Najave da svet juri ka nuklearnom sukobu, pokrenule su mnoge zemlje da podignu na viši nivo resurse za slučaj kriznih situacija, kao i da građanima izdaju uputstva za eventualni globalni ratni scenario.
Rusija je nedavno prvi put započela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa koja mogu da se koriste za zaštitu ljudi od raznih pretnji, uključujući svetlosno zračenje od nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju područja. Skandinavske zemlje dele pamflete sa instrukcijama u slučaju katastrofičnih događaja...
U nedavnom obraćanju građanima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je da situacija u našoj zemlji nije zadovoljavajuća i da "mi moramo ozbiljnije da pristupimo obnavljanju infrastrukture skloništa".
Kakvo je stanje u našim skloništima, i koliko se u poslednje dve decenije mira u našoj zemlji pridavalo pažnje njihovom održavanju i mogu li se zaista, kako propisi nalažu, u roku od 24 sata osposobiti za zbrinjavanje stanovništva?
Zbog nedostatka finansijskih sredstava, stručnih kadrova i ličnog nemara stanara, ali i nadležnih za njihovo održavanje, veliki broj njih nije funkcionalan, pokazuju podaci nadležnih institucija za reviziju. U mirnodopskim uslovima, u nekima od njih se ispijaju kafe, proslavljaju dečji rođendani, trenira se, a određeni broj zakrčen je starim ormarima, biciklama, automobilskim gumama, jer su ih stanari u nedostatku prostora, pretvorili u ostave.
Govoreći o potencijalnom nuklearnom sukobu, Vučić je nedavno izjavio da smo "potpuno nespremni i da imamo 257.000 mesta u skloništima".
"Da bar dođemo do broja milion, milion i po ljudi koji mogu da odu u skloništa. Moraćemo da razgovaramo sa ljudima koji imaju teretane, vešernice, prodavnice u objektima skloništa", rekao je Vučić.
Na zapušteno stanje u skloništima u Srbiji, ukazala je još pre ovih najava, na početku godine, Državna revizorska institucija. Njihova kontrola utvrdila je da od ukupno 1.442 javna skloništa, koja se prostoru na 285.000 kvadrata, 331 je upotrebljivo uz manje nedostatke, dok je besprekorno svega 84. A čak dve trećine "bunkera" kojima upravlja JP "Sklonište" nije kontrolisano tri godine, a neophodno je da testiranje prođu bar jednom godišnje. Oko 67 odsto njih uopšte nije prošlo proveru zbog toga što zakupci nisu to omogućili.
Prema mišljenju DRI, davanje u zakup tih prostorija nije sporno, jer to njihov gotovo jedini izvor finansiranja, jer JP "Skloništa" nisu na teretu budžeta. Ipak, problem je što dve trećine nije ni pogodno za izdavanje.
"Kod trećine koja je pogodna za izdavanje, svako četvrto nije izdato jer nema zainteresovanih. Stoga, princip samoodrživosti kroz rentiranje nije primenljiv kod većine. Do 2012. je skloništa imala dodatni izvor kroz naknade za skloništa, a njihovo ukidanje je imalo značaj uticaj na poslovanje pa preduzeće od 2013. godine konstanto posluje sa gubitkom", navodi se u izveštaju DRI.
I nesavesno korišćenje u stambenim zajednicama imalo je udela, jer su četvrtinu od 1.442 javna skloništa, stanari pretvorili u podrumske prostorije.
"Dozvoljeno je da se ona u mirnodopskim uslovima izdaju u zakup, ali se tom prilikom ne mogu vršiti adaptacije i rekonstrukcije koje bi narušile njihovu sigurnost i funkcionalnost. Kod pojedinih, koja se koriste kao ostave, stanari zgrada su svojim nesavesnim ponašanjem oštetili. Nivo održavanja i mere koje je kod tih prostorija preduzimalo JP 'Skloništa', nisu bili dovoljni da obezbede njihovu sigurnost i funkcionalnost. Pritom, bilo im je otežano da sprovode održavanje i tehničku kontrolu zbog postupaka stanara. Bio je onemogućen pristup skloništu, instalacijama, uređajima i opremi", zaključuje DRI.
Takođe, još jedna od prepreka funkcionalnim skloništima je što se koriste zastareli podzakonski akti koji nisu usklađeni sa novim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. godine.
"Predviđeno je da ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove propiše način održavanja skloništa za sklanjanje stanovništva, u roku od devet meseci. Četiri godine nakon isteka roka, podzakonski akt se nalazi u radnoj verziji. U praksi se primenjuju dva akta, doneta na osnovu zakona koji više nisu na snazi. U pitanju su Pravilnik o tehničkim normativima za skloništa iz 1983. godine i Tehnički propis za skloništa i druge zaštitne objekte iz 1998. godine", pokazuje izveštaj DRI.
Direktor JP "Skloništa" Nebojša Stojanović za RT Balkan uverava da se održavanje sprovodi prema programu poslovanja preduzeća, kao i prema raspoloživim sredstvima, ljudskim resursima i finansijskim mogućnostima.
"Od više hiljada skloništa u Srbiji, našem preduzeću je povereno na upravljanje i održavanje 1.442 javna i blokovska skloništa na teritoriji 48 opština, od kojih je 318 izdato u zakup. U Beogradu upravljamo sa 980 objekata. U skloništima se obavlja redovno održavanje, provera stanja, opremanje mobilnom opremom i priprema za izdavanje objekata u zakup. Sektor za vanredne situacije MUP Srbije obavlja inspekcijski nadzor, a u skladu sa nalozima inspekcije, po prioritetima se obavlja unapređivanje uslova, za eventualni boravak stanovništva", navodi Stojanović.
I iz nadležnog preduzeća potvrđuju da se izdate prostorije koriste kao magacini, sportski centri, igraonice, muzički studiji ili za skladištenje humanitarne robe, ali i da se u slučaju potrebe, moraju isprazniti u roku od 24 sata.
"Navedeno važi i za stambene jedinice, koje koriste skloništa u mirnodopske svrhe, kao ostave stanara. U zgradama koja imaju skloništa, koja su u nadležnosti našeg preduzeća, održavanje obavlja naše preduzeće", rekao je Stojanović.
I Ljubiša Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika objašnjava da je održavanja svih skloništa, pa i onih koji se nalaze u sklopu stambenih zgrada, isključivo u nadležnosti preduzeća "Skloništa", kao i da stanari nemaju ključeve od tih prostorija.
"Nadležno preduzeće se stara o njima i komercijalizuje ih i proverava da li u njima ima poljskih kreveta, prve pomoći, da li su u funkciji ventilacioni otvori. Prostorije koje su pretvorene u teretane, igraonice, treba da imaju lagane pregrade koje mogu brzo da se demontiraju. Kada je potrebno da otklonimo neki kvar, a u slučaju da se cevi i ventili nalaze u prostorijama skloništa, mi pozivamo preduzeće kako bi majstorima omogućilo pristup. U svakom drugom slučaju, nemamo pristup skloništima", ističe Banovački za RT Balkan.
Revizori su rekli svoje. Potrebno je da se sistem upravljanja javnim skloništima unapredi i obezbede veća finansijska sredstva kako bi se kontrolisala i održavala redovno i bila spremna u slučaju potrebe zaštite stanovništva. Zlu ne trebalo.