Raseljavanja na trasi beogradskog metroa: Šta građani dobijaju i od čega zavisi naknada

Procenjeno je da je, zbog izgradnje prve linije metroa, potrebno obezbediti 60 hektara zemljišta, odakle treba ukloniti 13 stambenih i 47 poslovnih objekata

U beogradskim opštinama u toku su pregovori sa građanima koji žive ili imaju poslovne objekte na mestima gde će se graditi stanice metroa. Posle korekcije cene za objekte, meštani očekuju više naknade i za zemljište.

Stavovi građana su podeljeni, ali većina ne želi novac. Direktor JKP "Beogradski metro i voz" Andreja Mladenović objasnio je za RTS od čega zavisi vrsta naknade i najavio kada počinju raseljavanja.

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan raseljavanja za prvu fazu prve linije beogradskog metroa. Prva linija će ići trasom od Karaburme, ka Pančevačkom mostu, preko Trga republike, Mostara i Sajma do Ade Ciganlije, Banovog brda, Žarkova, Makiša i Železnika.

Procenjeno je da je, zbog izgradnje prve linije metroa, potrebno obezbediti 60 hektara zemljišta, odakle treba ukloniti 13 stambenih i 47 poslovnih objekata.

Među njima su i privatne kuće, od kojih su neke građene bez dozvole, a među poslovnim objektima ima čak i benzinskih pumpi.

Na budućoj trasi metroa najviše ljudi biće raseljeno iz Ulice Milorada Jovanovića na Čukarici. Na mestu gde će "krtica" koja će kopati tunel ući pod zemlju, živi dvadesetak porodica.

Stručnjaci Gradskog zavoda za veštačenje procenili su objekte i vlasnici treba da dobiju nadoknadu. Prva procena je posle žalbi korigovana i ponuđeno je u proseku četiri puta više novca.

Stavovi onih koji treba da se sele su podeljeni. Neki su zadovoljni, dok drugi smatraju da za taj novac ne mogu da obezbede odgovarajući krov nad glavom.

U anketi, većina ispitanika, oko 76 odsto, izjasnila se da želi da im se imovina zameni, a da ne žele novčanu naknadu. Ovo je uglavnom jer brinu da zbog porasta cena nekretnina u Beogradu ponuđena naknada neće biti dovoljna da kupe nekretninu na području na kome trenutno žive.

Istovremeno, velika većina, ako ne i svi, komentarisali su da ne bi prihvatili nekretninu izvan opštine u kojoj trenutno žive.

Razlog zbog kojeg su se ispitanici odlučili za zamenu imovine može se objasniti činjenicom da više od 80 odsto njih nema druge stambene objekte ili zemljište koje bi mogli da koriste umesto eksproprisanog objekta.

Zoran Zdravković kaže da je situacija trenutno takva da hoće da sruše pola kuće i da se pravi pristupna saobraćajnica.

"Ja sam rekao da to ne može, jer to je van pameti šta hoće da rade. To je jedna stvar. Druga stvar, ponudili su nam cenu od 500 evra po kvadratu, pa su preinačili onda nešto na 1.800 evra, što je opet jako malo za Žarkovo i za opštinu Čukarica", ocenjuje Zdravković.

Građani smatraju i da njihovo zemljište vredi više nego što je procenjeno, i očekuju da će i ta cena biti korigovana, kao u slučaju objekata.

"Što se tiče zemljišta, trenutna situacija je 6.300 evra po aru, a mi njima ne prodajemo njive, mi im dajemo placeve, čija je cena tržišna ovde oko 40.000 evra", navodi Zdravković.

Direktor JKP "Beogradski metro i voz" Andreja Mladenović rekao je u "Beogradskoj hronici" da je sa građanima urađeno više anketa i da su oni u ovom trenutku u fazi razgovora sa opštinama u kojima žive, pri čemu je odziv dobar, a saradnja korektna.

Vrsta naknade zavisi od statusa objekta, objašnjava Mladenović i navodi da se to u ovom trenutku utvrđuje i na samim raspravama.

"Mi posmatramo objekte i parcele, a onda utvrđujemo njihov status, da li su legalni, nelegalni, koji je status ljudi koji njima žive, da li su vlasnici, zakupci, da li neki korisnici, da li uopšte imaju bilo kakav status. I na taj način će se i odrediti njihova dalja sudbina u smislu nadoknada koji će im biti isplaćivane. Da li će to biti novčana naknada, da li će to biti zamenski objekat ili zakup neke buduće stambene jedinice u kojoj će živeti ili će to biti nešto četvrto u odnosu na status koji imaju", kaže Mladenović.

Postupci još nisu završeni, tako da je izvesno da ove zime neće biti raseljavanja. Mladenović očekuje da će prva raseljavanja početi od marta i aprila sledeće godine.

Što se tiče početka konkretnih radova, trebalo bi da počnu u septembru sledeće godine.