Da li je Dodikova ideja ostvariva: Mogu li mladići iz Srpske u Vojsku Srbije?
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je pre nekoliko dana izazvao buru u javnosti kada je, u intervjuu za "Večernje novosti" saopštio da se razmatraju stimulativne mere za mladiće iz Republike Srpske koji žele da služe vojni rok u Srbiji.
"Putem određenih rešenja, mi ćemo stimulisati da naši momci idu u Srbiju, odsluže vojni rok i vrate se u Srpsku. Videćemo na koji način mladićima koji ovo prihvate da omogućimo brže zapošljavanje, ili druge vrste privilegije i podrške", izjavio je Dodik.
Izjava predsednika Republike Srpske je odmah izazvala burnu reakciju zvaničnog Sarajeva, a prvi se, očekivano, oglasio ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez koji je Dodika optužio za konstantne napade na institucije i Ustav BiH.
On je pozvao i pravosudne organe te zemlje, posebno Tužilaštvo BiH, da ispitaju izjavu predsednika Republike Srpske i pozvao se na Zakon o odbrani koji zabranjuje državljanima BiH, čije je prebivalište na teritoriji ove države, uključujući i one sa dvojnim državljanstvom, da služe vojni rok i obučavaju se u oružanim snagama drugih država.
Iako je Helez u pravu kada se poziva na član 51 pomenutog zakona, vredi istaći da bi u tom slučaju mladići iz RS sa dvojnim državljanstvom jednostavno mogli da promene mesto prebivališta, i na taj način zaobiđu zakonska ograničenja BiH.
Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Ramo Isak istakao je da "nikada pripadnici Oružanih snaga BiH iz reda srpskog naroda neće služiti vojni rok u vojsci Republike Srbije, oružanim snagama Rusije ili bilo kojoj drugoj vojsci na šta pretenduje Milorad Dodik", te da su Oružane snage BiH jedina legalna vojna sila u ovoj zemlji.
Sa druge strane, potpredsednik Vlade Republike Srbije i senator Republike Srpske Aleksandar Vulin podržao je ideju Milorada Dodika.
"Izjava predsednika Dodika da će momci iz Republike Srpske biti stimulisani da služe vojsku u Srbiji govori da su Srbi nepovratno postali jedinstven politički narod i da je Srpski svet izbor Srba koji se ne može poreći. Zahvaljujući pređašnjim slabim i uplašenim rukovodstvima Republika Srpska nema vojsku ali srpski narod svoju vojsku ima", poručio je on.
Osim toga, kako je ranije za RT Balkan izjavio doktor pravnih nauka i akademik Vitomir Popović, "već postoji mogućnost da mladići iz RS služe vojni rok u Srbiji", kao i da se time ne krši Ustav.
"Većina naših građana ima dvojno državljanstvo - BiH i Republike Srbije, kao što Hrvati u Bosni i Hercegovini imaju dvojno državljanstvo BiH i Hrvatske", objasnio je on.
Dodao je da svi koji poseduju državljanstvo Srbije imaju pravo služiti vojsku u toj zemlji i naglasio da se na taj način ne krši Ustav Bosne i Hercegovine.
"To je sasvim legitimno", zaključio je profesor Popović.
Kakav bi bio odziv i potencijalni izazovi za Vojsku Srbije
Budući da se radi o novoj ideji, za sada nije poznato kakav bio odziv mladića iz Republike Srpske za dobrovoljno služenje u Vojsci Srbije.
Na pitanje o tome, građani Banjaluke su za RT Balkan izneli uglavnom različite stavove. Tako je među ispitanicima bilo onih koji podržavaju takvu ideju i smatraju je korisnom, ljudi koji su izrazili stav da bi služili isključivo u slučaju da se ponovo uspostavi Vojska Republike Srpske, kao i onih koji su odbacili ideju o služenju u bilo kojim oružanim snagama.
Ipak imajući u vidu da postoji realna mogućnost da rukovodstvo Republike Srpske ponudi određene povoljnosti i beneficije za one koji se pak opredele da služe u Vojsci Srbije, ne treba isključiti opciju da će broj zainteresovanih porasti.
Tome bi mogle dodatno doprineti izjave zvaničnika iz Sarajeva, kao i sve veći pritisci na srpski narod u RS.
Što se zakonodavstva Republike Srbije, u Zakonu o Vojsci Srbije jasno se navodi da službu u VS "mogu da vrše samo državljani Republike Srbije, a izuzetno, u ratu, i lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije ako stupe u VS kao dobrovoljci".
Dakle za mladiće iz RS, koji poseduju državljanstvo, nema zakonskih ograničenja kada je u pitanju Srbija.
Takođe, budući da će morati da menjaju prebivalište kako ne bi kršili zakone BiH, može se pretpostaviti da bi se, u slučaju realizacije ove ideje, zainteresovana lica iz RS javljala u regionalne centre Ministarstva odbrane nadležna za mesta u kojima prijave prebivalište.
Jedini izazov za Vojsku Srbije mogao bi da nastane u slučaju da se (potencijalno) preveliki odziv lica iz RS, poklopi sa početkom obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji, koje je najavljeno za septembar 2025. godine.
To bi stvorilo probleme vezane za smeštaj vojnika, budući da je stanje dobrog dela kasarni i dalje u lošem stanju i nije poznato kako se odvija obnova i priprema ovih objekata za regrute koji će služiti obavezan vojni rok.
Iako je i dalje prerano govoriti o tome kako bi čitav proces izgledao, ideja predsednika RS bi svakako doprinela zbližavanju Srba sa obe strane Drine i jačanju bezbednosne saradnje između Banjaluke i Beograda.