Adam Crnobrnja u "Relativizaciji": Kažeš hristijanizovano autohtono stanovništvo, a misliš na Srbe

Kako Srbija štiti svoje arheološko blago, a kako ga lažna država Kosovo otima? Šta je slično srpskoj turističkoj organizaciji i kosovskoj pošti? I šta smo uradili kako bismo zaštitili dokaze davnog prisustva Srba na Kosovu i Metohiji? O ovim temama je novinarka Ljiljana Smajlović razgovarala sa predsednikom Srpskog arheološkog društva arheologom Adamom Crnobrnjom u novoj epizodi "Relativizacije".

"Albanci na Kosovu i Metohiji, odnosno njihove elite, pokušavaju da svoj identitet utemelje u što daljoj prošlosti. Nije im bilo dovoljno da se kaže kako su bili Iliri, iako je nauka pokazala da nemaju mnogo veze sa njima, već traže utemeljenje u drevnoj prošlosti. Ali kod njih to pseudotumačenje prošlosti ulazi u mejnstrim. Recimo, jedna glinena vinčanska figurina je pronađena prilikom arheološkog iskopavanja na lokalitetu kod Prištine i sada je nazivaju 'Ilirskom kraljicom', 'Prailirskom boginjom' i danas je vrlo eksploatisana, iako svi mi na Balkanu nemamo neke veze sa Ilirima. Vinčanska kultura zahvata Mađarsku, BiH, Hrvatsku, Rumuniju, celu Srbiji i današnju Makedoniju... oni su svima nama prethodnici i naravno da treba da ih baštinimo, ali nikome nije palo na pamet da Vinčansku kulturu menja", ističe Crnobrnja.

Ovakve stvari su, kaže sagovornik Ljiljane Smajlović, dugoročno štetne, jer se tako usmerava nečije razmišljanje ne samo o prošlosti već i o sadašnjost i budućnosti. To je način da se kaže, dodaje Crnobrnja, kako su Albanci na Kosovu i Metohiji bili pre Srbe. 

U priči figurine "Bronzani jarac", koju je kosovska pošta stavila na svoju markicu, tvrdeći da se nalazi u vranjskom muzeju, sporan je podtekst koji glasi – vratite nam je, iako je teško reći gde je uopšte ona. Zatim, u brošuri "Arheološki vodič Kosova" o Srbima se govori kao o hristijanizovanom autohtonom stanovništvu.  

"Kakve su laži još tu štampane najbolje se vidi na primeru srpskog srednjovekovnog grada Novo Brdo. Jedini trenutak kada Srbija iskače kao država u srednjevekovnom periodu je trenutak kada srpski vladari drže rudnike na svojoj teritoriji. To je ono doba kada Sasi ne dolaze da upravljaju rudnicima nego da bi, kao vešti rudari, tu radili. Međutim, u tom albanskom vodiču Novo Brdo se zove 'Noveberda', što ne znači ništa na albanskom, već je to u stvari albanizovani srpski naziv. I tu se pominje da je u to vreme živelo hristijanizovano autohtono stanovništvo, kako bi izbegli napišu Srbi. Čak ne kažu ni Sloveni", priča u "Relativizaciji" Crnobrnja.

Ali, ovaj arheolog ističe da nisu krivci samo tuđi politički interesi, već i naša nauka koja je imala poprilično suzdržan odnos prema određivanju nacionalne pripadnosti onoga što je istraživano.

"Imali smo tu auto-korekciju, jer smo živeli u vreme u kom se vodilo računa da se drugi ne uvrede. To mi činilo pogrešnim i onda kada sam učio. Bilo mi je neobično što čitamo o starohrvatskim nekropolama 8. i 9. veka i o slovenskim nekropolama iz 10. i 11. veka tamo gde već znamo da nastaje srpska država", objašnjava predsednik Srpskog arheološkog društva i dodaje da je "to kako Albanci reinterpretiraju istoriji postala državna politika".

Beograd, prema iskustvu Crnobrnje, nije imao sluha za odbranu srpskog istorijskog nasleđa. Na primer, u trenutku kada je izašao kontroverzni albanski vodič, udruženje arheologa je predlagalo da naprave identičnu brošuru, ali sa tačnim podacima. Predlagali su i da se pri telu za implementaciju briselskog sporazuma osnuje tim koji bi se bavio srpskom kulturnom baštinom na KiM. Ali, od svih obih predloga nije bilo ništa.

"Bez čuvanja arheološkog nasleđa biće kao da Srba na Kosovu i Metohiji nikada nije ni bilo. Oni i za srpske srednjovekovne manastire kažu da ih je napravilo hristijanizovano autohtono stanovništvo, pozivaju se da je tu bila katolička crkva iz 5. veka, a potpuno zaboravljaju da je do razdvajanja pravoslavne i katoličke crkve došlo u 11. veku", upozorava sagovornik autorke "Relativizacije".

Pravljenje identiteta Albanaca na Kosovu i Metohiji u smislu njihove autohtonost možete da se prepozna i kroz određenu zapadnu stručnu literaturu. Ono što se tu provučete zapravo je temelj za izgradnju nove, proizvedene priče.

"Na toj strani treba da se počne sa konta borbom. Izlaze zbornici koji gledamo samo mi, stručnjaci i mnogo bi korisnije bilo da pošaljemo ciljano naše ljude na naučne konferencije gde će izlaziti sa tačnim podacima. Ali, nažalost, kod nas se ni to ne dešava", dodaje gost Ljiljane Smajlović.

Crnobrnja ističe da se ne staramo ni za ono nasleđe koje se nalazi na teritoriji nad kojom imamo punu kontrolu. Primer za to je Smederevska tvrđava, koja se od 2015. godine nalazi probnoj listi Uneska.

"I od te godine na Uneskovom sajtu piše da treba da se urade arheološka istraživanje. Ali, šta se nama desi? Izgradi se atletska staza. I sada ne znam da li će nakon toga Smederevska tvrđava moći da uđe na Uneskovu listu, kako će se gledati na to što nikakva arheološka istraživanja prethodno nisu izvršena", navodi Crnobrnja.

Pseudonauka nije samo specijalnost Albanaca sa KiM, toga ima i među Srbima. Uz razliku da ova naša nije zlonamerna. Takav je primer glinena peglica iz bronzanog doba koja je na društvenim mrežama proglašena vinčanskim predmetom.

"Čak su uspeli da pročitaju da na tom predmetu piše 'Život je ljubav'. I sada je to tumačenje došlo do naših zvaničnih institucija. Tako, na mrežama Turistička organizacija Srbije spominje da je najvažnija poruka Vinčanske kulture 'Život je ljubav'. Mi se tako stavljamo u isti koš kao pošta Kosova", zaključuje Crnobrnja.