"Fajnenšel tajms": Ukrajina, Balkan i budućnost proširenja EU

Planirano proširenje EU na istočnu i jugoistočnu Evropu stabilno napreduje uprkos povremenim prepreka na putu. Čak se priča da će se jedna od 10 zemalja kandidata, Crna Gora, pridružiti bloku od 27 nacija pre kraja 2020-ih.

Da li je ovaj pogled previše optimističan? Da li je projekat proširenja u većoj opasnosti nego što EU izjavljuje u javnosti? Odgovore daje novinar "Fajnenšel tajmsa" Toni Barber.

Nerešene tenzije

Prema njegovom mišljenju, postoje tri glavna elementa slike: uticaj svetskih događaja na EU, trendovi u pojedinim zemljama EU, i dešavanja u državama kandidatima.

Nakon skoro desetogodišnje pauze posle Hrvatske 2013. godine, proširenje je dobilo novi zamah 2022. Uz šest balkanskih zemalja koje već čekaju (Albanija, Bosna i Hercegovina, takozvano "Kosovo", Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), EU je dodala Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Turska je takođe kandidat za članstvo, mada više na papiru nego u stvarnosti.

Međutim, postoje nerešene tenzije koje prete ambicijama Brisela.

S jedne strane, vlade EU imaju snažan geopolitički argument za proširenje bloka. S druge strane, ne žele da se proširuju po svaku cenu: zemlje kandidati bi trebalo da ispune različite zahtevne kriterijume za ulazak, posebno u pogledu demokratije, vladavine prava i prevazilaženja istorijskih sporova sa postojećim članicama EU.

Povezano pitanje je da li su vlade EU voljne ili sposobne da preduzmu dalekosežne reforme institucija bloka i finansijskih aranžmana koji su neophodni za uspeh proširenja.

Rusija i Tramp

Događaji izvan EU ne idu nužno u prilog proširenju. Dva najvažnija su napredak Rusije u sukobu u Ukrajini i predstojeći povratak Donalda Trampa u Belu kuću.

Tramp je poručio da želi brzi prekid sukoba u Ukrajini, što bi značilo da Rusija kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine.

Istovremeno, navodi Barber, nema razloga očekivati da će Moskva ublažiti svoje protivljenje ulasku Ukrajine u strukture zapadne alijanse – pre svega NATO, ali i EU.

U teoriji, EU bi mogla da nastavi pregovore o članstvu Ukrajine, ali bi to bio rizičan posao ako SAD i saveznici ne obezbede čvrste bezbednosne garancije de fakto okrnjenoj ukrajinskoj državi.

Takođe, prema pravilima EU, svaki korak napred u napretku zemlje kandidata ka članstvu zahteva jednoglasno odobrenje 27 država članica. Ovo ostavlja dosta prostora za opstrukciju zemljama koje su u svađi sa Ukrajinom - Mađarsku i Poljsku pre svih, ali i niz centralnih i istočnih zemalja koji imaju problema sa jeftinim ukrajinskim uvozom.

SAD, EU i Balkan

Analiza urađena za Evropski savet za spoljne odnose, pokazuje da je prva Trampova administracija igrala čudnu, čak i remetilačku ulogu na Balkanu, uključujući poigravanje sa "razmenom teritorije" kao načina rešavanja spora između Srbije i takozvanog "Kosova".

Takva inicijativa rizikuje da destabilizuje druge regione Balkana, ne samo Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, izazivajući sumnju u trajnost sadašnjih državnih granica, upozorava Barber.

Istina, američka i evropska politika prema Srbiji nisu baš bile od pomoći za proširenje EU čak ni tokom godina Bajdenove administracije.

U suštini, SAD su zauzele stav da su demokratski nedostaci Srbije i odbijanje da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji manje važni od činjenice da je predsednik Aleksandar Vučić tiho ponudio određenu podršku Zapadu, navodnim slanjem oružja Ukrajini, navodi Barber.

Što se tiče EU, ona je pokazala više interesovanja za srpska nalazišta litijuma – najveća u Evropi i neophodna za industriju električnih vozila – nego za vršenje pritiska na Beograd da ispuni standarde za ulazak u klub.

Francuska i Nemačka

Kada je reč o "lokalu", odnosno situaciji unutar EU, glavna pitanja ovde se tiču Francuske, Nemačke i sve većeg uticaja desničarskih partija širom bloka.

Francuska je dugo bila skeptična u pogledu proširenja, ali se to promenilo posle 2022. godine pod predsednikom Emanuelom Makronom.

Sada je problem što Makronova politička snaga nestaje pod uticajem neuspešnih izbornih kockanja, budžetske krize, polarizovanog zakonodavnog tela i mogućnosti pobede krajnje desnice na predsedničkim izborima 2027.

Ni krajnja desnica ni radikalna levica u Francuskoj nisu oduševljeni proširenjem EU. To je važno jer je po francuskom ustavu potreban referendum ili tropetinska većina u oba doma parlamenta da bi se odobrio ulazak bilo koje zemlje u EU.

U Nemačkoj postoji širi politički konsenzus u korist proširenja, ali ne po svaku cenu. Berlin smatra da prilagođavanje ovim državama zahteva reformu: integracija loše pripremljenih kandidata u loše pripremljenu Uniju je recept za nevolje.

Desnica

Stavovi evropske tvrde desnice o proširenju daleko su od jedinstvenih. Neke stranke se direktno protive proširenju jer im se ne sviđa sama EU. Međutim, drugi vide proširenje kao priliku da se EU pretvori u nešto što je bliže savezu suverenih nacionalnih država, a ne u labavu konfederaciju koja teži bližoj uniji kakva je sada.

Među drugom grupom je Mađarska pod Viktorom Orbanom, koji se, uprkos svom neprijateljstvu prema Ukrajini, zagreva za ideju da inkorporira zemlje poput Srbije za koje smatra da bi bile korisni saveznici u EU.

Zemlje kandidati: slučaj Crne Gore

Konačno, uslovi u državama kandidatima. Barber se fokusirao na slučaj Crne Gore, koja, kako navodi, "retko dobija veliku pažnju ali je od posebnog interesa jer se na prvi pogled čini da je ispred ostatka grupe".

U svom najnovijem izveštaju o napretku, Evropska komisija je navela da je spremna da podrži ambiciju Crne Gore da zatvori pristupne pregovore do kraja 2026. godine – što bi podrazumevalo punopravno članstvo nekoliko godina kasnije, ako sve države EU daju zeleno svetlo.

Jedan od razloga za oprez je to što, nakon nedavne rekonstrukcije, crnogorska vlada sada zavisi od podrške prosrpskih i proruskih partija.

Plus, prošlog meseca, stranke protiv EU predložile su nacrt zakona o stranim agentima koji je upadljivo sličan zakonu koji je ove godine usvojen u Gruziji i koji je doprineo odluci EU da zamrzne kandidaturu Gruzije za članstvo.

Štaviše, Crna Gora je naljutila Hrvatsku u julu kada je njen parlament donnjo rezoluciju o hrvatskim zločinima u Drugom svetskom ratu.

Dok se takva pitanja ne reše, proširenja EU jednostavno neće biti, zaključuje autor.