Srbija i Balkan
Mandić ponovo o obnovi kapele: Šta o "zajedničkom bratskom poduhvatu" vele braća?
"Dok se Zemlja oko Sunca kreće, Cetinje to dozvoliti neće", stajalo je na transparentu koji su "crnogorske patriote" pre četiri godine postavili na ulazu u Cetinje
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, pre nekoliko dana proglašen za nepoželjnu osobu na Cetinju, ponovio je juče kako je siguran "da ćemo na Lovćenu ponovo podići Njegoševu zavetnu kapelu".
"Siguran sam da ćemo, vođeni njegovom mudrošću koja prožima vekove, napraviti još jedan zajednički bratski iskorak i ponovo podići Njegoševu zavetnu kapelu na Lovćenu, tako da ona uz sadašnji spomenik kulture bude mera pomirenja i ozdravljenja Crne Gore", rekao je juče Mandić povodom državnog dana kulture – Njegoševog dana.
I dok se žestoke reakcije na najnoviji Mandićev poziv na "zajednički bratski iskorak" čekaju, letos je sa Cetinja, kada je predsednik crnogorske Skupštine inicirao ovu ideju, predsedniku NSD-a poručeno da se "ne igra sa vatrom". Džaba je tada Mandić govorio o tome da "niko neće rušiti mauzolej na Lovćenu", da je obnova kapele samo ispunjenje Njegoševe želje i njegovog zaveta o pomirenju i okupljanju ljudi.
Reagovao je gradonačelnik crnogorske prestonice Nikola Đurašković poručivši Mandiću da "naum" izgradnje kapele na Lovćenu "nikad neće proći".
"Lovćen je najveći crnogorski simbol, crnogorski Olimp i vertikala vječne Crne Gore. Mandiću, na Lovćenu ćeš graditi taman ka' što ste održali riječ 'dogodine u Prizrenu'. Ne igraj se vatrom, jer ti taj naum nikad neće proći. Previše ste se osokolili i osilili, valjda mislite da možete, jer smo 'mirni', ali za sve postoji crvena linija", naveo je tada Đurašković dodajući da kada se dođe do te "crvene linije" – "drugačije se razgovara".
Četiri godine ranije, sredinom septembra 2020, kada je mitropolit Afilohije rekao da će crkva raditi na obnavljanju kapele na Lovćenu u kojoj je bio sahranjen Njegoš i gradnji crkve Svete Trojice na prostoru između Biljarde i Vladinog doma na Cetinju, "crnogorski patriote" postavili su na Cetinju transparent kojim su poručili da neće dozvoliti obnavljanje kapele na Lovćenu kao ni gradnju crkve Svete Trojice.
"Dok se Zemlja oko Sunca kreće, Cetinje to dozvoliti neće", stajalo je na transparentu koji je tada postavljen na ulazu u Cetinje.
Gde je od tada do danas i godinama pre toga, centar i najveći otpor ideji obnove Njegoševe kapele na Lovćenu i otkuda tako teške reči, pretnje na svaki pomen te namere?
"Nije to nikakav rebus. Najveći otpor je upravo među potomcima, naslednicima ideologije onih koji su 1972. razorili Njegoševu kapelu na Lovćenu. Živi su još neki od onih koji su bili omladinski i partijski rukovodioci u to vreme u Crnoj Gori, mislite li da su oni promenili mišljenje? To je bila ideja pod pokrovitljstvom vrha partije i Josipa Broza i njegovog egzekutora za Crnu Goru Veljka Milatovića. Nemojte da se zavaravamo, znamo da je DPS samo uzeo to ime, a u stvari to je nastavak Saveza komunista Crne Gore. Nije se tu ništa promenilo. To što se javljaju i prete, jasno je odakle dolazi", kaže za RT Balkan Jovan Markuš, bivši gradonačelnik Cetinja i odličan poznavalac istorijskih tokova na tom prostoru.
Na mitropolitovu najavu obnove Njegoševe kapele na Lovćenu, crnogorski istoričar Novak Adžić tada je za Antenu M rekao da je to "klasična zabluda i iluzija koja se ne može ostvariti".
