U Republici Srpskoj je danas praznik i neradni dan, obeležava se – Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. U Federaciji je to uobičajen radni dan. BiH nema zakon o praznicima, tako da su praznici koji se poštuju u oba entiteta, Nova godina i Prvi maj.
Dugogodišnji banjalučki novinar Žarko Marković za RT Balkan objašnjava da je prošlo blizu tri decenije od potpisivanja Dejtona i da činjenica da je datum parafiranja sporazuma praznik u Republici Srpskoj, dovoljno govori o tome koliko sistem, a i građani, pažnje poklanjaju tom događaju.
"Ogroman broj građana i dalje dobro pamti rat i razaranja pa je sasvim logično da pamte i dan kada je sve to prestalo i kada je uspostavljen tada naizgled krhki mir koji traje već tri decenije", ističe Marković.
Jutro u Republici Srpskoj je počelo sa oglašavanjem brojnih zvaničnika. Prvi je praznik građanima čestitao predsednik Milorad Dodik.
"Dejtonski sporazum nije bio samo dokument koji je prekinuo sukobe, već je postavio realne temelje za politički sistem zasnovan na ravnoteži i ravnopravan život tri konstitutivna naroda. Ovaj sporazum ostaje stub na kojem se jedino može graditi mir i stabilnost", poručio je Dodik.
Dejton je doneo međunarodno priznanje Republici Srpskoj, što je veoma važan fakt za Srbe koji žive u Bosni i Hercegovini i koji su se četiri ratne godine borili za stvaranje svoje zajednice koja i danas ima osnovne elemente državnosti: stanovništvo, teritoriju i vlast.
Međutim, ono što su radnici, seljaci, studenti, očevi, braća, sinovi obučeni u uniforme Vojske Republike Srpske stvarali, političari su malo po malo gubili. Okrnjeno je prvo u Dejtonu, a zatim je postepeno oduzimano u protekle tri decenije mira.
Čim je potpisan Dejton, delegacija Republike Srpske, ali i dobar deo građana, posebno Sarajlija koji su potezom olovke izgubili viševekovna ognjišta, nisu bili zadovoljni dogovorenim u američkoj vojnoj bazi "Rajt Peterson".
Nakon što je rat zaustavljen i sporazum mira stupio na snagu, doneto je više od 100 odluka kojima je sa nivoa Republike Srpske na nivo Bosne i Hercegovine preneto više od 80 nadležnosti.
Nadležnosti su prenošene odlukama visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH, usvajanjem zakona u Parlamentarnoj skupštini BiH i donošenjem podzakonskih akata Saveta ministara i drugih organa na nivou BiH, kao i uslovljavanjem od strane međunarodnih organizacija.
"Povratak u okvire Dejtona jedna je od ključnih tačaka srpske politike u BiH. Treba imati u vidu da je u protekle tri decenije, što intervencijama stranaca, što delovanjem domaćih političara, taj sporazum u određenoj meri izmenjen i degradiran. Danas u BiH postoji niz institucija koje Dejtonski sporazum, odnosno Ustav koji je sastavni deo tog akta, nije predvideo i to je jedna od onih stalnih tačaka ključanja u političkim odnosima u zemlji. Cenim da ništa gore ne bi bilo u Bosni da danas ne postoje Sud i Tužilaštvo BiH kojih nema u Dejtonu. Naprotiv", ocenio je Marković.
Jedna od najbolnijih reformi bila je ukidanje Vojske Republike Srpske, tzv. reforma odbrane provedena 2005. godine. Oružane snage BiH formirane su iz sastava entitetskih vojski – Vojske Republike Srpske i Vojske Federacije BiH koja je bila sastavljena od Hrvatskog veća odbrane i Armije RBiH. Ovakva vojska u čijem je sastavu i danas 3. pešadijski Republika Srpska puk postoji, ali je činjenica da se pripadnici iz Vojske Republike Srpske nikada nisu zakleli Bosni i Hercegovini.
Sarajevski mediji su nazvali incidentom događaj od 16. aprila 2005. godine kada su regruti VRS prilikom polaganja zakletve u dve kasarne zakleli se da će braniti suverenitet i nezavisnost Republike Srpske, umesto Bosne i Hercegovine.
Pogledi na prošlost, sadašnjost i budućnost su toliko suprotni da se politički akteri u Bosni i Hercegovini nikada nisu usaglasili oko zajedničkih praznika. Danas je praznik u Republici Srpskoj, za četiri dana, na godišnjicu ZAVNOBiH-a, biće u Federaciji BiH.
"Smatram da su srpske političke snage neopravdano potcenile ili skrajnule priču o ZAVNOBiH-u samo zbog toga što je forsira federalna strana. Mislim da je moguće odati dužno poštovanje prema tom događaju, a da iz svega bude isključena nekakva imaginarna državnost BiH koja sa 25. novembrom ima veze otprilike isto kao i sa 4. julom koji obeležavaju Amerikanci. Negirajući taj datum, srpska politika upada u zamku negiranja tekovina ZAVNOBiH-a, koji je bio pretežno srpska priča, što dokazuje čak i jedan letimičan pogled na spisak delegata koji su se tog 25. novembra 1943. okupili u Mrkonjić Gradu. Na tom spisku su uglavnom Srbi, a to govori da su Srbi bili nosioci antifašističke borbe u Bosni i Hercegovini. Pa se odricanjem od ZAVNOBiH-a odričemo i te borbe", zaključuje Marković.