"Mnogi ne dočekaju transplantaciju": Zašto su Srbi toliko nepoverljivi kada je reč o doniranju organa

Srbija je proteklog vikenda imala dva donora organa - jednog u KC Vojvodina, drugog u Urgentnom centru UKC Srbija. Zahvaljujući saglasnosti porodica spaseno je osam života, transplantirana su dva srca, dve jetre, četiri bubrega, a u planu je da se uradi još četiri transplantacije rožnjače.

U "Dedinju" posle tri decenije opet presadili srce

Saglasnost dve porodice za doniranje organa spasiće živote 12 ljudi. Na presađivanje organa u Srbiji čeka oko 2.000 pacijenata. Samo oni i njihove porodice znaju kako je čekati "poziv koji život znači", da se pojavio donor, a samim tim i organ koji je za njih jedini lek i nada za ozdravljenje. 

Srbija je od početka godine imala sedam donora, a urađeno je 28 transplantacija organa. To je nedovoljno za lečenje velikog broja pacijenata koji su na listama čekanja. Mnogi od njih zbog toga ne dočekaju transplantaciju. 

Vesti o novim saglasnostima za doniranje organa moždano preminulih osoba obradovale su članove Udruženja "Zajedno za novi život", koje okuplja transplantirane pacijente, ali i one koji čekaju organ.

"Ovo nas je obradovalo i dalo nadu da će se transplantacioni program u Srbiji vratiti na godine pre pandemije korona virusa. Za pacijente koji čekaju na transplantaciju organa ovo su ohrabrujuće vesti, naročito što su pacijenti koji su dobili 'novi organ' većinom iz našeg Udruženja i što znamo kroz šta su prolazili i u kakvom zdravstvenom stanju su bili pre transplantacije", kaže za RT Balkan Mladen Todić iz Udruženja "Zajedno za novi život".

Dodaje da se neizmerna zahvalnost duguje porodicama donora, jer je njihovo "da" produžilo i spasilo čak 12 života.

"Najiskrenije se nadamo da će se ovaj trend nastaviti i da će timovi za transplantaciju organa imati više posla, da će lista onih koji čekaju na novi život polako početi da se smanjuje", rekao je Todić.

Vodeće zemlje u Evropi po broju donora i urađenih transplantacija su Hrvatska, Portugalija, Holandija. Srbija je na začelju lestvice. Ne manjka građanima Srbije humanost, ali se o transplantacijama malo zna.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja su pokazala da 80 odsto građana podržava doniranje organa. Kod ljudi koji ne žele da budu donori najčešći razlog je "nepoverenje u sistem", smatraju da organ neće otići osobi kojoj je potreban, već će završiti na crnom tržištu.

Dve transplantacije u Tiršovoj: Otac danas daje ćerki bubreg, majka sutra sinu

Lekari kažu da je to u zdravstvenim ustanovama Srbije to ne može da se desi jer je u timove za eksplantaciju, transport i transplantaciju organa uključen ogroman broj ljudi. Napominju i da je to teško krivično delo.

Prof. Miljko Ristić, koji je radio na 'oživljavanju' transplantacionog programa u Srbiji, kaže da su priče o crnom tržištu, da se organi prodaju za 50.000 ili 100.000 evra, doprinele da se javi nepoverenje kod građana. Navodi kao primer i "žutu kuću" u Albaniji, gde postoje dokazi da su albanski ekstremisti vadili organe zarobljenim, zdravim Srbima sa Kosova i Metohije i prodavali ih na crnom tržištu u inostranstvu.

"Sve je to doprinelo da se razvije nepoverenje kod građana da organ neće završiti gde treba, već da će se predati nekom drugom, trećem. To u bolnicama u Srbiji ne može da se desi. Ako se uzme srce od donora u Srbiji, ne možete da se dogovorite sa doktorom ko će ga dobiti. Dobija ga pacijent koji je podudaran sa donorom", pojasnio je on.

Zapravo, čim se pojavi organ u bolnici, pozivaju se tri pacijenta sa liste čekanja, rade im se detaljne analize i ko je podudaran dobija organ.

Prof. Ristić dodaje da je u Srbiji, sa ovako malim brojem donora bilo kakva zloupotreba organa nemoguća.

Dodaje da građani često poistovećuju moždanu smrt i komu što, kako objašnjava nije isto. 

"Često čujemo probudio se iz kome posle šest meseci. Koma je nešto drugo. Moždana smrt je trajni gubitak svih moždanih aktivnosti i tu nema povratka. Koristi se pet analiza da se dokaže moždana smrt", pojasnio je Ristić.