Čak pedeset četiri države sveta odbile su da, prihvatajući Rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma, stanu u red zemalja koje se odupiru oživljavanju najvećeg zla svetske civilizacije.
Na spisku zemalja koje nisu prihvatile dokument koji su predložili Rusi, a kojim se ohrabruju države "da preduzmu odgovarajuće konkretne mere, ne bi li sprečile reviziju istorije i ishoda Drugog svetskog rata", nalaze se Nemačka, Japan, Španija, Italija, ali i države koje su se nekada borile protiv nacista, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Sjedinjene Američke Države, Kanadu, pa i Ukrajinu.
Ovakav ishod glasanja i ne čudi s obzirom na to da je Kanada, na primer, posle Drugog svetskog rata postala i ostala jedno od najvećih utočišta nacista, pa smo tako prošle godine svedočili i gromoglasnom aplauzu kojim je parlamentu ove države s oduševljenjem pozdravljen nacista Jaroslav Hunka.
Ako pogledamo listu država koje su se usprotivile rezoluciji, na njoj ćemo videti i Baltičke države u kojima se sve više veličaju nacisti, a svi spomenici vezani za Sovjetski Savez, koji je i pobedio nacizam, skrnave i ruše.
Isto tako, mesta iznenađenju nema ako se setimo da u Ukrajini godinama već buja nacizam, te da je upravo to i jedan od glavnih razloga zbog kojih je ruski lider Vladimir Putin i pokrenuo Specijalnu vojnu operaciju, sa ciljem denacifikacije te države.
Na pravoj strani istorije, međutim, našlo se 116 zemalja, pa je Treći komitet Generalne skupštine UN ipak značajnom većinom usvojio rezoluciju, oko koje bi, očekivali bismo bar, morao da postoji i konsenzus. Jedan od glavnih sponzora dokumenta bila je i Srbija, a sa njom i Jermenija, Belorusija, Kina, Mali, Severna Koreja, Južna Afrika…
"Srbija je i do sada bila među sponzorima ovakvih rezolucija u UN i sasvim je logično što takvu rezoluciju već godinama inicira upravo Ruska Federacija, kao i što velika većina članica UN glasa u prilog njoj", objašnjava nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, navodeći kako ovaj dokument podseća javnost i na to da su najveći doprinos pobedi nad nacifašizmom dali upravo Rusija, odnosno Sovjetski savez, kao i nekadašnja Jugoslavija.
Mnogo je razloga za usvajanje takvog dokumenta, kaže naš sagovornik, koji podseća i kako smo duže vreme svedoci sistematskog revidiranja i prekrajanja istorije Drugog svetskog rata.
"Zapadnim zemljama ne odgovara istina da najveća zasluga za pobedu nad nacizmom i u borbi za slobodu pripada upravo Sovjetskom savezu i Crvenoj armiji, ali i Jugoslaviji. Jugoslavija je, imajući u vidu veličinu i površinu dala mnogo veći doprinos od drugih evropskih zemalja. U prosperitet Evrope ugrađeno je više od 27 miliona ruskih života, i oko 1,7 miliona života male evropske zemlje, Jugoslavije. Vodeće sile Zapada, anglosaksonci guraju tezu da su oni najzaslužniju za pobedu nad nacifašizmom. Svakodnevnim ponavljanjem toga onemogućavaju mladima da saznaju istinu o tome ko su nosioci savezničke pobede u Drugom svetskom ratu", navodi naš sagovornik.
Na sreću, kaže on, ogromna većina zemalja sveta ne dozvoljava takve pokušaje krivotvorenja istorije – "jer revizija istorije je uvek bila predsoblje revizije granica".
"Radi se o tome da tih nekoliko desetina zemalja koje su se usprotivile rezoluciji, nisu shvatile da se globalni odnosi razvijaju u pravcu podrške osnovnim principima međunarodnih odnosa, podrške Povelji UN i reafirmaciji rezultata i tekovina Drugog svetskog rata. Prirodno što Srbija nastavlja principijelnu politiku u odbrani istine, koja je glavni pravac za odbranu mira u slobodu. Oni koji su za revidiranje istorije, ne rade ni za stabilnost ni za vladavinu prava već samo služe politici nametanja i hegemonizma", zaključuje naš sagovornik.
Diplomata Zoran Milivojević ističe da je borba protiv nacizma civilizacijsko pitanje, kao i da niko ne bi smeo da ima rezervi kada je reč o tom pitanju.
"Zapad je protiv rezolucije jer je sponzor bila Ruska Federacija. To protivljenje je na liniji pokušaja izolacije Rusije koja, kao što vidimo, nije uspela. Uz to, jedan od razloga zbog kojih se Zapad protivi rezoluciji jeste upravo to što pokušavaju da izvrše reviziju rezultata Drugog svetskog rata", uverava Milivojević.
Stav Srbije bio je, kaže on, principijelan, i naša zemlja bila je na pravoj strani.
"Pristup Beograda ima dve osnove – Srbija je generalno protiv nacizma i pojava koje su na toj liniji, a isto tako Srbija nije saglasna sa pokušajima revizije Drugog svetskog rata. Srbija ne smatra da ima bilo kakvog osnova da se revizija rezultata Drugog svetskog rata i zloupotreba istorije vrše zarad političkih interesa", zaključuje Milivojević,