Srbija i Balkan

Ko je Rudi Čajavec: Od činovnika NDH do začetnika partizanske avijacije

Sa adresom u čuvenom banjalučkom hotelu "Palas" bio je šef Ureda za kolonizaciju, radeći na popisivanju i raspodeli oduzete imovine Srba i Jevreja
Ko je Rudi Čajavec: Od činovnika NDH do začetnika partizanske avijacije© РТ Балкан

Rudi Čajavec, pilot vojske Kraljevine Jugoslavije, važan činovnik NDH, začetnik partizanske avijacije, proglašen narodnim herojem 1951. godine, ostaje jedna od najzagonetnijih ličnosti Drugog svetskog rata.

"Istorija, kao ozbiljna nauka, ne poznaje svetle ili tamne ličnosti. Svako vreme preispituje neke prošle procese i daje novi sud o njima. Tako se i pogledi na period od 1941. do 1945. iz savremene perspektive razlikuju od onih u vremenu socijalističke Jugoslavije. Crno-beli i jednostrani sudovi ne mogu oslikati ličnosti poput Rudija Čajaveca", izjavio je za RT Balkan istoričar Željko Vujadinović.

Čajavec je rođen u okolini Kaknja, a Pravni fakultet završio je u Beogradu. U mladosti je bio blizak levičarskim pokretima studentske omladine. Istoričar Dragoslav Ilić navodi za RT Balkan da je Čajavec učestvovao u demonstracijama i bio hapšen, a krajem tridesetih završio je školu rezervnih oficira iz vazduhoplovstva.

Pred sam rat odlazi u Francusku na Sorbonu na doktorske studije, a nakon okupacije Francuske vraća se u zemlju. Kratko boravi u Splitu, a zatim u Banjaluci, gde ga zatiče kapitulacija Jugoslavije i napad Nemačke, objašnjava Ilić.

Sa adresom u čuvenom banjalučkom hotelu "Palas" bio je šef Ureda za kolonizaciju, radeći na popisivanju i raspodeli oduzete imovine Srba i Jevreja.

"Taj ured je dodeljivao imovinu lojalnima ustaškoj vlasti, prvenstveno delu katoličkog i muslimanskog stanovništva. Stanovao je u hotelu 'Palas' zajedno s visokim funkcionerima NDH i bio blizak istaknutim ličnostima, uključujući Viktora Gutića, tadašnjeg komandira policije", ističe Vujadinović.

Tokom leta 1941. godine prelazi na vojni aerodrom u Zalužanima. Ta baza je bila ključna za NDH, jer su se vazdušnim putem opskrbljivala opkoljena područja. U maju 1942. napravio je zaokret, te sa posadom i municijom, avion spustio na teritoriju koju su kontrolisali partizani.

"Čajavec, zajedno sa mehaničarom Milutinom Jazbecom i pilotom Franjom Kluzom, planirao je prelazak. Dana 23. maja 1942. prebegao je na partizansku teritoriju s opremom, naoružanjem i municijom, sletevši na prijedorski aerodrom Urije", navodi Ilić.

Taj događaj se smatra početkom partizanske avijacije. Prema svedočenjima, imao je veze s komunistima i pre rata, dostavljajući poverljive informacije, saglasni su obojica istoričara.

"Njegov zamenik je, čuvši da je pristupio partizanima, tvrdio da mu je teško poverovati u njegovu komunističku orijentaciju. Pitanje ideološke opredeljenosti Rudija Čajaveca ostaje nerazjašnjeno do danas", dodaje Vujadinović.

Čajavec je poginuo u akciji 1942. godine. Prema nekim izvorima, izvršio je samoubistvo nakon teškog ranjavanja, dok drugi tvrde da su ga ubile četničke jedinice.

Posle rata brzo je stekao slavu i dobio oreol začetnika partizanske avijacije.

"Ostaje otvoreno pitanje koliko je održavao kontakte s komunistima i koliko je svojim informacijama doprineo antifašističkoj borbi", zaključuje Vujadinović.

Po Rudiju Čajavecu nazvana je jedna od najvećih jugoslovenskih fabrika elektronske opreme, koja je proizvodila televizore, pejsmejkere, mikroprocesore i radio aparate. Smeštena u centru Banjaluke, nekada je zapošljavala oko 10.000 radnika, danas su tu butici, kafići, sale za svadbe i sahrane, prostorije političkih partija i isturena odeljenja privatnih fakulteta.

image