Cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, ubio je, u stvari, ranjeni Albanac "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata". Ovo fantastično istorijsko "otkriće" objavila je letos prištinska "Koha" pozivajući se na knjigu francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine!
Posle brojnih najava iz Prištine, kako će se posle registarskih tablica, zabrane dinara, zatvaranja pošti i banaka, gašenja drugih srpskih institucija, na udaru naći i škole i bolnice, otvoreno je pitanje da li će srpska deca na Kosovu i Metohiji, pored ostalih, po prištinskom planu i programu u nekoj bliskoj budućnosti učiti i ovu "lekciju".
Tzv. kosovska policija privela je pre nekoliko dana na Jarinju i zatim ga šest sati držala u pritvoru i ispitivala, direktora škole u Gojbulji kod Vučitrna koja radi u srpskom sistemu i po srpskim programima.
"Sve se to radi s ciljem da se Srbi zaplaše, jer je Aljbin krenuo na očigledno gašenje srpskih škola na Kosovu i Metohiji. Ako se to dogodi, to je kraj svega. Nema više dijaloga, jer su naše škole i zdravstvo, uz crkve i državu Srbiju, osnovni stub opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", izjavio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković posle hapšenja direktora škole u Gojbulji.
Šta čeka roditelje i đake a šta profesore, studente, ako se najave Kurtija i kosovskih vlasti sprovedu u delo do februarskih izbora na KiM, ili, kako se očekuje, do momenta smene vlasti u Vašingtonu?
Da li će srpska deca na KiM biti primorana da uče kako su Nemanjići, u stvari "potomci albanske familije Nimani", kako je "Karađorđe čistokrvni Albanac", i kako je "Miloš Obilić bio u stvari albanski vitez", kako je amblem dvoglavog orla na svetom tronu u manastiru Dečani "jasno obeležje Albanije"?
Luka Jovanović, istoričar sa Kosova, za RT Balkan kaže da "eventualni udar Prištine na škole ne bi trebalo nikoga da iznenadi, Kurti je i posle pobede Trampa nastavio sa hapšenjima i progonom Srba sa KiM".
"Ono čega se sada najviše plaše Srbi i na severu i na jugu KiM jeste napad na školski sistem, na naše škole, osnovne i srednje kao i na univerzitet. Ako se to desi, biće to kap koja će preliti čašu ne samo Srbima nego, nadam se i međunarodnoj zajednici. Valjda su sloboda veroispovesti, sloboda obrazovanja, sloboda kretanja, neupitne vrednosti. Smatram da bi onda trebalo reagovati blokadama, protestima protiv režima koji se svakako može nazvati okupatorskim", kaže Jovanović.
Naš sagovornik je mišljenja da ako bi takav potez usledio, "Srbi svakako ne bi slali svoju decu u takve škole čije bi programe odredila Priština, koje ne pružaju adekvatan nivo obrazovanja koji je dostupan u srpskim školama".
"Sa druge strane, srpski učitelji, nastavnici, profesori svakako neće želeti da prihvate radna mesta u takvim sistemima gde će ih terati da srpsku decu uče raznim nebulozama koje se mogu čuti u albanskom sistemu", mišljenje je Jovanovića.
Ono što bi Priština dalje uradila, nastavlja sagovornik, jeste da na silu nametne svoj kadar.
"Svakako bi se potrudili da, kao što posle preuzimanja opština rade u lokalnim administracijama na Severu, dovedu svoj kadar, albanske nastavnike iz drugih opština u škole na severu KiM. Neće im biti teško ni da organizuju prevoz, ni da to plate, problem je jedino što neće imati učenike", kaže Jovanović.
On najveći pritisak kvazi nauke, kvazi pojmova, očekuje upravo u njegovoj branši.
"Ne možemo očekivati da će decu učiti da su Gračanica i Dečani srpski manastiri, već da su to albanske zadužbine, kulturna baština Kosova. Doći pod sistem koji nema tradiciju, koji nema osnovne parametre u obrazovanju je pogubno. Ni jedan albanski univerzitet na teritoriji KiM nema nikakvo međunarodno priznanje, nije deo bilo kakve unije univerziteta, nema priznate akreditacije, njima su nazovi glavni univerziteti pre koju godinu izgubili akreditaciju od strane EU jer ne ispunjavaju standarde i norme. Jedini takav univerzitet na KiM je naš, Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je deo svih međunarodnih zajednica univerziteta i potpisnik svih povelja o obrazovanju i kao takav uvažen član međunarodne zajednice univerziteta", zaključuje Jovanović.
Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić u razgovoru za RT Balkan konstatuje da je pitanje prosvete previše osetljivo, i iznosi procenu da Kurti najavama o preuzimanju školstva na KiM ipak "puca iz praznog pištolja", da je to deo njegovog "političkog marketinga".
"Mislim da se on, ipak neće odlučiti na to, jer je pitanje i kako će reagovati međunarodna zajednica. Drugo, ne verujem da Priština ima plan i program, da ima udžbenike, i ako se na to odluče, šta će ponuditi deci. Ne znam, možda su nešto u međuvremenu uradili. Podsećam, pre par godina, Priština je objavila neki praktikum iz poljoprivrede, bio je to tako nakaradan prevod na srpski da su pominjali 'pošumljavanje teladi', 'uzgoj pilići za gojaznost', po toj metodologiji takvi udžbenici bili bi neupotrebljivi", kaže Gudžić.
Kako kaže, "ako se najave prištinskih vlasti ipak sprovedu u delo, a živimo u čudnom svetu u kome je sve moguće", on ne veruje da bi neko od Srba dozvolio da mu deca na idu u takvu školu.
"To će dovesti do odlaska dece, a sa njima i roditelja sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju. Jedino rešenje bilo bi da deca odu odavde i škole završavaju u nekim drugim mestima", kaže Gudžić.
Po rečima sagovornika, u slučaju preuzimanja školstva, kosovske vlasti krenule bi sa nametanjem svojih udžbenika.
"Pričamo hipotetički, ali, verovatno bi prepisali udžbenike iz bivših jugoslovenskih republike, BiH, Hrvatske, planove i programe tih država koji se recimo odnose na istoriju. Po tim novonapisanim, naručenim udžbenicima, deca bi učila da su Srbi okupatori, da su dva puta okupirali KiM, najpre u 12. veku u vreme Nemanjića, pa zatim 1912. godine. Učila bi da su Srbi počinili genocid nad Albancima, dakle, sve one narative koji su prisutni u albanskoj javnosti na Kosovu. Sve su to lekcije koje bi srpska deca morala da uče", kaže Gudžić.
Istoričar iz Gračanice podseća i na druga konstrukcije albanske istorije, lekcije koje bi bile stavljene pred srpsku decu.
"U tim udžbenicima verovatno bi pisalo da su srpski vladari gradili crkve na temeljima albanskih crkava, ili bi učili da je Gračanica albanska crkva koju su Srbi preuzeli i gomilu drugih konstrukcija i narativa koji imaju za cilj prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa. To je proces koji nije od skora, nije proizvod Kurtija, to je proces dugog trajanja, identičan onome kroz koji su Albanci prošli krajem 19. i početkom 20. veka kada je stvorena albanska nacija", reči su Gudžića.
On podseća i na "naručenu istoriju Albanaca" koju su svojevremeno napisali bečki dvorski istoričari Lajoš Taolci i Konstantin Jiriček.
"Tada su povezali Albance sa Ilirima. Danas, krajem 20. i početkom 21. veka, takođe neki istoričari, Noel Malkolm i ekipa, napisali su naručenu istoriju Kosova u kojoj se priča o nekakvom istorijskom Kosovu, i albanskom kontinuitetu na Kosovu o stvarima sa kojima se mi danas suočavamo. Na primer, da su Kosovsku bitku vodili Albanci, da su Gračanica i Dečani albanske crkve i manastiri... Potrebno je kroz jedan narativ, kroz laž uspostaviti neku novu 'istinu'. Više puta ponovljena laž postaje istina", veli Gudžić.
Ovaj istoričar iz Gračanice konstatuje da mi danas "prisustvujemo stvaranju lokalnog, sintetičkog identiteta a krajnji cilj tog kosovarskog identiteta, rekonstrukcije nekakvog istorijskog albanskog 'Kosova', jeste suzbijanje srpskog državnog, kulturološkog i etničkog prostora, sužavanje svega srpskog na užesrbijansko".
"Sličan proces se odvija u BiH, u Hrvatskoj, u Crnoj Gori se do skora odvijao. Sve što je srpsko treba postati užesrbijansko, sve što je srpsko proglasiti za bosansko, kosovsko, hrvatsko, crnogorsko", kaže Gudžić.