Peta epizoda podkasta Lokomotiva: Progon ćirilice zapravo znači uvođenje latinice

Nauka o jeziku je jedna od sfera koja najviše trpi upliv ideologije, mipljenje je gosta u petoj epizodi podkasta Lokomotiva, diplomiranog profesora srpskog jezika i književnosti, Miloša Milićevića

Miloš Milićević, gost u poslednjoj epizodi podkasta "Lokomotiva", govorio je, između ostalog o odluci Univerziteta Kembridž da u svom rečniku izmeni definicije pojmova muškarac i žena.

"Ovaj postupak Kembridža ukazuje na ključni problem, koji se mora razjasniti zarad razumevanja šireg konteksta. Naime, ključno je razumeti da je problem u samoidentifikaciji, gde je čoveku prepuštena mogućnost za identifikaciju, dok društvene norme tu nemaju nikakvu ulogu. Zar ako na ulici sa petnaest metara kažemo za neku osobu da je žena, hoće li onda ta osoba doviknuti da je muškarac. Ta ideja, kada se izvede do kraja, znači da bih ja mogao da kažem da govorim beogradski, a vi biste morali to da poštujete, iako ja govorim srpski, ili srpsko-hrvatski, ili engleski", kaže Milićević.

Komentarišući status ćirilice, Milićević je posebno istakao da uvek treba imati u vidu da "progon ćirilice zapravo znači uvođenje latinice", i u tom smislu je objasnio istorijsku neposrednu spregu između američkih interesa i protežiranja latinice.

Budući da se Milićević profesionalno bavio sportom kao veslač VK Crvena Zvezda - Beograd, autori Marko Nikolić i Tiosav Purić razgovarali su sa gostom o Mundijalu i značaju koji fudbal i drugi sportovi imaju u našem društvu.

"Ne dopada mi se upliv ozbiljnog političkog naboja u sport, ali ne zato je to pogrešno, iako smatram da je ideja da sportske pobede mogu nadomestiti naše političke poraze vid samozavaravanja. Ali sve je to razumljivo. Međutim, cela ta atmosfera zamagljuje ideju sportske kulture. Sportska kultura je jedan poseban aspekt egzistencije, i potrebna nam je da bismo ostvarili kao ličnosti, da bismo pobedili sebe, a protivnik je tu samo da nam pomogne da pređemo tu granicu", smatra Milićeviić.

Autori podkasta su razgovarali i o dizanju tenzija u južnoj srpskoj pokrajini i o praksi Zapada da se ne pridržava međunarodnih sporazuma i obaveza, o nemačkoj "epohi tektonskih promena" i zameni "pruskog militarizma" za "američko mesijanstvo", te o opštoj krizi zapadnog, i naročito američkog, obrazovnog sistema.