Albancima se priviđaju mape i "nove granice": Da li su u strahu od Trampa velike oči?

"Tajna mapa i političke igre koje izazivaju strah", glasi jedan od naslova u medijima na albanskom jeziku. Istoričar Srđan Graovac ističe za RT Balkan da je Priština listom podržala Kamalu Haris i dodaje da postoji jedno razočarenje ishodom, jer je Tramp još uvek nepoznanica, kada je u pitanju njegov drugi mandat

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD izazvala je pravi zemljotres na Kosovu i Metohiji. U albanske redove na KiM uvukao se strah. Tako im se priviđaju "tajne mape" na kojima su iscrtane "nove granice".

Između redova bi se moglo pročitati da se najviše plaše srpske strane u kontekstu podrške nove američke administracije. Tu je, naravno, i strah od odnosa SAD prema tzv. Kosovu i njenim predstavnicima, na prvom mestu prema Aljbinu Kurtiju. 

"Tajna mapa i političke igre koje izazivaju strah", glasi jedan od naslova u medijima na albanskom jeziku. 

Trampov dolazak na vlast, ocenio je portal "Bota sot", pozivajući se i na tvrdnje drugih medija, predstavlja se kao opasnost za "teritorijalni integritet i suverenitet Kosova".

Ovo, kako navode, stvara atmosferu neizvesnosti i straha među stanovništvom. U medijima se pojavila i fotografija na kojoj se vide predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši predsednik tzv. Kosova i aktuelni haški optuženik Hašim Tači.

Vučić drži mapu, Merkelova nešto pokazuje na mapi, dok Tači stoji blago pognute glave i zuri u kartu. U kadar je upao i lik premijera Albanije Edija Rame.

A za kosmetske Albance, sudeći na osnovu onoga što pišu mediji na albanskom jeziku, ovo ima posebnu simboliku. 

"To što Vučić drži kartu jasno pokazuje srpsku inicijativu da se razgovara o granicama. Ovaj akt pokazuje njihovu jasnu nameru Srbije da promeni granice", navodi ovaj portal. Merkelova je spustila ruku, primećuje neko oštro albansko oko, na severni deo Kosova i Metohije. 

"Ovo se može protumačiti kao njena zainteresovanost da govori o ovoj osetljivoj oblasti na kojoj je bio akcenat debate o promeni granica", stoji u tekstu. 

O novoj američkoj administraciji u kontekstu ove priče, očekivano, govori se sa mnogo opreza. 

SAD, navodi ovaj medij, priznaju tzv. Kosovo kao nezavisnu državu, a potencijalna podrška promeni granica, bez slaganja albanske strane, ocenjuje se, nije u osnovi njihove spoljne politike. 

Srpska strana, upozorava "Bota sot", mora da pronađe novog Hašima Tačija s obzirom na to da je ovaj sa fotografije u Hagu, koji će biti, kako se navodi, "spreman da prihvati srpske uslove". 

Da li su u strahu velike oči? 

Uzevši u obzir da je bivši Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel više puta javno kritikovao Kurtija, a hvalio Tačija, kao i da je jednim potezom ovog prvog bio poslao u opoziciju, jasno je da u albanskim redovima na KiM, naročito onim ekstremnim, postoji opravdan strah da će vođa radikalnog pokreta "Samoopredeljenje" i premijer tzv. Kosova biti poslat tamo i gde mu je mesto, a to je politička prošlost.

Istoričar Srđan Graovac ističe za RT Balkan da je Priština listom podržala administraciju Džoa Bajdena i njihovog kandidata Kamalu Haris i dodaje da postoji jedno razočarenje ishodom, jer je Tramp još uvek nepoznanica, kada je u pitanju njegov drugi mandat. 

"Činjenica je da on nije robovao predrasudama, kada je u pitanju srpski narod, bio je spreman na otvoreniji odnos sa razliku od bilo koje ranije administracije u poslednjih i više od 20-30 godina i to je nešto što njih plaši. Navikli su na taj odnos u kome su Srbi a priori za sve krivi, jer je to bio narativ koji je bio i te kako zastupljen od devedesetih godina, pa do danas. Samo Trampov prvi mandat je bio incident i njih plaši njegov drugi mandat", kaže sagovornik RT Balkan.

On podseća na Kurtijevu izjavu da se "oseća anksiozno kada pomisli na Trampovu pobedu". Ne plaši njih toliko Trampov odnos prema Albancima, ocenjuje, već ih plaši odnos prema Beogradu, jer za razliku od Bajedneove i svih drugih administracija, Tramp je pokazao želju da izađe donekle bar u susret srpskim interesima kako bi došlo do neke vrste izmirenja, jer je i on svestan da je srpski faktor negde najznačajniji na Zapadnom Balkanu. 

"Konfrontacija sa srpskim faktorom ne ide naruku američkim interesima na ovom prostoru i to njih (Albance) plaši. Oni ne žele da bilo ko u Americi ispravlja odnose sa Beogradom, jer to automatski znači da Priština neće biti neko kome će se u potpunosti povlađivati. To je negde suština i zato su u strahu velike oči", zaključuje on. 

A, kao što vidimo, Kurti je pokazao da nije onakav buntovnik kakvim se do sada predstavljao.

Jer, "proslavio se" kao vođa opozicije na KiM time što je palio institucije i bacao suzavce u skupštini, prevrtao kamione sa srpskom robom i demonstrirao protiv formiranja ZSO. Onda je po drugi put došao na vlast i počeo da sprovodi teror nad Srbima na KiM, ali i da ignoriše mlaka saopštenja Evropske unije u kojima se njegovi postupci osuđuju. 

Sada je Trampova pobeda bacila jedno sasvim drugačije svetlo na njega. 

Teška srca, među poslednjima, Kurti je čestitao Trampu na pobedi, ali je onda shvatio da bi vrag mogao da odnese šalu. U Prištini su brže-bolji osvanuli posteri podrške Trampu, iako su prethodno uklonjeni posteri podrške novom američkom predsedniku koji su bili postavljeni na severu KiM. 

Ne bi čudilo ni da Kurti ode još dalje u pokušaju da opere obraz pred novom američkom administracijom, jer je uoči izbora otvoreno podržavao Kamalu Haris, pa da u Prištini preko noći "nikne" i spomenik Donaldu Trampu, a bulevar ili ulica ponesu ime po Ričardu Grenelu.

I sve to, naravno, na Kurtijevu inicijativu.