Srbija i Balkan
Koji raketno-artiljerijski sistem i bespilotnu letelicu nabavlja Srbija?
Iako predsednik Srbije nije precizirao o kojim se tačno sistemima i letelicama radi, na osnovu saopštenja jedne izraelske kompanije moguće je zaključiti šta će nabaviti Vojska Srbije
Tokom jučerašnjeg obraćanja, predsednik Aleksandar Vučić, je između ostalog izjavio da je Srbija potpisala ugovor za nabavku "najmoćnijih raketno-artiljerijskih sistema".
"Potpisali smo, posle mnogo dana teških pregovora ugovor za nabavku najmoćnijih raketno-artiljerijskih sistema u svetu, čime ćemo uspeti da odgovorimo svim izazovima i da odgovorimo svima koji su mislili da će da naprave prednost u odnosu na Srbiju", rekao je Vučić i precizirao da je reč o "najmodernijim, najskupljim i najboljim sistemima", rekao je on i dodao da smo nabavili i "nove, možda neke o najboljih sistema dronova u svetu", koji bi trebalo da nam stignu već tokom 2025. godine.
Iako predsednik Srbije nije precizirao o kojim se tačno sistemima i letelicama radi, na osnovu saopštenja jedne izraelske kompanije izvesno je da se radi o višecevnom raketnom lanseru PULS (Precise and Universal Launching Systems) i bespilotnim letelicama (BPL) "hermes 900".
Naime, "Elbit sistems", jedna od vodećih kompanija izraelske odbrambene industrije, je 19. novembra objavila saopštenje u kom se navodi da je sa "jednom evropskom državom" sklopila ugovor vredan 335 miliona dolara, koji podrazumeva isporuku pomenutih sistema i raketa za njih, kao i BPL "hermes 900" opremljenih "izviđačkom opremom i operativnim teretom".
Dodaje se da ugovor predviđa da isporuka svih sistema bude okončana u naredne tri i po godine.
Šta je PULS?
PULS (do skoro poznati pod oznakom "links" MRL) je višecevni lanser raketa dizajniran kao efikasno i ekonomično rešenje za precizno dejstvo širokim spektrom vođenih i nevođenih raketa u uslovima savremenog ratovanja. Njegova ključna prednost u odnosu na slične sisteme, jeste modularnost koja omogućava prilagođavanje raznovrsnim potrebama i zadacima i brzo reagovanje na različite pretnje.
Osim toga, sam lanser se može montirati na više tipova vozila, što znači da je PULS kompatibilan sa različitim postojećim platformama, na kojima nije neophodno vršiti veće modifikacije, a time se eliminiše i potreba da se posada dodato obučava za održavanje i rukovanje vozilima na koja se montira, što bi bili neophodno u slučaju potpuno nove platforme.
Takođe, zbog postavljanja na postojeće platforme, PULS se može lako integrisati u sistem komande, kontrole, komunikacije, kompjutera i obaveštajnih aktivnosti (C4I), čime se obezbeđuje bolja koordinacija sa jedinicama opremljenim drugim izviđačkim i borbenim sredstvima.
Zbog širokog spektra raketa koje može koristiti, sistem je namenjen za dejstvo protiv različitih vrsta ciljeva - uključujući živu silu, utvrđene položaje, logističke centre i mesta grupisanja neprijateljske tehnike - a visok nivo preciznosti sa mogućim kružnim odstupanjem od 10 m obezbeđuje se upotrebom kombinacije inercijalnog i satelitskog sistema navođenja.
Koje rakete može koristiti PULS?
Sam lanser sastoji se od dva lansirna modula koji, u zavisnosti od verzije, mogu nositi po: 18 raketa kalibra 122 mm, 13 raketa kalibra 160 mm, četiri rakete kalibra 306 mm i dve rakete kalibra 370 mm.
PULS može koristiti nevođene rakete kalibra 122 mm namenjene za sisteme nastale na osnovu sovjetskog BM-21 "grad", kao i one i porodice LAR-160, kao i niz vođenih raketa među kojima su:
- "AkuLAR 122" - vođena raketa kalibra 122 mm, dometa do 35 km opremljena bojevom glavom težine 20 kg
- "AkuLAR 160" - vođena raketa kalibra 160 mm, dometa do 40 km, opremljena bojevom glavom težine 35-46 kg u zavisnosti od varijante.
- EKSTRA (Extended Range Artillery) - vođena raketa kalibra 306 mm, dometa 150 km, opremljena bojevom glavom težine 150 kg.
Sve tri rakete mogu imati bojevu glavu sa probojnim ili umereno rasprskavajućim dejstvom.
- "Predator hok" - u pitanju je taktička balistička raketa dometa do 300 km, koja je namenjena za dejstvo po ciljevima od velikog značaja poput komandnih centara, logističkih čvorova, radarskih položaja i sistema za elektronsko ratovanje, koji se nalaze u dubini neprijateljske teritorije. Raketa je opremljena unitarnom bojevom glavom težine 140 kg.
