Da li su Srbi Bantu crnci Evrope, kako je nas Zapad odaljio od Evropske unije i hoće li novi svet zaboraviti na pitanje Kosmeta u trenutku svog trijumfa, ali i kojom dioptrijom običan narod u Rusiji posmatra Srbe, govori u novoj epizodi "Relativizacije" gost Ljiljane Smajlović politikolog i naučni saradnik na Institutu za evropske studije Stevan Gajić.
"Parola 'Sve je Rusija osim Kosovo, Kosovo je Srbija' je jako važna. Jevgenij Primakov je pre nekoliko dana rekao da Rusi ne mogu da zaborave događaje u Jugoslaviji i nepravdu koja mora biti ispravljena. Mislim da će sudbina ovog prostora biti odraz promene u svetu. To je i imperijalni hir, ne samo Rusije već i Kine. Kineska ambasada je bombardovana na našoj teritoriji i mi smo povezani zajednički prolivenom krvlju, isto važi i za Rusiju. U Rusiji često volim da objašnjavam kako je srpski narod bio vudu lutka preko koje su kažnjavanjem nas pokazivali šta žele da urade Rusima. Ne definišu nas naši prijatelji, nego prijatelji. Ako nas poslednjih 200 godina posmatraju kao Ruse, a u Rusima vide Srbe, tu nešto postoji", priča gost Ljiljane Smajlović o čemu razgovara sa studentima kao profesor po pozivu na Katedri za uporednu politikologiju Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa.
Ko su naši prijatelji, kaže Gajić, definisali su naši neprijatelji i to mimo naše volje. O "ruskom malignom uticaju", o čijim rezultatima bruji Zapad kada govori o podršci koju Rusija uživa u srpskom narodu, govori kao o kardinalnoj grešci.
"Rusiju ovde narod voli ne zbog njenog delovanja, nego uprkos njenom delovanju. Nas ume da iznervira nekada ruska politika, nekim netaktičkim izjavama, smatramo da ne razumeju sve nijanse naše politike, odnose među nama… Ali, uprkos svemu tome, narod ovde nepodeljeno podržava Rusiju. Mislim da su najveći ruski propagandisti Stejt department i NATO. Oni su svojim delovanjem od nas napravili hipervesternizovane Kurde", priča Gajić i dodaje da se u kriznim momentima u Srbiji uvek izražava rusofilija, ali i u Rusiji srbofilija.
A, iza toga ne stoji ni srpska, ni ruska državna propaganda, već iskustvo sa Zapadom. S druge strane, sagovornik Ljiljane Smajlović smatra da je romansa između Srbije i EU gotova, i to definitivno.
"Stalno se govori kako mi treba da dubimo na glavi kako bi otvorili neko poglavlje, a suština je da je Zapad imao priliku od 2000. godine da privoli Srbe EU. Prva izgubljena šansa bilo je ubistvo premijera Đinđića, pa nakon toga pogroma Srba na Kosmetu, a 2008. je zakucan poslednji ekser u kovčeg evrointegracija. Možda nas i na silu uvedu u EU i NATO, ali borba za duše i umove se tada završila. Desilo se buđenje kolonijalizovanog naroda koji je shvatio da njima nije Milošević problem, nego narod", objašnjava Gajić.
Kako će svet izgledati sa Trampom na čelu Amerike? A kako Rusija? I hoće li se sukob u Ukrajini završiti kako je Tramp obećao, za 24 sata od njegovog dolaska na vlast?
"Volim Trampova obećanja koja izgledaju kao reklame s kraja osamdesetih godina u kojima se garantuje da će se nešto brzo postići za sitan novac. Ono što zapadni mediji ne kažu da je kontekst ove rečenice, jeste da je Tramp rekao da je Ukrajina već poražena. Mislim da se sukob neće završiti pre nego što Kijev ponovo postane deo Rusije. Da li će postojati pauze u sukobu, to zavisi od toga kako će Rusi proceniti svoje moći, ali oni ne rešavaju strateški problem ako i dalje postoji nekakva agresivna Ukrajina koja u svakom momenti može da se iskoristi kao anti-Rusija", ističe Gajić.
Šta će se konkretno desiti pobedom Trampa, Gajić ne prognozira, ali poučen prethodnim iskustvom očekuje šumove između Vašingtona i Brisela, zabrinutost kod baltičkih zemalja i delova SSSR-a koje su definisale čitavu politiku Zapada protiv Rusije.
"Putin je realpolitičar i glavni njegov problem sa Zapadom je što je mislio da naspram sebe ima slične ljude. Ali je stalno nailazio na samodestruktivno ponašanje. Rusija da nema toliko uzdržanog lidera iskoristila bi monopol nad supersoničnim raketama i demonstrirala bi svetu šta mogu da urade. Tramp jeste nepredvidiv, ali njegova nepredvidivost je prijatnija i Putinu i većini čovečanstva. Činjenica je da Tramp nije autodestruktivan", kaže Gajić.
Ovaj period, sagovornik autorke "Relativizacije" ocenjuje kao gori od hladnoratovskog, u kojem je bar "postojala uzajamna želja da se upozna ona druga strana". I da je Putin još 2007. na Valdajskom forumu rekao da je novi poredak već tu, da on "možda nema jasna pravila, ali da globalna većina više ne živi u svetu američke hegemonije".
"Ono što vidim kao 'srećan kraj' ove situacije je nešto što se dogodilo početkom 19. veka, krajem napoleonovskih ratova – koncept velikih sila definisan na Bečkom kongresu. To nije idealno rešenje, ali jeste rešenje koje za nekoliko narednih decenija može da napravi neke odnose među silama gde će se poštovati suverenitet i gde nećemo doći na ivicu rata. Procesi koji su već započeti, jedna multipolarizacija sa podeljenim internetom, bankarskim sistemom, je budućnost koja nas očekuje. Nije nešto na šta smo navikli mi savremenici, ali je poglavlje koje se završilo u februaru 2022. Možda nama to nije prijatno, ali se nadam da je sa Trampom moguć nov bezbednosni dogovor", kaže Gajić.
Sagovornik Ljiljane Smajlović je još kao student u razmeni u Viskonsiju video snažne paralele između emancipacije Afroamerikanaca i Srba, odnosno čitavi mehanizmi odbrane tokom perioda ropstva.
"Anegdote Afroamerikanaca strašno podsećaju na dogodovštine Ere koji svaki put pokušava da u isto vreme nadmudri vlast, ali i da se napravi glup kad je to potrebno, a da je zapravo on kontrolor situacije. To je jedna pozicije iz koje neko ko je porobljen razmišlja. Pa, mi je s jedne strane i simpatično kad naši zapadno nastrojeni mislioci javno kažu: 'Ne možete tako sa nama, nismo mi crnci iz Afrike.' To je jedan momenat i samospoznaje kod tih ljudi, shvataju da smo mi u socijalnom smislu crnci. Ali, postoji mehanizam u kome kolonizovani čovek, posebno oni koji su inteligentniji i imaju veću ambiciju, počinju da liče na kolonizatora", zaključuje gost "Relativizacije".