Učenje kineskog jezika, slikanja i kaligrafije, ali i borilačke veštine i ćigong (preventivna zdravstvena praksa), za američki Radio Slobodna Evropa među najperfidnijim su "propagandnim oruđima" uz pomoć kojih kineski predsednik Si Điping širi "meku moć" u Srbiji.
Sve ove veštine građani Srbije upoznaju pohađajući kurseve na Konfučijevim institutima u Srbiji – koji uz RSE, naročito sekiraju i Evropsku uniju.
Portparol Evropske unije Piter Stano podsetio je tako da je u pisanom odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa da je "u nekoliko navrata izneta zabrinutost u vezi sa pravom ulogom i aktivnostima Konfučijevog instituta u državama članicama EU".
"Svaka ciljana zloupotreba međunarodne akademske ili kulturne saradnje od strane vlada, građana ili institucija trećih zemalja bila bi zabrinjavajuća", poručio je Stano, sekirajući se da bi, ako bi se takve institucije koristile kao "platforma za druge podle svrhe", to predstavljalo strano mešanje. A to je, znamo način rada koji je patentirala Evropska unija.
Ivana Stradner, saradnik nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona upozorava za RSE da Konfučijevi instituti služe Pekingu kao "trojanski konj" na Zapadu "koji, pod velom kulturne diplomatije, zapravo služi kao informativno oružje Pekinga".
"Koriste se kao meka sila za širenje pozitivnih ideja i slika o Kini preko univerziteta na Zapadu, ali i za izbegavanje kontroverznih tema kao što su pitanje Tajvana, Južnog kineskog mora, a posebno kršenja ljudskih prava (manjina). muslimanska zajednica) Ujguri", kaže Stradner, zabrinuta da "Peking preko Srbije želi da ima vojno uporište u EU".
Na teritoriji Evropske unije trenutno su aktivna 123 Konfučijeva instituta, a najviše ih ima u Nemačkoj (21) i Francuskoj (19).
U proteklih deset godina instituti su na pojedinim evropskim univerzitetima zatvoreni, zbog, kako su mediji pisali, sumnji da služe kao "instrument propagandne mašinerije kineske vlade".
Sjedinjene Američke Države (SAD) smatraju Konfučijev institut "subjektom koji unapređuje globalnu propagandu i zloćudni uticaj Pekinga". U 2019. godini tamo je bilo aktivno više od 100 instituta pod imenom kineskog filozofa, dok ih danas ima samo 17, navodi RSE, koji ipak propušta da objasni da takav podatak ne govori o institutu kao sredstvu za "podle svrhe", već pre svega svedoči o totalitarizmu u koje je zapalo američko društvo.
U avgustu 2020. Stejt department je proglasio Konfučijeve institute "stranim misijama", kao razlog navodeći "netransparentnost" institucija. Sve druge države, koje su želele da znaju poreklo stranog novca umešanog u njihov civilni sektor, i u skladu sa tim donosile zakone o stranim agentima, optužene su za autoritarnost i totalitarizam.
Pre će biti da se kineski institut na udaru Zapada našao iz istog razloga iz koga se, na primer, sa sportskih takmičenja izbacuju ruski sportisti, dok se čak ni ruskim mačkama ne dozvoljava da učestvuju na međunarodnim izložbama.
Problem je samo u totalitarnoj politici zapadnih država, koje bi, kada bi mogle, utišale sve druge glasove, kako bi njihov glas mogao dalje da se čuje.