"Mitropolit SPC u Crnoj Gori već 30-ak godina, otkad je zauzeo tu poziciju, najavljuje da će se sa vrha Lovćena ukloniti Njegošev mauzolej i vratiti navodno Njegoševa kapela, a to je u stvari kapela koju je Aleksandar Karađorđević podigao 1925. i koja je predstavljala, kako je davno zapisao akademik istoričar dr Vladimir Dedijer, simbol uništenja Crne Gore, simbol svrgavanja dinastije Petrović Njegoš i simbol ukidanja autokefalne Crnogorske crkve", izjavio je tada Adžić.
To su, kaže Markuš, priče bez osnova, kao i propaganda i "manipulacija špijunskih Udbinih bataljona" koja ne znači ništa.
"Razlika između stare Njegoševe kapelice i one koju je obnovio kralj Aleksandar je samo u onom zidiću koji je podignut okolo kapelice da ljudi ne bi padali dolje. Razlika je i što je stavljen i reljef Svetog Đorđa koji je krsna slava porodice Petrović Njegoš. Tu nema nikakvih zagonetki", kaže Markuš, dodajući da je dokaz da je to tako, odnosno da je kapelica posle rušenja od strane Austrijanaca napravljena na istim temeljima, zapisnik čuvenog inženjera iz Podgorice Veliše Popovića.
Godinama i decenijama unazad veliki otpor ideji obnove dolazi i iz redova tzv. CPC. Samozvani mitropolit te nazovi crkve Boris Bojović letos je izjavio da je obnova Njegoševe kapele na Lovćenu u stvari "vraćanje imperijalnog kiljana (stari crnogorski izraz za kamen koji označava granicu imanja) Karađorđevića u vidu kapele".
Bojović je dodao i "da se ne može dopustiti da se ponovi bogohulna istorijska neprava koja je zadesila crnogorski narod pre jednog veka" kada je "stvoren povoljan teren za asimilaciju crnogorskog naroda".
"Oni mogu da pričaju što hoće. Mi vraćamo Njegoševu kapelicu, odnosno crkvu Svetog Petra Cetinjskog i Njegošev grob na Lovćen. Ako neko smatra da je to imperijalno, neka smatra. Mi ćemo uraditi ono što je Njegoš svojim testamentom, svojom oporukom zaveštao. Mi smo dužni da to uradimo. Ne vidim da su Englezi srušili grob jednog Šekspira, niti Nemci jednog Getea, niti Italijani Dantea. Ne znam što bi mi bili drugačiji? Vratiti sve u prvobitno stanje i ništa drugo. Duboko sam uveren da će Njegoševa kapela biti kad tad obnovljena, da li ćemo svi to dočekati, ne znam, znam da će se to dogoditi", kaže Markuš.
Dodaje da prostora na vrhu Lovćena, na čak tri mesta, ima i pre samog mauzoleja, i posle samog mauzoleja na kome je gumno...
"To će se napraviti pa bilo njima milo ili ne. Za normalne ljude to jeste, kao što kaže Mandić, zajednički bratski iskorak. Za ostrašćene, ili ljude koji mrze, njima nema pomoći. To je teško breme za onoga ko ga nosi. Ne misli niko da ratuje zbog toga, treba samo ispuniti zavet i dug. O nečemu se drugom tu radi, ono što su mnogi govorili, da se plaše da će poslednji Staljinov brk biti obrijan u Crnoj Gori", veli Markuš.
Crnogorski pisac Andrej Nikolaidis napisao je kako je "vratiti kapelu na Lovćen, kao da postavite trafiku na Ajfelov toranj, ili da postavite toalet na kupolu Svetog Petra u Vatikanu".
"U pitanju je varvarska ideja, koja je u suprotnosti sa civilizacijskim vrednostima. Ovo je pre svega pitanje očuvanja integriteta umetničkog dela i modernosti protiv varvarstva i onoga što sam definisao kao talibansko, pa tek identitetski srpsko-crnogorski sukob", napisao je Nikolaidis.
No, hteli oni ili ne, uverava Markuš, vreme radi da se crkva Svetog Petra Cetinjskog, Njegoševa kapela i Njegošev grob obnove.
"Ne vidim da su se oni bunili, bilo šta rekli povodom obnove džamije u Podgorici koju su komunisti srušili 1956. ili 1958. godine. Niko 'a' nije rekao. Obnovu džamije apsolutno podržavam. Ako se moglo obnoviti u Podgorici, zašto ne na Lovećenu. Ne vidim u toj obnovi džamije nikakav imperijalni čin kao što ga ne vidim ni u ideji obnove kapele na Lovćenu", zaključuje Jovan Markuš.
