Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji predstavio je Paket proširenja Evropske komisije za 2024. godinu pred Odborom Evropskog parlamenta (EP) za spoljne poslove, a za Srbiju je ocenio da je pokazala jasne znake orijentacije ka EU i poručio da Komisija podržava otvaranje novih klastera.
Varhelji je u ponedeljak istakao da je pitanje usklađivanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sa sankcijama, važno, ali da "ne može da bude jedini ili glavni faktor za određivanje naših odnosa ili definisanje napretka na putu ka pristupanju EU".
"Opipljiva ekonomska, humanitarna i vojna podrška Ukrajini, na primer, budžetska podrška od 50 miliona evra, energetska oprema u vrednosti od 8,5 miliona evra, prodaja municije i strateške odluke poput memoranduma o razumevanju o ključnim sirovinama i lancu vrednosti električnih vozila su jasni znaci orijentacije Srbije ka EU", naglasio je Varhelji.
Ponovio je da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora sa EU.
"Srbija se obavezala da će u potpunosti sprovesti sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa postignutih 2023. godine, a sada se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze", rekao je Varhelji.
Obaveze o kojima govori Varhelji, da kažemo to rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, znače da će Srbija defakto priznati Kosovo i Metohiju. I time, u neodređenom vremenskom periodu od dve do 22 godine, postati jedina članica EU koja se odrekla dela sopstvene teritorije kako bi ušla u srećnu evropsku porodicu "zajedničkih vrednosti".
A na važnost evropskih vrednosti, ukazao je, u delu kada su službenici EU Varheljiju postavljali pitanja, izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula. Njegova zamerka odnosila se na to da je Srbija dobila rekordna sredstva od EU za investicione projekte, kako je rekao, a da je postotak podrške srpskih građana evrointegracijama još više opao. EU nije samo ekonomska zajednica, već pre svega "zajednica vrednosti i podele rizika". On je dodao da je, čitajući izveštaj, izvukao zaključak da je napredak Srbije ocenjen kao ograničen ili kako ne postoji.
"Bez obzira na rekordna finansijska sredstva koja je Srbija primila od EU, mislite li da je uopšte napredovala u području stabilnosti institucija koje jamče demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava te poštovanje i zaštitu manjina", upitao je Picula odlazećeg komesara.
Kako izvestilac EP za Srbiju dolazi iz Hrvatske, verovatno je ovo članica EU na koju treba da se ugledamo kada su u pitanju ljudska prava te zaštita manjina, ali i zajedničke vrednosti. Da hapsimo na granici zbog pevanja pesama o rodnom kraju čiju novu povijest pjesma ne prepoznaje jer je iz onih davnih vremena, pred-evropskih. Da pozdravljamo nacionalne manjine grafitima na njihovim kućama "ubij", "zakolji", "na vrbe". Ili da delimo zajedničku vrednost koketiranja i otvorenog obožavanja ideologije krvi i tla.
Varhelji je, odgovarajući na pitanja poslanika i Piculine žalopojke, naglasio da nema prečica za kandidate, a na pitanja o usklađivanju spoljne politike Srbije i odnosu sa Rusijom, rekao je da ne sme biti dosluha sa Rusijom, ali da se ne smeju zaboraviti ni strateški izbori Srbije.
"Ne zaboravite na litijum, koji je zaključen sa Evropljanima, a ne sa Kinezima. Ne zaboravite na liberalizaciju tržišta gasa. To će se dogoditi vrlo brzo. Ne zaboravite i ogromnu podršku koju Srbija pruža Ukrajini, bilo u municiji, bilo na neki drugi način. Tako da mislim da treba da gledamo i širu sliku", poručio je Varhelji.
Evropski komesar, verovatno nikako slučajno, dva puta je u predstavljanju ovog izveštaja pohvalio Srbiju zbog toga što isporučuje municiju Ukrajini. Po više puta ponovljenim izjavama najviših zvaničnika države, Srbija niti isporučuje niti prodaje municiju Ukrajini, ali ona ipak završava u ovoj zemlji preko posrednika, kako je objašnjavano.
To je poznati tanak led za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na koji ga prozapadni mediji, pa i evropski prijatelji, rado izvode.
Priča o prodaji municije Ukrajini zavrtela se ponovo ovog leta. Vučić je tada za "Fajnenšel tajms" izjavio da je svestan da bi deo oružja proizvedenog u Srbiji mogao da završi u Ukrajini preko posrednika, ali "šta je alternativa za nas? Da ga ne proizvodimo? Da ga ne prodamo", upitao se tada Vučić. Na konferenciji za novinare nakon objavljivanja tog teksta, Vučić je istakao da je sve izvezeno dozvoljenim krajnjim korisnicima sa kojima imamo potpisane ugovore.