Srbija i Balkan

Slučaj Vesić i imunitet poslanika i ministara: Šta znači zaštita, kada se primenjuje i ko je ukida

Državni funkcioner, uprkos imunitetu, može biti zadržan do 48 sati, ali mu pritvor od 30 dana i duže ne može biti određen bez ukidanja
Slučaj Vesić i imunitet poslanika i ministara: Šta znači zaštita, kada se primenjuje i ko je ukida© A.K./ATAImages

Izborom na mesta predsednika države, premijera, potpredsednika Vlade i poslanika, nosioci ovih funkcija, po Ustavu i zakonima, stiču imunitet. 

Priča o ovoj vrsti zaštite funkcionera trenutno je u žiži javnosti zbog hapšenja ministra saobraćaja Gorana Vesića, jednog od osumnjičenih za tragediju u Novom Sadu, kada je usled pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, poginulo 15 ljudi. On je uhapšen 21. novembra, a Vlada mu je dan kasnije ukinula imunitet. Da nije, njemu ne bi mogao biti određen pritvor od 30 dana. 

Prema Ustavu i zakonima o predsedniku, Narodnoj skupštini i Vladi, na sve se primenjuju ista pravila kao kod poslanika, kada je u pitanju imunitet. 

"Narodni poslanik uživa imunitet. Ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa. Narodni poslanik ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina. Protiv narodnog poslanika koji se pozove na imunitet ne može se, bez odobrenja Narodne skupštine, pokrenuti krivični postupak ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora. Narodna skupština može odlučiti da se primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se sam na njega nije pozvao, kad je to potrebno radi vršenja njegove funkcije", navodi se u članu 103 Ustava.

O ukidanju imuniteta poslanika i predsednika odlučuje Narodna skupština, a ministra i članova kabineta u Nemanjinoj – Vlada

Stručnjaci ustavnog prava objasnili su za RT Balkan da pritvor podrazumeva odluku suda, dok je policijsko zadržavanje od 48 sati druga kategorija. Suština je da nosioci imuniteta mogu biti dovedeni u policijsku stanicu i bez ukidanja zaštite, ali je ona potrebna kako bi se odredio pritvor u trajanju od 30 dana ili duže. Čak i u slučaju da se poslanik ili ministar ne pozivaju na imunitet, o tome mora biti obaveštena Vlada ili parlament. I ove institucije donose konačnu odluku. Ako se desi da se neko ne poziva na imunitet, Vlada ili parlament, mogu da donesu odluku da mu ostave ovakav vid zaštite. 

"Najslikovitiji primer, je da, recimo neko od nosilaca funkcija vozi pijan. Policajac ima pravo da ga dovede u stanicu na trežnjenje i da ga zadrži do 48 sati. U tom vremenskom periodu će institucije doneti odluku o njegovom imunitetu", objašnjavaju stručnjaci. 

Slučajeva ukidanja imuniteta bilo je i ranije. Na primer, 2001. godine poslanici tadašnjeg Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije odlučili su da ukinu imunitet poslanicima SPS Nikoli Šainoviću i Jovanu Zebiću, na osnovu ranijeg zahteva istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, a zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja.

Skupština Srbije je 2006. godine ukinula imunitet i omogućila određivanje pritvora zameniku republičkog javnog tužioca Miloradu Cvijoviću, zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Imunitet imaju i sudije i tužioci. 

Imunitet je 2012. godine Skupština ukinula tadašnjem poslaniku Demokratske stranke Oliveru Duliću, koji se suočavao sa optužbama za zloupotrebu službenog položaja u periodu dok je bio ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Odluku o ukidanju imuniteta donosi Administrativni odbor, a onda o njoj glasa Skupština. 

Administrativni odbor je u julu 2011. godine predložio parlamentu da ukine poslanički imunitet za četiri poslanika Srpske radikalne stranke, ali ta odluka nikada nije stigla na dnevni red parlamenta. U pitanju su bili Momčilo Duvnjak,  Dragan Aćimović, Gordan Paunović Milosavljević i Momir Markoviću.

I nekadašnji poslanik Nenad Čanak bio je pred ukidanjem imuniteta, kada se potukao sa jednim čovekom, ali je on odlučio da sam podnese ostavku i onda je "pao" i imunitet. 

I u okruženju je bilo slučajeva sklanjanja "zaštitnog odela". Bivšem predsedniku Vlade Hrvatske i dugogodišnjem lideru HDZ Ivu Sanaderu ukinut je poslanički imunitet 9. decembra 2010. i on je već sutradan uhapšen zbog zloupotrebe položaja, nedaleko od Salcburga, u Austriji. Sličan slučaj u Hrvatskoj bio je oktobra kada je Sabor jednoglasno ukinuo poslanički imunitet, takođe poslaniku HDZ, a nekadašnjem ministru odbrane Berislavu Rončeviću koji se teretio za korupciju. I Sobranje Makedonije sklonilo je imunitet u avgustu 2007. godine, bivšem premijeru i ministru odbrane Vladu Bučkovskom.

image