Sulejman Ugljanin, predsednik SDA Sandžaka i Aljbin Kurti predsednik vlade tzv. Kosova opet su se juče, kako je izvestila vlada lažne države, sastali u Prištini. Ugljanin je prilikom prijateljskog razgovora kazao kako je "vladavina prava na 'Kosovu' – dobar primer za zemlje Zapadnog Balkana". Kurti je sa svoje strane diplomatskim terminima "pozdravio pravednu borbu za poštovanje sloboda i ljudskih prava pod vođstvom predsednika Ugljanina, izgrađenu na osnovu jednakosti i neprikosnovenosti".
Sa Ugljaninom, u delegaciji je bilo dvoje poslanika u Skupštini Srbije – Minela Kalender i Ahmedin Škrijelj, kao i dvojica članova stranke – Esad Salihović kao Merfid Kemščanin, a sam Ugljanin, prilikom susreta, "akcenat je stavio" na "borbu koju njegova stranka vodi za sandžak, slobode i ljudska prava".
Sem kurtoazne razmene mišljenja, sastanak je dao i konkretne rezultate. Saopšteno je kako je Kurti Ugljaninu lično poručio da je "kosovska vlada opredelila sredstva iz svog budžeta za sandžak", i podsetio da su "kosovske vlasti dozvolile da od početka sledeće godine građani Bosne i Hercegovine na Kosovo ulaze samo sa ličnim kartama". Koliko je sredstava i za koje namene "opredeljeno za sandžak" u ovom saopštenju nije navedeno.
Ugljanin je, inače, kod Kurtija prethodno bio početkom februara prošle godine kada su u delegaciji bili i poslanici Enis Imamović i Selma Kučević iz SDA kao i Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje iz Preševa. I tada je, kao i sada akcenat razgovora bio na ljudskim pravima, pa se Ugljanin požalio kako je nezadovoljan položajem Bošnjaka u Srbiji, tražeći reciprocitet – koliko prava imaju Srbi na KiM, toliko da imaju i Bošnjaci u sandžaku.
Ovoga puta reciprocitet, bar prema saopštenju vlasti u Prištini nije pominjan, može biti i zbog toga što je broj Srba u ovoj "demokratiji za primer" u međuvremenu opao za 15-ak, 20, a neki kažu i za više procenata, pa se, moguće je, od te varijante odustalo.
Istina je takođe i da je predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin prošle godine uputio pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kao i predstavnicima međunarodne zajednice tražeći za pripadnike bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji status po modelu koji je predviđen za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji.
Kako od ZSO za Srbe na KiM barem dok je Kurtija izgleda nema ništa, moguće je da i o tom zahtevu juče u Prištini u Kurtijevom kabinetu nije bilo govora.
Šta onda sada smeraju Ugljanin i Kurti? Šta bi ovaj sastanak mogao da "rodi", u kom pravcu kreće njihova saradnja pošto prethodni sastanak, kažu za RT Balkan upućeni, i nije doneo neke rezultate po pitanju znatnijeg poboljšanja "ljudskih prava i sloboda Bošnjaka u Sandžaku koje zastupa Ugljanin".
"Šta smeraju? Kurti sa svoje strane sastanak koristi da, vrlo je moguće, napabirči još neki bošnjački glas na Kosmetu, posebno u Severnoj Mitrovici, Bošnjačkoj mahali odakle je Ugljanin rodom. Ugljanin Kurtija koristi za podizanje rejtinga kod svog biračkog tela, i, na to bi se mogla svesti čitava priča", kaže za RT Balkan jedan do boljih poznavalaca novopazarskih odnosno kosovskih prilika.
Drugi izvori, međutim navode, kako je moguće da je jedna od tema sastanka bila i izgradnja džamije kod glavnog mosta, na severnoj strani Ibra, koja je tu ranije bila, i da se Ugljanin kod Kurtija založio za taj projekat.
