Srbija i Balkan
Kurti sanja da tuži Srbiju: Pripremio 189 metara "dokaza" za tužbu protiv Beograda
Osokoljen učinkom tima od 30 ljudi koje je zaposlio u institutu koji je osnovao pre godinu dana da bi sakupljao dokaze o "zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu", Kurti opet najavljuje bitku za "međunarodnu pravdu", što znači da nije odustao od suludog plana da u određenom trenutku tuži državu Srbiju i traži odštetu
Premerio je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti da ima tačno 189,5 metara fascikli, odnosno 15 terabajta razne dokumentacije. Sve to, kako se hvali, sakupio je njegov institut koji je osnovao pre godinu dana da bi sakupljao dokaze o "zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu". Osokoljen učinkom tima od 30 ljudi, Kurti opet najavljuje bitku za "međunarodnu pravdu", što znači da nije odustao od suludog plana da u određenom trenutku tuži državu Srbiju i traži odštetu.
Tokom nedavne posete institutu, rukovodstvo je podnelo Kurtiju raport o jednogodišnjem radu, uz informaciju da su tokom devet meseci sakupili video i audio snimke i fotografije iz 67 različitih izvora. Među njima su ministarstva, opštine, nevladine organizacije, novinari, aktivisti za ljudska prava, ali i razni kolekcionari.
"Ovo je vitalan i odlučujući posao i za našu istoriju i za pravdu za nas, jer, s jedne strane razumemo istorijsku istinu u tačnoj meri na osnovu ovih dokumenata, dok s druge strane ovo predstavlja veoma važno mesto za obraćanje lokalnog i međunarodnog pravosuđa kako bi se žrtve rehabilitovale i obezbedila nadoknada, jer je pravda koja nedostaje nastavljena nepravda", rekao je Kurti.
Kada je osnivao svoj institut Kurti je na sednici vlade u Prištini saopštio da će se on baviti istraživanjem zločina Srbije na KiM u periodu 1998-1999, jer ona "ne sme ostati nekažnjena".
Zloupotreba popisa
Tokom posete institutu, premijer lažne države iskoristio je priliku da zahvali i Agenciji za statistiku, a zato što je na poslednjem popisu stanovništva "postavila pitanja i o šteti, stradanjima i gubicima koje su naši građani doživeli tokom rata". Politički predstavnici Srba i nevladin sektor tada su upozorili da se proces "prebrojavanja" opasno zloupotrebljava, a posebno zašto se pitanja o šteti i stradanjima odnose samo na period od 28. februara 1998. do 11. juna 1999. godine.
Dakle, period nakon toga, kada su Srbi i drugi nealbanci najviše stradali nigde nije evidentiran.
Prema tumačenju pravnih eksperata, sva dosad prikupljena dokumentacija ostaće da skuplja prašinu po policama između kojih se provlačio premijer lažne države, jer ne postoji šansa da tzv. Kosovo pokrene spor protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Tužbu o kojoj sanja Priština nemoguće je podneti iz formalno-pravnih razloga.
Varadi: Tužbe su politički, a ne pravni gest
"Pred Međunarodnim sudom pravde mogu da istupaju samo države članice Ujedinjenih nacija, kao i potpisnice Konvencije o genocidu. Pošto tzv. Kosovo nije u UN, ni član Statuta Međunarodnog suda pravde, ni potpisnik Konvencije, ne postoji mogućnost da podnese tužbu protiv Srbije za genocid", objašnjava, za "Novosti", akademik prof. dr Tibor Varadi, ekspert za međunarodno pravo.
Prema njegovim rečima, postoji teoretska šansa da se neka priznata država ponudi da umesto Prištine podnese tužbu, a ranije se pominjalo da bi to mogla da uradi Albanija. Preduslov je da ta zemlja dokaže da se predmet tužbe tiče baš nje direktno.
Prof. Varadi podseća na slučaj Palestine u čije ime se sudu u Hagu obratila Južna Afrika, tražeći da se razmotri da li Izrael čini genocid nad Palestincima u Gazi.
"Mislim da je malo verovatno da će se neko u ime tzv. Kosova pojaviti kao tužilac. Pre bih rekao da se ove njihove najave mogu tumačiti kao politički, a ne pravni gestovi", dodaje profesor Varadi.
On smatra da bi, takođe teoretski, Kurtijeva vlast mogla da krene na pojedince i to pred Međunarodnim krivičnim sudom. I tu, međutim, postoji prepreka, jer nisu član, pa bi ponovo morala da se pronađe neka "linija" da se plan sprovede.
U svakom slučaju, Priština nastavlja da sakuplja "dokaze", a njeni predstavnici ne propuštaju priliku da pred svetskim zvaničnicima upere prstom u Beograd, tvrdeći da je tzv. Kosovo bilo žrtva "velikosrpske agresije". Praveći lažnu paralelu sa Ukrajinom, ujedno proturaju dezinformacije da opasnost nije prošla, servirajući navijačkim zapadnim medijima priču o navodnoj izgradnji baza srpske vojske i stacioniranju duž administrativne linije između KiM i centralne Srbije.
Dok sanja da naplati "ratnu odštetu", a istovremeno svakodnevno udara u ratne bubnjeve, Kurti već godinama napada i progoni naš narod u južnoj srpskoj pokrajini, za šta koristi i svoj dobro razrađeni pravosudni sistem. Hapšenja bez dokaza su svakodnevna, tužilaštvo dovodi lažne svedoke, ignorišu se iskazi onih koji govore bilo šta pozitivno o optuženima... I sve je više optužbi za ratne zločine protiv Srba - samo za poslednje dve godine 17 uhapšenih.
"Cilj je da se što više Srba optuži za navodni ratni zločin da bi Priština pokazala da je naš narod generalno činio te zločine. Ta suđenja, naravno, nisu ni pravedna, ni pravična, većina optužnica je izmišljena, izjave svedoka uglavnom kontradiktorne", kaže, za "Novosti" advokat Ljubomir Pantović, branilac više naših sunarodnika protiv kojih su podignute razne optužnice.
Pantović kaže i da je primetna želja da se svi procesi protiv Srba ubrzaju i da se donesu osuđujuće presude, uprkos tome što u većini slučajeva ne postoje nikakvi dokazi. On ističe da su glavna meta ljudi koji su ostali da žive na teritoriji KiM i ukazuje da se na tome vidi stepen apsurda.
"Da su oni počinili bilo kakav zločini sigurno ne bi ostali na prostoru Kosova i Metohije", ukazuje Ljubomir Pantović.
