Merkelova tvrdi da smo joj bili najveća glavobolja: Najviše briga mi zadavali Srbija i "Kosovo"

Kao deo operacije NATO "Saveznička snaga" vazduhoplovne snage su se borile protiv srpskih i jugoslovenskih trupa Slobodana Miloševića, one su bile brutalne prema albanskom stanovništvu u pokrajini Kosovo i terale su ga u zbeg kako bi sprečile nezavisnost Kosova, napisala je u svojim memoarima nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel.

Autobiografija Merkelove objavljena je pod nazivom "Sloboda: sećanja 1954-2021" i u njoj na više mesta spominje Srbiju, Jugoslaviju i Balkan.

"U knjizi se pak nijednom poimence ne spominje neki političar sa Balkana", prenosi "Dojče vele" na srpskom jeziku.

Zemlje Balkana spominju se u delu gde bivša kancelarka opisuje jedan sastanak sa vicekancelarom Zigmanom Gabrijelom, šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom i drugima.

Tema je bila kako obeležiti razne okrugle godišnjice 2014. godine – recimo 25 godina od pada Berlinskog zida ili vek od početka Prvog svetskog rata.

Gabrijel je, piše Merkelova, rekao da se ne bi trebalo samo vraćati u prošlost, već razmišljati i o poukama iz istorije za današnje probleme.

"Imate pravo, posebno kad se radi o Prvom svetskom ratu. Posle jugoslovenskih ratova devedesetih godina moramo doprineti da se trajno obezbedi mirni suživot na Zapadnom Balkanu, tu imamo još mnogo posla", piše Merkelova da je odgovorila kolegi.

U svojim memoarima podseća da su u to vreme Slovenija i Hrvatska već bile članice Evropske unije, dok su ostale zemlje Balkana bile na putu ka članstvu.

"Ali u našim razgovorima su nam najviše briga zadavale trajne napetosti pre svega između Srbije i Kosova, kao i u okviru država, posebno Bosne i Hercegovine. Čak i te 2014, sto godina po početku Prvog svetskog rata, mir u regionu bio je krhak", piše bivša kancelarka.

Na opisanom sastanku je, piše, predložila da se zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu u EU okupe na sastanku kako bi se ojačala njihova međusobna saradnja.

Kratko poglavlje zaključuje time da ima još mnogo problema.

"Bila sam i ostala uverena da jedino članstvo svih država Zapadnog Balkana u EU može da obezbedi trajan i miran suživot u regionu. Koliko god da je put do tamo trnovit, njime se mora ići", navodi bivša kancelarka.

Zemlje regiona još se pominju pri opisu samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine. Tada su na dnevnom redu bili prijemi Hrvatske i Albanije u NATO, dok je Grčka blokirala ulazak Makedonije.

No, to poglavlje je posebno pod lupom nemačke javnosti jer je Merkelova tada bila među onima koji su se usprotivili brzom prijemu Ukrajine i Gruzije u NATO.

Merkelova u memoarima o Putinu, Srbima, ratu u Jugoslaviji: Iritiralo me je njegovo samopouzdanje

Inače, osim delova koji govore o Ukrajini, odnosu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i izbegličkoj krizi, nemačku javnost i novinare najviše su zanimali delovi autobiografije u kojima se Merkelova osvrće na Donalda Trampa.

U knjizi koju je napisala sa višedecenijskom saputnicom Beate Bauman, Merkelova piše o svojim godinama u DDR-u, ali i šesnaest godina u Kancleramtu.