Ustav na prvom mestu: Zašto se ponovo poteže pitanje razmene teritorija sa Prištinom?

Priča o razmeni teritorija Srbije i tzv. Kosova nikada nije zvanično stavljena na pregovarački sto, ali se poslednjih godina s vremena na vreme ponovo zavrti u jednom delu javnosti. I sada se to desilo, nakon pobede Donalda Trampa, a ovaj put su je oživeli albanski lobisti.

Stručnjaci za RT Balkan naglašavaju da bi eventualna razmena teritorija podrazumevala izmenu Ustava i da ovakva ideja nikako ne bi mogla da bude sprovedena u delo bez izjašnjavanja naroda. Jer važeći najviši pravni akt u Preambuli kaže da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije". Izmeni Ustava bi se građani Srbije, sasvim sigurno, žestoko usprotivili, a pitanje je koja bi se vlast osmelila da organizuje takav referendum. 

U raznim istupima raznih zapadnih zvaničnika nikada nije rečeno ni koje bi to "teritorije" Srbi i Albanci eventualno mogli da razmene, ali se spekulisalo da je reč o selima oko Preševa, koja bi se menjala za sever KiM što podseća na scenario za neki od filmova naučne fantastike. Jer zašto bi Srbija, i sa kim bi, "razmenila" jednu svoju teritoriju za drugu?

Jedan od scenarista tog potencijalnog naučno-fantastičnog filma mogao bi biti i bivši šef kabineta američkog kongresmena Eliota Engela i koautor izveštaja o tzv. Kosovu Džejson Štajnbuam koji je poručio da nova američka administracija predsednika Donalda Trampa može da vrati u igru pitanje razmene teritorije između tzv. Kosova i Srbije. Engel, kao i Štajnbaum su albanski lobisti u SAD, ali i prištinska vlast se do sada oštro protivila toj ideji.

"Donald Tramp sebe smatra najvećim svetskim pregovaračem. Moja pretpostavka je da će on predložiti razmenu teritorija. I izvršiće pritisak na obe strane da to prihvate", kazao je Džejson Štajnbuam.

Da se nešto "kuva" postalo je sumnjivo i posle pitanja komesarki za proširenje Evropske unije Marti Kos prošle nedelje o tome kako komentariše to što je za vreme prvog mandata Donalda Trampa spominjana mogućnost razmene teritorije između dve strane. Ona je odgovorila da "razmena teritorija ne dolazi u obzir".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je ranije, kada se u javnosti potezalo ovo pitanje, da nije dobijao ponude koje se odnose na razmenu teritorija i da je o njima slušao samo u medijima, ali da je važno da svi u svetu razumeju da "sve što se postiže na Zapadnom Balkanu mora da bude plod kompromisa".

Profesor Ustavnog prava Vladan Petrov objašnjava za RT Balkan da, "imajući u vidu da se prethodnih dana u nekim krugovima, političkim, evropskim i američkim spomenula stara ideja o razmeni teritorija, da je svaka razmena teritorija sa stanovišta našeg Ustava nešto što bi moralo da se sprovede u proceduri koja bi podrazumevala promenu Ustava" i to ne samo u "Preambuli nego i normativnom delu koji uređuje da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da predstavlja autonomnu teritorijalnu zajednicu". 

"Kada je reč o teritorijalnoj autonomiji, Ustav određuje da je Srbija asimetrično teritorijalno organizovana i postoje dve autonomne pokrajine. Teritorijalna autonomija jeste potencijalno otvorena struktura i Ustav je predvideo osnivanje novih, kao i ukidanje odnosno spajanje postojećih po postupku predviđenom za promenu Ustava. Osnivanje novih ili spajanje postojećih utvrđuju građani na referendumu", istakao je Petrov. 

On navodi da bi Srbija morala da organizuje savetodavni referendum ukoliko američka administracija stavi na sto ideju o razmeni teritorija.

"U tom slučaju bi moralo da se ide na savetodavni referendum, gde bi se građani izjasnili o jednoj takvoj ideji, odnosno rekli da li je većina građana Srbije uopšte spremna da podrži pregovore o tome. Pitanje promene Ustava ne bi trebalo da bude prvo, nego prvo treba da ide referendum", objašnjava profesor Petrov. 

Picula: Ni priznanje "Kosova", ni sankcije Rusiji ne garantuju ulazak Srbije u EU

Prema njegovim rečima ova "ideja nosi sa sobom potrebu da se preispitaju i neka druga pitanja, a to je pitanje Rezolucije 1244 koja garantuje suverenitet Srbije na KiM, da li mi možemo ostati na liniji poštovanja Rezolucije 1244, da li ulazimo u pitanje redefinisanja čitave naše političke strategije, jer KiM bi onda bilo shvaćeno kao teritorija koja može da se deli, da se razmenjuje".

"Onda bismo morali biti spremni da postavimo pitanje novog ustavnog identiteta koji se odlikuje u Preambuli Ustava, jer mi onda odustajemo od te političko identitetske mantre da je Kosovo srce Srbije. Mnoga pitanja se otvaraju. Ako dođe do toga da se pregovara, to zahteva i temeljno restrukturiranje naše strateške politike. To bi bila promena kursa. Taj kompromis ne bi samo podrazumeo promenu Ustava. Nijedna politička ličnost, pa ni predsednik Aleksandar Vučić nema tu širinu legitimiteta da bez prethodne konsultacije građana ulazi u priču razmene teritorija", jasan je Petrov.  

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušan Proroković ranije je rekao da je pitanje svih pitanja da li je razmena teritorija prihvatljiva Srbiji.

“Ovde se pre svega radi o našim interesima, identitetskim pitanjima, geopolitičkim viđenjima, procenama kako i kuda ići u narednim decenijama u vrlo nestabilnom međunarodnom okruženju. Ne vidim da je to nama prihvatljivo. Prvo zbog identitetskih pitanja. Svedoci smo svega što se dešava na Kosovu i Metohiji i u slučaju podele otvorilo bi se zaista mnogo vrlo neprijatnih, da ne kažem katastrofalnih stvari po nas. U pitanju je i otimanje kulturne baštine i odnos prema preostalim Srbima na tom delu Kosova koji bi mi priznali. U pitanju je i pozicioniranje Kosova u međunarodnim odnosima. Trebalo bi očekivati tužbe za genocid ili ratne zločine. Ima puno stvari zbog kojih je to nama neprihvatljivo”, ističe Proroković za "Kosovo onlajn". 

I bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama i savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika SAD Donalda Trampa u prvom mandatu, Džon Bolton, izjavio je nedavno da se Amerika nada da bi "Beograd i Priština mogli zajednički da iznađu rešenje prihvatljivo za obe strane, uključujući razmenu teritorija".

Međutim, najbliži saradnik Trampa, Ilon Maks nazvao je Boltona zapanjujuće glupim ratnim huškačem, zbog njegovih kritika na to kako Tramp pravi kabinet. Pa, možda je to znak da nova američka administracija neće slušati Boltona oko KiM, iako je među ljudima koje je novi predsednik Amerike najavio kao deo tima mnogo albanskih prijatelja.