Pored navedenih, postoje informacije da se PULS može koristiti i za lansiranje kopnene verzije "dalile" - oružja koje kombinuje karakteristike krstareće rakete i lutajuće municije. Ovaj projektil ima domet od oko 250 km, što je omogućeno upotrebom startnog raketnog i turbomlaznog motora.
Ovu raketu odlikuje i veći nivo preciznosti sa mogućim kružnim odstupanjem od 1 m, što je postignuto ugradnjom savremenih optoelektronskih uređaja za televizijsko i infracrveno navođenje u terminalnoj fazi leta. Zbog toga, operater može korigovati putanju rakete sve do trenutka udara.
Bojeva glava "dalile" je teška oko 30 kg što govori da je projektil namenjen za uništavanje manjih ciljeva. Brzina krstarenja iznosi 0,5-0,7 maha, dok je brzina pri obrušavanju na cilj 0,85 maha (oko 1.050 km/č).
Pored "dalile", pojedini izvori navode da se uz pomoć PULS-a može lansirati i lutajuća municija "skaj strajker", koja može ostati u letu do dva časa i preći oko 100 km. Ovaj dron kamikaza može biti opremljen različitim vrstama bojevih glava težine pet do 10 kg, od čega zavisi i maksimalno vreme leta.
Ispod nosa letelice nalazi se kamera za prenos video snimka do operatera u realnom vremenu, sa dnevnim i noćnim kanalom, a operater takođe može praviti korekcije do udara, ili u posebnim slučajevima vratiti letelicu nazad do lansirnog položaja.
Odgovor na HIMARS u Hrvatskoj i "bajraktare" u regionu
Budući da ni izraelska kompanija, ni predsednik Srbije nisu izneli više detalja o ugovoru, trenutno nije poznato koliko i kojih lansera, odnosno raketa će biti isporučeno našoj zemlji, a isto važi i za broj "hermesa 900".
Inače u pitanju je vazduhoplov koji se prvenstveno koristi za izviđanje, ali se takođe može naoružati protivoklopnim vođenim raketama sistema "spajk" i upotrebljavati u borbenim misijama.
Zbog plafona leta od oko 9.100 m i autonomije leta od oko 36 sati, "hermes 900" spada u MALE (Medium-altitude long-endurance) klasu BPL. Maksimalna brzina mu je 220 km/č, brzina krstarenja oko 112 km/č, nosivost 350 kg, a maksimalna poletna masa 1.100 kg.
Iz obraćanja predsednika Srbije, može se zaključiti da najnovija nabavka naoružanja izraelske proizvodnje predstavlja odgovor na sve intenzivnije naoružavanje susednih država - pre svega Hrvatske.
Podsećanja radi, Stejt department je krajem avgusta odobrio prodaju sistema HIMARS Hrvatskoj, a vlada ove države je pre nekoliko donela odluku o nabavci BPL "bajraktar" TB2. Stoga i ne čudi to što je Vučić u svom obraćanju rekao da je ovaj višecevni sistem "jači od HIMARS-a".
Iako se treba suzdržati od poređenja sistema samih po sebi, budući da njihova efektivnost u velikoj meri zavisi od načina upotrebe, obučenosti posada, koordinacije i niza drugih faktora na bojnom polju, kao i da još ne znamo koje će tačno Srbija rakete dobiti, vredi naglasiti da PULS ima određenih prednosti u odnosu na američkog konkurenta.
Pre svega, tu je gorepomenuta prilagodljivost već postojećim platformama, koja značajno utiče na smanjenje troškova koji bi postojali u slučaju potrebe kupovine potpuno nove platforme (tj. transportno-lansirnih vozila) i obuke posada za njihovo korišćenje. Zatim, PULS može lansirati više vrsta projektila, pa čak i lutajuću municiju, nego HIMARS, koji koristi rakete kalibra 227 mm, 610 mm (ATACMS) i 430 mm (PrSM).
Sa druge strane, HIMARS zbog novih taktičkih balističkih raketa PrSM dometa 500 km ima prednost kada je u pitanju maksimalni domet. Međutim, budući da Hrvatska neće dobiti ove rakete, već one iz porodice GMLRS dometa do 92 km, PrSM, kao i ATACMS se mogu izostaviti iz poređenja.
Istovremeno, može se pretpostaviti da će Srbija dobiti rakete u kalibru 122 mm i 160 mm, čiji je domet znatno manji nego što je slučaj sa GMLRS raketama, a da bi parirala HIMARS-ima hrvatskih snaga, neophodno je da Vojska Srbije od Izraela nabavi rakete EKSTRA, koje i po dometu i težini bojeve glave nadmašuju američke.
Što se tiče "hermesa 900", za ovu letelicu se može reći da je gotovo u svim aspektima superiornija od turskog "bajraktara", a vredi napomenuti i da Vojska Srbije ima znatno sposobniju protivvazduhoplovnu obranu od Hrvatske koja tek ulazi u proces nabavke sistema PVO.