Moguće je da se Ugljanin kod Kurtija založio i za poboljšanje statusa Bošnjaka na Kosmetu, međutim, vele upućeni, i tu je prostor veoma mali, pošto je "Kosovo" – "primer vladavine prava za zemlje Zapadnog Balkana", a i iz EU više puta ocenjeno kao "zemlja uzor demokratije".
Dug je, inače, istorijat odnosa Ugljanina i kosovskih lidera. Svojevremeno, Sulejman Ugljanin čestitao je "nezavisnost" lažne države i Hašimu Tačiju a zatim i Kurtiju, nazivajući tu tvorevinu "republikom Kosovo". U jednoj od čestitki, Ugljanin je biranim rečima "Kosovo" oceno kao "državu u kojoj svi građani imaju jednake šanse za punu afirmaciju i integraciju u društvo".
Sem ovog, delegacija Bošnjačkog nacionalnog vijeća, na čelu sa Ugljaninom, prisustvovala je početkom 2017. godine u Prištini akademiji o životu i delu Šabana Poluže i Mehmeta Gradice. Ugljanin je akademiju iskoristio za susret sa Tačijem, za "Kosovo" tada je rekao da je "demokratska država koja poštuje ljudska prava".
U aprilu 2019. godine odbornici SDA u Skupštini grada Novog Pazara napustili su zasedanje jer je sa dnevnog reda skinut predlog da neke od ulica u ovom gradu dobiju ime Adema Demaćija, Ibrahima Rugove, Šabana Poluže i Aćif efendije te još nekih članova sjeničke konferencije.
Jedan od Ugljaninovih najbližih saradnika 2016. predvodio je delegaciju od 50 studenata članova SDA koja je u Prelazu kod Drenice obišla memorijalni centar "Adem Jašari". Ugljaninov saradnik tada je posetio i grob Šabana Poluže. Posle posete grobu Poluže, pomenuti Ugljaninov izaslanik rekao je da su Srbi na Kosmetu bili – agresori.
Šaban Poluža i Mehmed Gradica bili su komandanti organizacije "Bali kombetar" čiji su članovi poznati kao balisti. Radi se o organizaciji koja je tokom okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu radila na stvaranju "velike Albanije" od delova teritorije Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke.
Posle pada Italije otvoreno su se stavili u službu nacističke Nemačke. Poluža i Gradica ubijeni su u sukobu sa partizanima u Drenici 1945, a razbijanje balističkih snaga trajalo je sve do 1951. godine.
U Kosovskoj Mitrovici, i severno i južno od Ibra, Sulejmana Ugljanina osim po političkom angažmanu pamte i kao odličnog boksera. Stariji se dobro sećaju njegovih razornih udaraca u ringu.
Što se tiče političkog ringa, Ugljanin je često ostavljao utisak da je u – nokdaunu.
Tako je, dok je bio ministar, o Vučiću i Dačiću govorio kao o "izvanrednim srpskim liderima" kao i da im "čestita na tome".
Par godina kasnije, kada ga Vučić nije primio u vladu izjava je otišla u kontrasmeru:
"Ne vidim ni jednog pametnog i normalnog Srbina a kamoli Bošnjaka koji će podržati Vučića. Četnika podržati posle svih zločina je ludost!"
Raniju izjavu o "Vučiću kao četniku" dopunio je i ocenom da je "sandžak okupirana zemlja od 1912. godine".
Takođe, dok je u Srbiji bio ministar, Ugljanin je jednom prilikom govorio i o "voljenoj Srbiji", priznavši da se "zalaže za voljenu, a ne za Veliku Srbiju", i da "voljena Srbija" za njega znači da "imamo vladavinu zakona i da se ljudi osjećaju svoji na svome".
"Zadovoljan sam što ćemo sa više političkih opcija deliti odgovornost i što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu državu Srbiju, koja želi da legalizuje genocid i zločine kao sredstvo osvajanja teritorija i rešavanja političkih pitanja", rekao je Ugljanin drugom prilikom na skupu svojih pristalicu u Novom Pazaru, praćen pokličima "Živela sandžačka republika", "Suljo, mi te volimo", "Vučiću ******"...