Bocan-Harčenko: Neće biti privremenih odluka kada je Ukrajina u pitanju, želimo trajan mir

Hiljaditog dana od početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, koji je u brojnim zapadnim i prozapadnim medijima obeležen kao neka vrsta godišnjice ili jubileja, ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da mu nije jasno zbog čega su tih hiljadu dana dobili takav značaj, istakavši da se za Rusiju, što se tiče ciljeva SVO proklamovanih na njenom početku, ništa nije promenilo i da se ide ka njihovom ostvarenju.  

"Nisu određeni nikakvi rokovi, određeni su samo ciljevi, a kao što se zna, među njima su bezbednost Rusa koji žive na teritoriji Donbasa, Luganska, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, bezbednost Rusije, denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine. Sve to zajedno mora da bude izvršeno. Korak po korak ruska vojska se kreće prema tom cilju", rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za televiziju Hepi.

On je istakao da se vodi rat Zapada protiv Rusije i da Zapad to i ne krije jer su otvoreno rekli da je cilj strateški poraz Rusije.

"I tada je bilo jasno da je to nemoguće ispuniti, a sada je potpuno jasno da su to iluzije", naglasio je Bocan-Harčenko.

Govoreći o pregovorima, ruski diplomata je podsetio da je ruski predsednik više puta ukazivao na to da se na početku SVO u pregovorima ruske i ukrajinske strane došlo do nacrta sporazuma koji je prihvatila i ukrajinska delegacija, ali im je onda Zapad sugerisao da to odbace i nastave da ratuju.

"Ako uzmemo današnju situaciju na terenu, taj sporazum je za Kijev verovatno bio bolji. Rusija je uvek spremna za razgovor, ali se postavlja pitanje zašto režim u Kijevu, ako želi pregovore, ne poništi odluku o zabrani pregovora s Moskvom", rekao je ambasador RF u Srbiji.

On je dodao da je razgovor moguć samo uz uvažavanje i poštovanje Rusije, ispunjavanje svih obaveza.

Vučić: Ukoliko ne bude smak sveta idem u Moskvu

"Međutim, teško je to očekivati od Zapada jer njima je praksa da uz razgovore naprave neku veliku prevaru. Što se tiče Rusije, stvar je potpuno jasna. Spremni smo za razgovore čiji bi jedan od najvažnijih ciljeva bio uspostavljanje stabilnog, dugoročnog mira. Nema tu niti će biti nikakvih privremenih odluka. Neka obustava vatre za pet, deset ili ne znam koliko godina, pa ćemo posle toga da vidimo kome šta pripada. To bi bilo još gore od Minskih sporazuma koje je Zapad iskoristio da pripremi Ukrajinu za rat", kaže Bocan-Harčenko.

Diplomatski predstavnik Rusije istakao je i da je ekonomija Rusije izdržala 14 paketa sankcija, a sprema se i 15, dok su se Evropi sankcije obile o glavu. Kako je naveo, najočigledniji primer je Nemačka koja je od jedne od najmoćnijih država u svetu, vodeće u EU u ekonomskom smislu, sada blizu recesije.

Komentarišući dolazak na vlast američkog predsednika Donalda Trampa i hoće li to eventualno doneti promenu u odnosima Rusije i SAD, Bocan-Harčenko kaže da se može suditi tek na osnovu konkretnih poteza, što su istakli i ruski zvaničnici.

"Međutim, niko ne veruje da će Amerika odjednom promeniti svoj geopolitički stav jer ona taj stav ima, imaće i sačuvaće ga, a to je njena želja i namera da gospodari u svetu. Drugo je pitanje na koji način. Zna se da u Americi bez obzira kojoj stranci ko pripada, postoji ta rusofobija, duboko je prodrla u sve pore. Ali predsednik Putin je rekao da je u izjavama Trampa tokom predizborne kampanje bilo nekih teza, izjava koje su vredne pažnje", istakao je Bocan-Harčenko.

Komentarišući jačanje BRIKS-a i stvaranje multipolarnog poretka, ruski ambasador je rekao da se radi o svetu u kom svi sarađuju, gde su pravila univerzalna, nema poniženih i oštećenih država, a jednakost je najvažniji temelj saradnje. 

"To se jasno razlikuje od međunarodnog uređenja koje je Zapad uspostavio na osnovu svoje hegemonije. Posebno je neprihvatljiv taj poredak zasnovan na pravilima koja niko nije napisao, niko nije čitao i niko ne zna, a to su pravila koje Zapad voli da izmisli za svaku situaciju. U Srbiji se to zna odlično, na primeru gotovo svake situacije u toku jugoslovenske krize od 1991, posebno kad je Kosovo i Metohija u pitanju", naveo je Bocan-Harčenko.