritvaranju, bez pravnog osnova, nekoliko desetina lica u pritvoru OVK u selu Lapušnik u opštini Glogovac".
U istoj optužnici, uz Šukri Buju, kao saučesnike, tužilaštvo je označilo i oficire tzv. OVK Azema Sulju, Ljaha Brahimaja, Fatmira Ljimaja, Sulejmana Seljimija, Rustema Mustafu, Ljatifa Gašija i Sabita Gecija.
Dostupni podaci govore da su zatočenici u Lapušniku prebijani i u štali u podrumskom skladištu, da su u štalu i skladište vraćani posle prebijanja napolju. Đorđe Ćuk, srpska izbeglica iz Gračaca iz Hrvatske i Stamen Genov koji je radio u vojnoj ambulanti u Đakovici nisu vraćeni u podrum pošto su izvedeni napolje na prebijanje. Posmrtni ostaci Genova nađeni su u masovnoj grobnici kod Mališeva, obdukcijom je utvrđeno da je ubijen hicem u glavu i u grudi.
Jedan od zatvorenih Srba u Lapušniku na suđenju je svedočio da je Genov tako surovo prebijan u logoru da je od svedoka tražio da ga "zadavi" jer više nije mogao da izdrži mučenja kojima je podvrgnut. Ćuk je poslednji put živ viđen u Lapašniku, odakle je izveden, njegovi posmrtni ostaci do kraja 2021. godine nisu pronađeni.
Neki od svedoka na suđenju u Hagu identifikovali su i Slobodana Mitrovića, braću Miodraga i Milovana Krstića i Živorada Krstića kao zatočenike logora u Lapušniku. Njihovi posmrtni ostaci nisu nađeni, lična dokumenta Mitrovića i braće Krstić nađena su na mestu na kome je bio logor, dokumenta Živorada Krstića u autobusu iz kog je otet.
Dostupni podaci govore i da su u Lapušniku ubijena trojica zatočenika. Devetorica, među kojima je bio i Šaban Hoti streljani su na planini Beriša 25. ili 26. jula 1998. godine a 11 zatočenika je oslobođeno krajem jula te godine kada je tzv. OVK pod napadom jedinica MUP-a Vojske Srbije odstupila iz sela prema planini Beriša.
Prema podacima Udruženja porodica ubijenih, kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova, od 1997. godine na KiM su postojala 144 logora za Srbe, Rome i nelojalne Albance. Po surovosti izdvajali su logoru u Klečki, Likovcu, Lapušniku, Donjem i Gornjem Ratištu, Mališevu, Batlavi, Trpezi, Sedlaru, Orlatu, kao i u Drgodanu, Vrelu, Drenici. Žrtve ovih logora još čekaju međunarodnu pravdu.
"U svim tim mestima Srbi su prošli pakao i torturu, bila su to surova stratišta, najjezivije je bilo u Žutoj kući na severu Albanije gde su otetim Srbima vađeni organi. Ništa manje užasno nije bilo u Klečki gde su silovali devojčicu Jovanu, zarobljenima odsecali uši, noseve, prste.. Spaljivali su žive ljude, mnoge komadali vezujući ih za traktore, mučili na najsvirepije načine. Zapravo, niko od stradalih Srba, Roma i nelojalnih Albanaca nije izgubio život, a da prethodno nije bio mučen na načine nepojmljive ljudskom razumu", govore podaci ovog Udruženja.
Haradin Bala, osuđen u Hagu na 13 godina zatvora za zločine u Lapušniku preminuo je januara 2018. godine u svojoj kući blizu Glogovca pošto je prethodno 2012. pušten iz zatvora. Sledećeg dana u tzv. skupštini Kosova održan je minut ćutanja a poslanik Miljaim Zeka rekao je da je "preminuo veliki čovek koji je dao veliki doprinos ovoj zemlji, ovom narodu, i da zahvaljujući njemu sedimo ovde u 'Skupštini Republike Kosovo'".
Od aprila prošle godine pred specijalizovanim većima suda u Hagu traje suđenje četvorici komandanata tzv. OVK, a optužnica Hašima Tačija, Kadri Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija tereti za ubistva i mučenja, okrutna postupanja, prisilne nestanke, nezakonita hapšenja, druge nehumane postupke u više od 40 zatvora i logora.
U optužnici koja je pročitana na početku suđenja navedeno je da su četvorica optuženih odgovorni za najmanje 102 ubistva.
Tužilac Džejms Pejs naveo je na početku suđenja da su zarobljenici držani u jako lošim uslovima, da su bili vezani lancima, da nisu dobijali hranu.
"Pritvori su na određenim lokacijama bili toliko loši da su neki mislili da im je smrt bolja opcija", rekao je tužilac i dodao da su optuženi za sve ovo znali.
Sredinom 2017. Apelacioni sud tzv. Kosova potvrdio je presudu kojom je Fatmir Ljimaj sa još devet bivših boraca tzv. OVK oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima u logoru Klečka na KiM.
