Srbija i Balkan
Oronule zgrade velika opasnost za prolaznike: Ko brine o dotrajalim fasadama i terasama
Zakon o stanovanju jasno kaže da održavanje fasade, krovova, liftova, terasa pripada stanarima zgrade i oni snose troškove popravke, ali i odštete ukoliko otpadne deo fasade ili se uruši terasa
Oronule fasade na zgradama, ali i dotrajale terase kojima preti opasnost od urušavanja, česta su slika koju viđamo danas u Srbiji. Nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, počeli smo više da obraćamo pažnju na objekte ispod kojih prolazimo. Nameće se pitanje u čijoj su oni nadležnosti, ko brine o njima i šta kada stanari nemaju novca za renoviranje?
Starih zgrada ima puno, naročito u Beogradu. Posebno su u lošem stanju one predratne u starom gradskom jezgru. Zakon o stanovanju jasno kaže da održavanje fasade, krovova, liftova, terasa pripada stanarima zgrade i oni snose troškove popravke, ali i odštete ukoliko otpadne deo fasade ili se uruši terasa.
Međutim, u praksi to ne ide sve tako glatko kao što je predvideo zakonodavac. Najveći problem je novac, nezainteresovanost pojedinih stanara, nerešeni vlasnički odnosi, pojedini objekti su zadužbine ili predmet restitucije.
Prošle godine pala je terasa sa 11 sprata dotrajalog solitera na Novom Beogradu. Problem je što ni ostale terase na tom objektu nisu u boljem stanju, a stanari nemaju novca za obnovu.
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika zgrada Ljubiša Banovački smatra da dolazi bolji period što se tiče održavanja zgrada, jer stambene zajednice sada mogu da dobiju sredstva kroz konkurs za energetsku efikasnost (Ministarstva rudarstva i energetike), a moguće je dobiti i kredit kod banaka.
"Nadam se da će sada biti bolji period i da će moći nešto da se uradi, kada su u pitanju investicije od 20.000-30.000 evra. To nisu male investicije. Da bi dobili kredit potrebna je saglasnost dve trećine vlasnika stanova. Onda saberemo koliko to košta i deli se po kvadratu zgrade", rekao je Banovački za RT Balkan.
Upravnici su u obavezi svakodnevno da obavljaju vizuelni pregled zgrade. Ukoliko se ustanovi da postoji opasnost od obrušavanja fasade ili terase, odmah se angažuju firme (alpinisti ukoliko su višespratnice u pitanju) da "obiju" taj deo zida, da se postavi zaštitna mrežica i tako obezbedi zgrada dok se ne dobiju potrebne dozvole i obezbede sredstva za kompletnu sanaciju.
"Zakon o stanovanju sve to reguliše. Terasa je vlasništvo stana, zajednički deo zgrade. Ukoliko dođe do obrušavanja terase odgovorni su stanari što nešto nisu preduzeli po tom pitanju. Čim se vide pukotine, da malter opada mora da se reaguje", priča Banovački.
Proceduru sanacije fasade, krova ili terase na zgradama može da uspori ukoliko je zgrada pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika.
"U takvim situacijama mora da se traži mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika. Oni nam kažu koji materijali mogu da se koriste, koje debljine može biti fasada. Kada se uradi projekat opet se šalje njima na odobrenje", pojašnjava Banovački.
Propisi kažu da su vlasnici stanova kupovinom nekretnine postaju vlasnici i svih zajedničkih delova stambene zgrade – fasade, krova, lifta. Na vlasnicima stanova, odnosno na stambenoj zajednici je i obaveza održavanja te imovine. Na njima je i da odrede kojoj firmi će da poklone poverenje po pitanju održavanja objekata.
JP "Gradsko stambeno", bavi se održavanjem zajedničkih delova i prostorija stambenih zgrada koje imaju ugovor o održavanju sa njima. Oni se brinu o 14.500 zgrada na 10 beogradskih opština.
Odluku o zaključenju ugovora o održavanju sa tim javnim preduzećem donosi Skupština stambene zajednice.
Oni svojim korisnicima pomažu i da dobiju kredit kod banke za radove na zajedničkim delovima zgrade. Na sajtu tog preduzeća stoji da za stambene zajednice koje redovno izmiruju svoje obaveze, JP "Gradsko stambeno" je garant za podizanje kredita, da će stambena zajednica otplatiti dug na vreme.
Direktor tog preduzeća Aleksandar Jakšić rekao je da su krediti uvedeni kako bi se pojednostavilo održavanje zajedničkog dela zgrada i korisnici bili zadovoljniji.
Neophodno je da Skupština stambene zajednice donosi odluku o konkretnim radovima, ovlasti Gradsko stambeno da preduzme sve administrativne poslove koji su neophodni da bi stambena zajednica ušla u proceduru odobrenja kredita kod banke (uradi projekat, pribavi ponude izvođača radova).
"Period otplate kod Poštanske štedionice je do sedam godina. Učešće nije potrebno. Za zgrade koje su u sistemu 'Gradskog stambenog' mi ćemo biti jemac da će ta zgrada vratiti kredit. Kada se odobri kredit, rate se isplaćuju preko Infostana. To je sistem objedinjene naplate", naveo je Jakšić za RTS.
Pojedine opštine, poput Starog grada sufinansiraju sređivanje zajedničkih delova zgrade, ali su ta sredstva i dalje mala u odnosu na to koliko je potrebno da ulože stanari ako rade fasadu. Maksimalan iznos koji mogu dobiti stambene zajednice je 500.000 dinara.
Nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, Grad Beograd je najavio detaljan pregled svih objekata koji su u njihovoj nadležnosti. Građevinska inspekcija postavila je trake upozorenja zbog opasnosti od obrušavanja ploča sa plafona u prolazu Bezistan kod Terazija. Trake upozorenja su postavljene i na ulasku u podzemni prolaz na Zelenom vencu, podzemne stanice "Vukov spomenik" i Bloka 30.
