Tri vere, tri hrama u jednoj banjalučkoj ulici

U najvećoj banjalučkoj ulici, Kralja Petra I Karađorđevića, koja prolazi kroz centar grada nalaze se tri verska objekta: katolička katedrala Svetog Bonaventure, pravoslavni Saborni hram Hrista Spasitelja i džamija Ferhadija.

Mnogi tvrde da je ovo jedinstvena slika gde tri religije smeštaju svoja najveličanstvenija zdanja za tu lokalnu zajednicu u jednoj ulici.

"Nisam siguran da li je Banjaluka jedina na svetu koja u jednoj ulici ima crkvu, džamiju i katedralu, ali svakako jeste retkost. Nekada su u produžetku ulice postojale i sinagoga i evangelistička crkva, što je činilo pet bogomolja različitih religija praktično u istoj ulici i na istom pravcu", rekao je za RT Balkan turizmolog Mladen Šukalo.

Činjenica je da su tri i danas prisutna objekta svedoci istorijskih promena, dolaska osvajača, stradanja, ali i vaskrsenja.

"Ova tri religijska objekta prošla su kroz iste faze kroz koje prolazi i stanovništvo Banjaluke. Od srednjeg veka tu su Srbi pravoslavci, zatim je usledilo osmansko prodiranje i širenje islama, a potom dolazak Austrougara i katoličanstva", objašnjava za RT Balkan istoričar Dragoslav Ilić.

Saborni hram Hrista Spasitelja najveći je pravoslavni verski objekat u Banjaluci. Prvobitno izgrađen kao Crkva Svete Trojice 1939. godine, stradao je u nemačkom bombardovanju 1941. godine.

Međutim, kako nam je istoričar Dragoslav Ilić objasnio, njegova obnova tada je bila moguća jer je bio oštećen samo jedan zid, ali su ustaške vlasti odlučile da ga uklone.

"Sa dolaskom komunističkih vlasti bilo je jasno da pravoslavni hram ne može da postoji na takvom mestu u cenru grada, između zdanja kao što su Banska uprava i Banski dvor. Tada je na tom mestu postavljen spomenik palim borcima Drugog svetskog rata, a kasnije i biste narodnih heroja. Odluka je bila jasna – tu ne može da postoji verski objekat, pogotovo ne pravoslavni", ističe Ilić.

Obnova hrama započeta je tek 1993. godine, kada je doneta odluka da se hram rekonstruiše na originalnoj lokaciji.

"Banjalučki episkop Jefrem rekao je: ako to znači rušenje spomenika, nećemo ni obnavljati hram. Ponudio je crkveno zemljište, takođe u užem jezgru centra grada, da se spomenik izmesti, i to je odličan primer kako možemo obnavljati, a da ne rušimo", dodaje Ilić.

Katedrala Svetog Bonaventure izgrađena je između 1885. i 1887. godine, tokom austrougarske vladavine. Zemljotres 1969. godine značajno je oštetio, a u obnovi 1972–1973. godine dobila je svoj današnji oblik, koji podseća na šator – simbol privremenog utočišta za sve koji su u zemljotresu ostali bez krova nad glavom.

I Ferhat-pašina džamija, izgrađena 1579. godine, pretrpela je štete u zemljotresu. Međutim, kao jedan od najznačajnijih spomenika islamske arhitekture na ovim prostorima, potpuno je uništena tokom rata 1993. godine, ali je obnovljena 2016. godine.

Ferhadija je uvršćena u kulturnu baštinu Bosne i Hercegovine 1950. godine, a kasnije i na UNESKO-ovu listu spomenika svetske baštine. 

Nekadašnji novinar i direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske, danas profesor medijske pismenosti, prof. dr Nenad Novaković, kaže za RT Balkan:
Mi pripadamo ozbiljnoj civilizacijskoj kulturi. Obnova ovih objekata pokazuje da ovaj grad ima dugu istoriju i da poštuje sve kulture koje su ga oblikovale.

Gradu u kojem se oduvek sastaju i rastaju Istok i Zapad, zbog bogate istorije postaje sve posećenija turistička destinacija.

"Turisti sve više traže specifične i autentične sadržaje i ponude, posebno zasnovane na nematerijalnom kulturnom nasleđu i lokalnom životu, dok pansionske usluge postaju manje bitne. Grad Banjaluka, ali i cela BiH i region, ima ogromno nasleđe i potencijal za razvoj verskog  ili kulturnog turizam", objasnio je Šukalo za RT Balkan.

Ističe da je prisustvo ovih verskih objekata u bliskoj geografskoj povezanosti predstavlja živu sliku kulturne raznolikosti i bogate istorije, što je atraktivno za turiste.