Srbija i Balkan
Putinov izaslanik za RT Balkan: Srpska kultura treba da bude što šire zastupljena u Rusiji
Stav Rusije je da želi da živi onako kako njoj odgovara i ne želi nikoga da uznemirava niti da išta nameće, a ista situacija je i sa Srbijom, koja želi da je puste da živi onako kako ona hoće, ukazao je Mihail Švidkoj
Rusija svoja vrata nije nikome zatvorila, tačnije zatvorila je samo za one koji su veoma oštro postavljali barijere ruskoj umetnosti. Međutim, uprkos stavovima mnogih vlada i koliko god da je teško, održavamo razne događaje u Francuskoj, Italiji, pa čak i filmski festival u Engleskoj, a to je dokaz da se kultura ne može ukinuti, kaže za RT Balkan specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj.
"Stav Rusije je da želi da živi onako kako njoj odgovara. Ne želi nikoga da uznemirava. Mi Srbima ne govorimo 'živite onako kako mi živimo'. To se, zapravo, odnosi i na Srbiju, jer danas srpski narod kaže: 'pustite nas da živimo kako hoćemo. Ne želimo da živimo kao u Rusiji, Briselu, već želimo da živimo u Beogradu. Dajte nam tu priliku'", ocenjuje naš sagovornik.
Švidkoj ističe da na saradnju Rusije i Srbije ne treba niko da utiče i da je ometa s obzirom na činjenicu da one ne dele nikakve vrednosti koje postoje na Zapadu i da su jednostavni njihovi "umovi drugačije povezani".
Istovremeno je naglasio da "Rusija ne želi da se 'bori' sa Srbijom i da joj nameće svoje, već da jednostavno želi da živi na svojoj teritoriji na način na koji razume".
"Pozicija Rusije je vrlo jednostavna. Ako volite našu kulturu – tu smo, spremni. Ako želite da dođete kod nas – otvoreni smo za vas. Lakše je Srbima i Rusima da se razumeju nego na primer Rusima i Holanđanima, iako naši odnosi sa Holandijom postoje već 400 godina. Tamo gde možemo da se razumemo i gde smo bliski jedni drugima, treba i da sarađujemo. Ponavljam, mi nikome ništa ne namećemo, samo želimo da živimo kako želimo", navodi Švidkoj za RT Balkan.
Naime, Švidkoj se u sredu sastao sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem, u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, u okviru obeležavanja 20 godina međunarodne fondacije Foruma slovenskih kultura, koja okuplja zemlje slovenskog govornog područja i slovenskih kultura.
Na sastanku je istaknuto zadovoljstvo povodom susreta u okviru značajnog jubileja Foruma slovenskih kultura, čiji je jedan od osnivača Švidkoj, a ministar Selaković je zahvalio gostu na njegovom zalaganju u formiranju i radu ove organizacije koja povezuje i predstavlja kulture 13 slovenskih zemalja koje broje oko 300 miliona stanovnika.
Naš sagovornik naglašava da je apsolutno jasno da neko može biti nezadovoljan činjenicom da postoji program kulturne saradnje Srbije i Rusije, ali da je isto poznato da u Evropi po tom pitanju nisu potpuno saglasni.
"Bio sam u Mađarskoj pre nedelju dana i razgovarali smo o planovima za kulturnu saradnju, koji bi mogli da se realizuju u pozorišnoj, filmskoj i muzičkoj sferi i koji se već realizuju, pa će tako 2. decembra u Budimpešti nastupiti ruski nacionalni simfonijski orkestar pod upravom Vladimira Spivakova. Postoje planovi za sledeću godinu. Odnosi u oblasti kulture su možda mudriji nego u odnosu na oblast politike", ocenjuje Putinov izaslanik za kulturu.
Veća promocija srpske kulture u Rusiji
Švidkoj podseća da se u Beogradu sastao i sa Selakovićem i šefom srpske diplomatije Markom Đurićem, kojima je rekao da "srpska kultura treba da bude što šire zastupljena u Rusiji".
"Imate tako divan ansambl 'Kolo', to je kao naš ruski ansambl 'Aleksandrov'. U Srbiji postoji veoma široko polje za saradnju, a već se neki veliki projekti se realizuju, pa je tako i Ermitaž počeo sa radom ovde. U toku su pregovori između Tretjakovske galerije, Ruskog muzeja i Narodnog muzeja Beograda o mogućim razmenama izložbi. Denis Macuev je nastupao u Beogradu, a u planu je i dolazak Kazanjskog simfonijskog orkestra, jednog od najboljih u Rusiji, zatim dirigent Sladkovski, tu je i saradnja između koreografskih i baletskih škola", navodi on.
Osim toga, kako dodaje bilo je reči i o saradnji istoričara dve zemlje, jer postoji veliko zajedničko razumevanje procesa koji su se odigrali tokom Velikog otadžbinskog rata i Drugog svetskog rata, a ta tema ima posebno značenje za Srbe i Ruse.
Švidkoj je pomenuo da je u Rusiji jako cenjena i gledana srpska kinematografija, napomenuvši da su i Emir Kusturica i Miloš Biković, koji imaju sjajnu saradnju sa Rusijom, dva zaista velika imena.
O Forumu slovenskih kulutra
Švidkoj navodi da je Forum slovenskih kultura, koji je nastao pre 20 godina, platforma koja danas objedinjuje napore slovenskih naroda da se međusobno zbliže.
Osim toga, kako dodaje, Forum slovenskih kultura je platforma koja u svetu predstavlja neku vrstu sabornog jedinstva slovenske kulture i slovenskih naroda koji imaju veoma tešku istoriju, o čemu svedoče mnoge istorijske činjenice.
"Pre svega to je zbog toga da su i u 18. i u 19. veku izbijali sukobi među Slovenima, ponekad krvavi sukobi, a ipak je to neka vrsta jedinstvenog sveta. Jugoslovenski ratovi još uvek nisu bili završeni, sveže sećanje na bombardovanje Jugoslavije NATO avionima, a i tu je sukob Srbije i Hrvatske i mnogi drugi. Mislim da je predstavljanje nasleđa slovenskih naroda svetu veoma važno. Ne zaboravimo na primer na nobelovca Ivu Andrića", istakao je on.
Savršeno razumemo da je Slovenija prihvatila sva pravila igre Brisela i da je forumu danas veoma teško da radi, jer je njegovo sedište u Ljubljani, ali Rusija podržava ovaj forum i smatram da će biti veoma važan trenutak kada budemo mogli da se vratimo normalnom radu, zaključio je Švidkoj.
