Put ka Evropskoj uniji Srbija gazi od petooktobarskih promena. Za skoro četvrt veka nismo daleko odmakli. U tom periodu, od poruke da ćemo, kada uđemo u EU svi živeti kao Nemci, došlo se dotle da nam je praktično ispostavljen uslov "Kosovo ili EU". A i Nemci, odavno više nisu Nemci, u ekonomskom smislu.
I pored toga, što smo poslednji koračić ka EU, napravili pre tri godine, kada nam je otvoren klaster "Zelena agenda i održiva povezanost" u našoj zemlji se mašinerija bavi evrointegracijama. Tu su Ministarstvo za evropske integracije, odbori, razni timovi po ministarstvima, a Vlada je pre dva dana donela i Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Predloženim rešenjima, saopšteno je iz Vlade, "inovirana je i na celovitiji i jasniji način uspostavljena struktura i definisani su zadaci". Biće osnovan i tim za podršku pregovorima.
Dok mi posle 25 godina opet definišemo zadatke, iz EU su čak odustali i od igre datumima. Pominjala se 2010. 2015. 2025.godina... U Poglavlje 35 koje se bavi "ostalim poslovima" sada je ubačen Ohridski sporazum kao uslov za pristupanje i Brisel nam je još jednom zalupio vrata EU, ali mi i dalje ne odustajemo od kucanja na ista.
Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže za RT Balkan da "pregovori imaju svoju dinamiku, neprestano se odvijaju, proces evrointegracija teče bez obzira što klasteri nisu otvoreni, mi inkorporiramo evropske norme u naše zakonodavstvo i iz godine u godinu postajemo sve zavisniji na tom formalnom planu od Evropske unije".
"Da li će integracije rezultirati otvaranjem klastera ili eventualnim prijemom, to su u velikoj meri političke odluke. Kako je vreme proticalo, tako su i pregovori dobijali nova pravila i sadržinu. Na početku pregovora kada je usvojena Deklaracija o evropskim integracijama u Narodnoj skupštini nije bilo tzv. republike Kosovo, nije uslova koji se sada ispoljavaju. Ohridski sporazum je postao sastavni deo procesa i onaj potonji o implementaciji. Jedan usmeni dogovor između Vučića, Kurtija i Borelja postao je deo naših evrointegracija. Ne znam kako to može, je EU tvrdo insistira na formalnim principima. Dakle, nešto što je usmeno dogovoreno, što čak nije ni potpisano, a kamoli ratifikovano u Narodnoj skupštini, postalo je deo evropskih integracija. I potpuno je jasno da mi bez de fakto priznanja Kosova ne možemo završiti svoje evrointegracije", ističe Proroković.
Na pitanje čemu toliki evropski tim u našoj zemlji ako je na stolu uslov "Kosovo ili EU", odgovara da je to političko pitanje i o njemu treba raspravljati i odlučiti da li je nama strateško opredeljenje EU sa takvim uslovom ili nije, imamo li ambiciju da ispunjavamo takav uslov ili nemamo".
"Ako nemamo onda nam EU ne može biti strateški cilj u punom smislu te reči, onda sa njom moramo regulisati odnose na neki drugačiji način. Ovako, kako sada stoji u formalnom smislu posmatrajući usvojene strategije, zakone, odluke koje Vlada donosi mi jesmo na evropskom putu", smatra Proroković.
U međuvremenu, istraživanja pokazuju da podrška Evropskoj uniji, u javnom mnjenju opada. Tek 40 odsto građana bi se u ovom trenutku izjasnili za ulazak Srbije u EU.
Proroković podseća da je Moldavija zemlja u kojoj je bila najizraženija podrška EU, a poslednji referendum je pokazao da ne postoji natpolovična većina stanovnika koji su za ulazak u EU.
"Evropska unija se suočava sa deficitom demokratije i deficitom legitimiteta. Kopni podrška evrointegracijama svuda. Ne može se proces evrointegracija gledati samo sa formalne strane. Oni se svi prave da se ništa ne dešava, kao komunisti 80 - tih godina, nastavljaju te formalne procedure, vezuju nas za sebe. Da li je demokratija primena Ohridskog sporazuma? Kako jedan usmeni sporazum može da bude uslov za evrointegracije i rešavanje pitanja Kosova? Sada imamo usmeni dogovor koji je jači od Rezolucije SB UN 1244. To su nonsensi i logično je što pada podrška. Uveren sam da kada bi sada bio referendum, Srbija bi odbila EU. Evropska unija se vezuje za agresivni odnos prema Ukrajini, za kulturu zasnovanu na LGBT populaciji", navodi je Proroković i dodaje da se mi "sukobljavamo sa EU na nivou političkih izjava, koje traju jedan dan, ali nam džabe to kada mi po dubini sistema primenjujemo nešto što nas desuverenizuje".
Evropsku uniju će dodatno poljuljati i imenovanja. Na primer, za novu šeficu diplomatije biće postavljena Estonka Kaja Kalas, koja je maltene unapred odbacila razgovore sa Kinom, Rusijom, Turskom... EU ne doživljavaju ozbiljno ni u njenom dvorištu. To gotovo svakodnevno slušamo od strane premijera Mađarske Viktora Orbana.
Ako je suditi po stavu naroda, EU nas ne želi u svom timu. Istraživanje koje je sproveo IPSOS je pokazalo da 35 odsto Evropljana podržava ulazak naše zemlje u EU. Najveći protivnici su ispitanici iz Austrije, Francuske i Nemačke. Pa je možda i vreme da se manemo "dugog putovanja u Jevropu"...