Epilog nesreće u domu za stara i nemoćna lica u Vojci kod Stare Pazove je dvoje stradalih i isto toliko povređenih. Uhapšeni su brat i sestra Đ.G (30) i M.J. (28) koji se sumnjiče da su osnovali Udruženje "Želim, mogu, hoću" i bez dozvole pružali usluge smeštaja velikom broju starih i nemoćnih ljudi.
Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici predložilo je juče sudu da im odredi pritvor do 30 dana.
Slučaj iz Vojke je otvorio Pandorinu kutiju, a to je rad nelegalnih domova za stare kojih u Srbiji ima sve više.
Koliko je situacija alarmantna najbolje govori podatak koji je pre dve godine iznelo Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite, da u našoj zemlji posluje 70 neregistrovanih domova za stare. Ti objekti su van sistema i ne podležu nikakvim kontrolama.
Nadežda Satarić, koja je radni vek provela kao socijalni radnik u domovima za stare, kaže da je najveći problem što država nema prave odgovore na problem demografskog starenja u našoj zemlji.
"Mi imamo sve više staračkih domaćinstava, mladi odlaze. Stariji ljudi dok mogu sami da funkcionišu, oni ostaju kod kuće. Kada više ne mogu, kada im treba organizovana državna pomoć, onda ne mogu da dobiju smeštaj. U državnim domovima za stare čeka se po više meseci. U privatnim ima mesta, ali oni su skupi, ljudi to ne mogu da plate", rekla je Satarić za RT Balkan.
Problem je višeslojan i nije ga lako rešiti. Ogromne su liste čekanja za državne domove za stare, trenutno oko 1.500 ljudi čeka na smeštaj. Usluge državnih domova, stare osobe mogu da plate od svojih penzija i srodnici nemaju veće troškove. Za privatne to je nemoguće.
Nema dovoljno inspektora
U privatnim domovima koji imaju dozvolu za rad smeštaj košta od 700 evra, pa naviše. Mnoge porodice to ne mogu da plate. Rešenje se traži u sivoj zoni, gde domovi bez licence nude povoljnije cene, ali i upitne usluge. Obično nemaju prostorne uslove za rad, nemaju dovoljno kadra, što mora da ima svaki dom za stare da bi dobio potrebne dozvole.
Da bi se preduzela ozbiljnija akcija na terenu i stalo na put radu nelegalnih domova za stare, država nema dovoljan broj inspektora.
Dragoman Paunović, predsednik Mreže inspektora Srbije kaže da je nemoguće sa ovako malim brojem inspektora na terenu kontrolisati sve objekte.
"Svi subjekti bi trebalo da budu kontrolisani u skladu sa procenama rizika. Međutim, to je danas nemoguće jer nemamo dovoljno inspektora", rekao je Paunović za RT Balkan.
Tragedija u Vojci još je veća, jer se registrovani objekat Centar za socijalni rad iz Stare Pazove i Udruženje "Želim, mogu, hoću" nalaze u istom dvorištu.
Paunović smatra da je Centar za socijalni rad u Staroj Pazovi morao da reaguje, da alarmira nadležne organe i da proveri da li Udruženje koje radi pored njih i smešta stara i nemoćna lica ima potrebne dozvole za rad.
Vuletić: Zločin prema korisnicima
Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku Predrag Vuletić rekao je za RTS da je Udruženje "Želim, mogu, hoću", gde je uzbio požar u nedelju 10. novembra, usluge smeštaja korisnicima naplaćivao.
"Učinjen je zločin prema korisnicima koji su bili u nelegalnom objektu. Za to su potpuno odgovorni ljudi tog Udruženja, ali i lokalni sistem socijalne zaštite. Nismo imali nikakvu dojavu, prijavu, a ni informaciju od Centra za socijalni rad Stara Pazova", rekao je Vuletić za RTS.
Pokrajinska Inspekcija socijalne zaštite utvrdila je da se radi o neregistrovanom subjektu za smeštaj starih lica o čijem postojanju nije imala prethodno saznanje.
Maja Ralić, šefica inspekcije socijalne zaštite rekla je da se radi o neregistrovanom objektu koji niti je podneo zahtev za rad, niti ima dozvolu za rad.
"Obaveza Centra za socijalni rad je da prijavi svaku pojavu koja je suprotna zakonu. Ovde je bio veliki broj ljudi", navela je ona.
U neregistrovanom domu u Vojci na smeštaju su bile 23 osobe. Istraga će pokazati kako je došlo do požara, ali se sumnja da ga je podmetnuo jedan od korisnika. Direktorka centra za socijalni rad u Staroj Pazovi Rada Žugić podnela je ostavku.