Zašto se ćuti o nasilju u porodici: Samo tri odsto ubijenih žena prethodno prijavile nasilje

Ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama Tatjana Macura, izjavila je da je i jedna ubijena žena previše, kao i da je samo tri odsto ubijenih žena prethodno prijavilo nasilje.

"Samo tri odsto od ubijenih žena prethodno je prijavilo nasilje. Mi treba da analiziramo tu situaciju u društvu, zašto je došlo do toga da žene ne prijavljuju da su žrtve nasilje. Ne samo žene, možemo da razumemo da one iz straha, iz ekonomske nesigurnosti i raznih drugih socio-ekonomskih razloga to ne čine, zašto neko iz njihovog neposrednog okruženja to nije učinio umesto njih, ukoliko, recimo, svedoči da žena neposredno trpi nasilje", rekla je Macura.

Naš izbor

Dan borbe protiv nasilja nad ženama: Da femicid bude posebno delo, a nasilnici registrovani

Ona je ukazala i da se, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde, broj ubijenih žena u Srbiji ne povećava. Naglasila je da ono što stvara utisak da ima više ubijenih žena nego što ih je bilo u prethodnoj godini jeste to što se o nasilju i ubistvima mnogo više govori.

"O tome šta se dešava u društvu kada je u pitanju bezbednost žena, posebno kada je u pitanju nasilje u porodici, mnogo više i intenzivnije možemo da pratimo iz tih medija i tradicionalnih i onih drugih nego što je to bio ranije slučaj, pa se onda stiče utisak da nasilja, odnosno ubistava, ima više nego ranije. Svakako, i jedna ubijena žena je previše", istakla je Macura.

Ukazala je na to da je potrebno motivisati sve osobe koje su žrtve nasilja, bez obzira na pol, da nasilje prijave, kao i da je potrebno ohrabiti nekoga iz neposrednog okruženja da umesto žrtve učini taj korak.

Ona je podsetila da je svako u obavezi, na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, da prijavi nasilje ukoliko svedoči ili sumnja da se ono događa.
Macura je objasnila da u krivičnom zakoniku femicid nije prepoznat kao krivično delo, ali da postoji kao društvena pojava.

Podsetila je da je nedavno femicid kao krivično delo uvedeno u Hrvatskoj.

"Čak i u onim zemljama u kojima je duže na snazi ovo krivično delo, ne primenjuje se toliko često. To ne znači da ja govorim sada u korist toga da ne treba da se uvodi krivično delo, nego prosto svaka država u skladu sa svojim kapacitetima mora da proceni da li ima kapacitet da se određeni novi instituti uvode u krivični zakonik", rekla je Macura.

Dodala je da će za dva dana na drugoj velikoj konferenciji biti reči o krivičnom zakoniku Srbije i da će ministarka pravde Maja Popović predstaviti rezultate javne rasprave i izmene koje mogu da očekuju građani Srbije kada je reč o pojačavanju kaznenih mera u okviru krivičnog zakonika.

Podsetila je da je 2016. godine usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i da je tada prvi put prepoznato ekonomsko nasilje kao takvo. Istakla je da institucije pružaju podršku žrtvama nasilja, od Vlade Srbije, preko nacionalnih službi za zapošljavanje do jedinica lokalne samouprave.

"Ja ne mogu da kažem da su institucije sistema neempatične. U prošloj godini izrečene su 32.000 hitnih mera, a to su mere udaljavanja nasilnika od žrtve. Mi uz ovaj podatak u stvari shvatamo da institucije sistema u najvećem broju slučajeva rešavaju pozitivno slučajeve nasilja kojim su najčešće žene izložene", rekla je Macura.

Dodala je da je namera države da ohrabri žene da prijave nasilje, jer u institucijama sistema rade empatični ljudi koji imaju dovoljno informacija i edukacije da im pomognu. Istakla je da žrtve nasilja niko ne može na adekvatniji način zaštititi od institucija sistema.