Srbija i Balkan
Pet bolesti od kojih se najčešće umire u Srbiji: Koliko su NATO bombe doprinele neslavnoj statistici
Kardiovaskularne bolesti, zajedno sa tumorima čine dve trećine svih uzroka smrti u 2023. godini, navedeno je u najnovijem Zdravstveno- statističkom godišnjaku Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"
Tokom prošle godine u Srbiji je preminulo 97.081 osoba. Kod skoro svakog drugog uzrok smrti bile su bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), zatim tumori (21,8 odsto), opstruktivna bolest pluća (5,9 odsto), dijabetes (3,1 odsto), bolesti sistema za varenje (3,1).
"Bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, opstruktivna bolest pluća, šećerna bolest, dominiraju nacionalnom patologijom već decenijama", navedeno je u najnovijem Zdravstveno- statističkom godišnjaku Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Kardiovaskularne bolesti, zajedno sa tumorima čine dve trećine svih uzroka smrti u 2023. godini.
Onkolozi smatraju da je broj umrlih od karcinoma čak i veći, ali da statistika to ne može dobro da "uhvati". Lečenje onkološkog pacijenta traje dugo, terapije su agresivne i dokazano je da utiču na srce i krvne sudove. Kada pacijent koji boluje od raka dobije moždani ili srčani udar i umre, statistika ga vodi kao da je umro od kardiovaskularnih bolesti.
Na osnovu podataka Registra za rak, u Srbiji je od malignih tumora obolelo 41.578 osoba (22.056 muškaraca i 19.522 žena), a 19.350 osoba (10.616 muškaracai 8.734 žena) umrle su od raka.
Muškarci su najčešće obolevali od karcinoma pluća i bronha, karcinoma kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, pankreasa. Žene su najčešće oboljevale od raka dojke, pluća i bronha, kolona i rektuma, grlića materice, materice, ovarijuma.
Neurohirurg-onkolog, prof Danica Grujičić smatra da je smrtnost od onkoloških bolesti i veća nego što statistika pokazuje i da će već od sledeće godine postati vodeći uzrok smrtnosti.
"Statistika je jedno, realnost drugo. Kada onkološki pacijent usled dugog lečenja doživi infarkt, on se vodi kao da je umro od kardivaskularne bolesti. Proćiće dosta vremena kada ćemo moći da kažemo 'ovo je bio neizlečiv rak, a ovaj je bio izlečiv rak', ali je terapija ostavila posledice između ostalog i na srce. Sada imate situaciju da se na hemioterapiju ne ide bez kardiološkog pregleda, zato što se videlo da mnogi lekovi, koji su inače odlični, ostavljaju posledice na srce i nervni sistem", navela je ona za RT Balkan.
Po zvaničnoj statistici Srbija po smrtnosti od karcinoma zauzima vodeće mesto u Evropi. Prof. Grujičić smatra da je na to uticalo i NATO bombardovanje 1999. godine, da su tumori kod pacijenata u Srbiji agresivniji.
Podseća da je od NATO bombardovanja broj obolelih i umrlih od onkoloških bolesti počeo da raste linearno, da su to pokazala istraživanja koje je radilo Društvo za borbu protiv raka.
"Linearno raste broj onkoloških bolesti od 1999. do 2018. godine, broja obolelih i broja umrlih u Srbiji. Država je uradila puno da dobijamo adekvatnu terapiju. Problem je što su tumori kod naših pacijenata agresivniji, zbog hemije, nano čestica koje se javljaju kao glavni uzrok kancerogeneza", navela je Grujičić.
Dodala je da se sada vidi da nano čestice, različitih toksičnih materija, metala posebno urabijuma, izazivaju demenciju.
Videći uzrok smrtnosti
Godinama unazad bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene češće umiru od srca (53,6 odsto) u odnosu na muškarce (46,4 odsto).
Prof. Petar Otašević iz Instituta za kardivaskularne bolesti Dedinje kaže da ga poslednji podaci Batuta nisu iznenadili, jer se to očekivalo.
"Ove godine približno je umrlo 49.000 ljudi od bolesti srca i krvnih sudova, što je zaista mnogo. Kardiovaskularne bolesti su zdravstveni problem savremenog doba. Srbija je među najlošije rangiranim zemljama u Evropi, zemlja sa najvećom smrtnošću. Zemlje koje imaju manju učestalost obolevanja i umiranja od bolesti srca i krvnih sudova su mediteranske zemlje, kao što su Italija, Španija, Francuska i Grčka. Smatra se da je to zbog načina ishrane. U skandinavskim zemljama dobro je razvijen sistem prevencije", naveo je Otašević za RT Balkan.
Dodaje da su preventivni pregledi "slaba tačka" u Srbiji, zatim savremen način života gde se ne posvećuje dovoljno pažnje fizičkoj aktivnosti, zdravoj ishrani.
"U našoj zemlji dosta ljudi još uvek puši. To je jedan od najznačajnijih faktora za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Oni koji puše imaju šest puta veću šansu da dobiju infarkt od onih koji ne puše", naveo je Otašević.
A lekari u Dedinju ne staju od posla. Ove godine biće urađen najveći broj intervencija od kada je ta zdravstvena ustanova otvorena- više od 3.000 operacija na otvorenom srcu, oko 7.000 koronarografija, dilatacija.
Prof. Otašević je ukazao da sve više ljudi ima problem sa povišenim krvnim pritiskom , što je faktor rizika za nastanak šloga ili infarkta srca.
"To je danak nezdravom načinu života, nedovoljnoj kontroli. Oko 50 odsto ljudi koji imaju povišen krvni pritisak ne zna da imaju povišen pritisak, jer pritisak ne boli. Oni drugi 50 odsto, manje od polovine njih imaju dobro regulisan pritisak. Ti ljudi uzimaju lekovi, ali ne dostižu vrednosti da bi se rizik smanjio", naveo je on.
Ističe da tome doprinosi gojaznost. U medicini je poznato da ukoliko osoba smrša 10 do 15 kilograma, to je dovoljno da se krvni pritisak snizi za 7-8 milimetara živinog stuba.
"Računate koliko imate povišen pritisak i koliko treba da smršate. Posebno mlađi, oni čak ne bi morali da uzimaju lekove ukoliko bi smršali, bavili se fizičkom aktivnošću i hranili se zdravo", zaključio je on.
Osim kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, najčešći uzrok smrti tokom prošle godine bile su opstruktivna bolest pluća, dijabetes , bolesti sistema za varenje.
