Početkom novembra Stari savski most zatvoren je za saobraćaj, a vozila su preusmerena na druga dva mosta koji povezuju stari i novi deo Beograda. Zapravo, najveći je pritisak na Brankov most. Saobraćajni inženjeri kažu da nije nosivost mosta opterećena, već da je povećan obim saobraćaja i duže je vreme putovanja tim pravcem.
Ranije su gužve na Brankovom mostu bile tokom jutarnjeg i popodnevnog špica. Sada se to izgubilo i gužve su tokom celog dana. Beograđani, koji koriste tu deonicu, kažu da više ne mogu da predvide koliko im treba za putovanje od kuće do posla.
"Nije on opterećen preko svoje dozvoljene nosivosti. On samo ima veći obim saobraćaja i duže vreme putovanja tim pravcem. Nema tu razmišljanja 'sada više vozila prolazi, pa šta će da bude sa mostom'? Neće biti ništa, jedino nam trebati duže vremena za putovanje ", kaže za RT Balkan Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja.
Dodaje da upravljač puta prati segment opterećenosti mosta. Rešenje za smanjenje gužvi vidi jedino da se više ljudi preorjentiše da koristi javni prevoz.
"Gužve na mostu bi mogle da se smanje jedino ako bi se više ljudi preorjentisalo na vozila javnog prevoza – autobuse, taksi. Tako bi drastično pomogli u smanjenju vremena putovanja. Dok se ne napravi novi most biće gužve", naveo je on.
Inače, Stari savski most imao je po jednu saobraćajnu traku u oba pravca. Saobraćajni inženjeri kažu da je bio težak za održavanje, jer je imao limenu podlogu i koliko god da je prevlačen asfaltom brzo bi se otvorile rupe.
Vozači su tu deonicu izbegavali. Ako se analizira saobraćaj na relaciji stari deo grada, novi deo grada, vidi se da je tom deonicom prelazilo manje od 10 odsto automobila.
"Starim savskim mostom je išao samo ko mora. To je bila veza sa Savskim trgom. Vožnja po rupama, mimoilaženje sa tramvajima bilo je stresno za vozače", rekao je za RT Balkan Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
Međutim, problem je što su Gazela i Brankov most već opterećeni, te svaki novi automobil predstavlja problem – duge su kolone i stoji se u mestu.
Saobraćaj sa Starog savskog mosta uglavnom je prebačen na Brankov most, manje na Gazelu. Most na Adi ovde nije alternativa.
"Na Branovom mostu imamo pojačan saobraćaj i gužve i to je delimično zbog Starog savskog mosta. Da bi dobili novi most, stari mora da se ukloni", naveo je Koković.
I baš kada je povećana opterećenost Brankovog mosta, nemir među građane koji ga koriste svaki dan unela je objava na društvenim mrežama pokreta "Kreni-promeni" da je konstrukcija mosta trula i da je otpala greda.
"Sa Brankovog mosta otpala je greda, a deo konstrukcije pao je na stepenište i pešačku zonu. Na sreću, niko nije povređen. Kao što slike pokazuju, konstrukcija je potpuno trula, što ozbiljno dovodi u pitanje bezbednost Brankovog mosta", stoji u objavi na Instagramu pokreta.
Reagovao je Grad Beograd i najavio podnošenje krivične prijave protiv pokreta zbog širenja dezinformacija i panike među građanima.
"Ta informacija je apsolutna neistina i Grad Beograd će podneti krivičnu prijavu zbog širenja panike i dezinformacija u javnosti. JKP 'Beograd put' je najavio radove na Brankovom mostu koji se odnose na uklanjanje dotrajale olučne veze sklone padu u Karađorđevoj ulici i čišćenje slivničkih veza", navedeno je u saopštenju.
Ističe se da takve dezinformacije ozbiljno ugrožavaju svakodnevni život Beograđana, naročito nakon tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, i dodaje da će Grad ubuduće na svaku dezinformaciju reagovati krivičnim prijavama.
Saobraćajni inženjeri navode da pravi razlog saobraćajnog kolapsa u Beogradu povećan broj automobila. Ukupan broj automobila u Beogradu 2018. godine bio je 568.000, što je 336 automobila na 1.000 stanovnika, da bi 2022. bilo 652.000 registrovanih putničkih vozila, odnosno 388 na 1.000 stanovnika.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u Srbiji se za 10 godina broj automobila povećao za više od milion, sa 1,7 miliona vozila došlo se do 2,8 miliona vozila.