Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na Olimpijski stadion u Bakuu, gde se danas svečano otvara Samit o klimatskim promenama KOP29, a dočekali su ga predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji će se potom obratiti na ceremoniji otvaranja.
Susreti sa zvaničnicima
Vučić je saopštio da sa svetskim liderima i stručnjacima razgovara o održivim rešenjima za smanjenje emisija štetnih gasova, zaštitu prirodnih resursa i prilagođavanje na klimatske izazove.
On je pred početak samita imao razgovore sa predsednikom Kipra Nikosom Hristodulidisom, predsednikom Vlade Albanije Edijem Ramom i članicom Predsedništva Bosne i Hercegovine Željkom Cvijanović.
"Živimo u vremenu velikih izazova, katastrofalnog globalnog zagrevanja i klimatskih promena koje predstavljaju opasnost za našu zajedničku budućnost. Zato je Samit KOP29 odlična prilika za zemlje da ojačaju svoje klimatske ciljeve i pokažu konkretne korake ka ekološkoj održivosti", zaključio je Vučić u objavi na svom Instagram nalogu.
Predsednik Srbije se sastao i sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom.
"Mislim da moramo intenzivirati odnose, bez obzira na sve naše poteškoće koje postoje", rekao je tom prilikom Lukašenko.
"Prošlo je 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Mnogo toga je urađeno, ali su se desile ozbiljne promene i kod nas i u Srbiji. To svi vidimo. Ipak, život ide dalje. Mislim da treba da intenziviramo naše odnose. Loše je što nemamo tako intenzivne odnose. Bez obzira na sve poteškoće, koje svakako postoje", rekao je šef beloruske države, prenosi agencija Belta.
Lukašenko je predložio da Srbiju poseti beloruski premijer, a generalno, prema njegovim rečima, moguća je razmena poseta na nivou vlade.
"Da bismo konkretizovali plan daljeg delovanja i na najvišem nivou", objasnio je šef države.
"Postoje mnoge oblasti saradnje. Razumem Srbiju i često sam govorio da vam je teško, da ste praktično okruženi i izolovani. Od toga treba polaziti i graditi svoju politiku. Ali ne treba gubiti stare prijatelje. Treba da se održavaju odnosi sa Rusijom i Belorusijom. To su pravi prijatelji, veliki prijatelji, i u tom pravcu, verujem, Srbija će učiniti maksimum", rezimirao je beloruski lider.
Fokus ovogodišnjeg samita prikupljanje novca za zemlje u razvoju
Šefovi država i vlada, eksperti i predstavnici oko 200 zemalja diskutovaće o načinima kako da se ograniče emisije ugljen-dioksida i da se smanji nivo globalnog zagrevanja.
U fokusu ove godine biće prikupljanje novca za zemlje u razvoju kako bi mogle da se prilagode klimatskim promenama.
Na konferenciji će se govoriti i o prilagođavanju zemalja u razvoju klimatskim promenama i prikupljanju novčanih sredstava za to, a to će takođe biti pilika za zemlje da predstave svoje ažurirane nacionalne akcione planove za borbu protiv klimatskih promena.
Posle svečanog otvaranja samita, uslediće obraćanja više od 20 svetskih zvaničnika, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će biti drugi govornik posle predsednika Kazahstana Kasima Tokajeva.
Učesnicima će se takođe obratiti i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, poljski predsednik Andžej Duda, predsednik Kipra Nikos Hristodulidis, predsednik Slovačke Peter Pelegrini, predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel, predsednik Finske Aleksander Stub, španski premijer Pedro Sančez.
Govoriće i jordanski kralj Abdulah II, premijer Belgije Aleksandar de Kro, premijer Velike Britanije Kir Starmer, mađarski premijer Viktor Orban, premijerka Danske Mete Frederiksen, premijer Češke Petr Fijala, Grčke Kirijakos Micotakis, premijerka Italije Đorđa Meloni, egipatski premijer Mustafa Madbuli, albanski premijer Edi Rama, predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovski-Davkova, predsednik Crne Gore Jakov Milatović i predsedavajući Predsedništva BIH Denis Bećirović.
Ove godine neće biti prisutni francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Rusije Vladimir Putin, brazilski predsednik Luiz Inasijo Lula da Silva i predsednica Evropske komsije Ursula fon der Lajen, dok je američki predsednik Džozef Bajden poslao delegaciju od troje članova Bele kuće.
KOP29 će, u trenutku kada globalne temperature dostižu rekordne vrednosti, a ekstremne vremenske prilike utiču na ljude širom sveta, pokušati da unapredi konkretna rešenja za problem klimatskih promena.
U okviru kompleksa Olimpijskog stadiona postoje Plava zona, koja je površine Vatikana, gde će šefovi država i vlada i eksperti, formalno diskutovati o brojnim pitanjima koja se tiču klimatskih promena, kao i Zelena zona, prostor otvoren za javnost koji sadrži razne izložbe, radionice i kulturne događaje u vezi sa klimatskim promenama.
Konferencije UN o klimatskim promenama (KOP) održavaju se svake godine i predstavljaju svetski multilateralni forum za donošenje odluka o akcijama za rešavanje klimatske krize.
Cilj samita KOP je da se ograniče emisije ugljen-dioksida (CO2) i da se smanji nivo globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine.
Azerbejdžan ove godine predsedava KOP29, jer je rotirajuće predsedavanje samitima UN o klimatskim promenama prešlo na centralnu i istočnu Evropu, dok će naredne godine Brazil biti domaćin samita KOP30.
Samit traje do 22. novembra, a prisutan je veliki broj medija iz celog sveta koji prate konferenciju.