"Beograd prajd" zatražio je od vlasti u Srbiji da bez odlaganja usvoje Zakon o istopolnim zajednicama.
"Ovo pitanje je sada još značajnije u svetlu najnovije presude Evropskog suda za ljudska prava, koja potvrđuje obavezu svih država članica Saveta Evrope da obezbede pravno priznanje istopolnih partnerstava koja su sklopljena u inostranstvu", navodi se u saopštenju, a prenosi Radio slobodna Evropa.
U presudi u slučaju Formela i drugi protiv Poljske iz septembra 2024, Evropski sud za ljudska prava je, kako se navodi u saopštenju "Beograd prajda", utvrdio da Poljska nije poštovala pravo na porodični život dva istopolna para koji su sklopili brak u inostranstvu.
RSE podseća da LGBT zajednica u Srbiji godinama od vlasti traži usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, kao i da bi ovaj pravni akt parovima dozvolio registraciju partnerstva i omogućio im ostvarivanje prava poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera, učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, posete partnera u bolnici ili zatvoru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u avgustu 2023. da neće potpisati ovaj zakon, dok je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila na "Paradi ponosa" u septembru 2024. da se u Vladi Srbije vode razgovori o zakonu i da je to tema koja se tiče zaštite jednog dela građana koji moraju biti izjednačeni u pravima s drugim građanima, navodi RSE.
Ovaj medij podseća i da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava već izradilo predlog ovog zakona.
Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama prvi je među osam zahteva "Beograd prajda" istaknutih na njihovom sajtu. Početkom septembra dobili su podršku (ponovo) Zeleno levog fronta koji je (opet) predao Skupštini Srbije svoj Predlog zakona o građanskom partnerstvu uz obrazloženje da većina građana naše zemlje nema ništa protiv istopolnih zajednica.
To je u razgovoru za "Zumer" izjavila poslanica ZLF-a Jelena Jerinić dodajući da "istraživanja sprovedena još 2020." pokazuju da 73 odsto ljudi u Srbiji podržava pravo da LGBT+ osobe posete "svog partnera/ku" u bolnici ili u zatvoru, 60 odsto smatra da treba da imaju zdravstveno osiguranje na osnovu osiguranja svojih "partnera/ki", kao i da je sličan procenat i kada se radi o pravu da naslede "partnera/ki" u slučaju "njegove/ne" smrti.
Kao argument za usvajanje zakona, osim pozivanja na evropske vrednosti, navodi se upravo ovo: pravo na nasleđivanje imovine, posete u bolnici, zdravstveno osiguranje.
Šta se, u stvari, navodi u predlogu zakona za koji se u razgovoru sa Jerinićevom zapaža da je "sakriven u fioci godinama"?
Predlog zakona o istopolnim zajednicama ne može se naći na sajtu "Beograd prajda", koji njegovo usvajanje smatra svojim najvažnijim zahtevom vlastima, ali ni Zeleno levog fronta, koji ga je već dva puta podnosio Skupštini na usvajanje. Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama mogu se naći na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, dok Predlog zakona o istopolnim zajednicama, dokument skinut sa sajta ovog ministarstva iz 2021, postoji na specijalizovanom portalu paragraf.rs.
Dakle, u predlogu zakona koji se može pročitati na oba sajta, navodi se da je registrovana istopolna zajednica, "zajednica porodičnog života dva lica istog pola koja je sklopljena pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona".
Postoji i neregistrovana istopolna zajednica, koja je takođe "zajednica porodičnog života dva lica istog pola" i koja ima status poput vanbračne zajednice.
Što se tiče pomenutih pitanja imovine, zdravstvenog osiguranja, poseta bolnicama ili zatvorima istopolni partneri uživaju, prema predlogu zakona, ista prava kao bračni supružnici.
Više odredbi Predloga zakona o istopolnim zajednicama reguliše pitanje dece istopolnih partnera. Jedno od pitanja za koje Jelena Jerinić iz ZLF-a sigurno nije pitala građane Srbije. Ili se bar nije pohvalila da su ih u istraživanju, za koje nije navela ni ko ga je radio ni koliko je građana u njemu učestvovalo, pitali i o tome.
Tako se u članu 5 navodi da "dete partnera ima status člana porodice", čega nema u dokumentu na sajtu ministarstva, a u članu 28, koji reguliše sporazumni raskid istopolne zajednice navodi se da se istopolna zajednica može raskinuti davanjem sporazumne izjave partnera kod matičara, "pod uslovom da u toj zajednici ne živi maloletno dete i da partneri nemaju zajedničku imovinu".
Odakle istopolnom partneru dete, verovatno je suviše intimno pitanje i ne spada u delokrug ovog zakona.
Predlogom zakona predviđeno je i da je partner istopolne zajednice "dužan da izdržava dete drugog partnera ako dete nema srodnika", s tim što ta dužnost prestaje ako je roditelj deteta/istopolni partner umro, a istopolna zajednica je raskinuta ili poništena.
"U hitnom slučaju, kad preti opasnost po zdravlje i život deteta, partner koji nije roditelj deteta, ima pravo da donese odluku o preduzimanju neopohodnih i neodložni radnji u skladu sa interesima deteta i o tome odmah obavesti partnera koji je roditelj deteta", navodi se u članu 37 kojeg nema u Polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama.
"U slučaju prestanka istopolne zajednice dete ima pravo na održavanje ličnih odnosa sa bivšim partnerom svog roditelja koje može biti ograničeno sudskom odlukom u najboljem interesu deteta", piše u Predlogu zakona o istopolnim zajednicama.
Takođe, ista prava i obaveze u vezi sa izdržavanjem dece partnera, odnose se i na neregistrovanu istopolnu zajednicu.
U obrazloženju predloga zakona, koje se može pročitati na portalu paragraf.rs, navodi se da su istopolne zajednice "deo stvarnosti koji više ne može da se ignoriše", kao i da to "nije pravna pojava koja se u svom razvitku dešava isključivo 'nekim drugima' već je došla do naših državnih granica".
Obično se za bolest ili nesreću kaže da verujemo da se dešava "nekim drugima", pa je nejasno zašto su se autori predloga zakona opredelili za takvu formulaciju, iako se ona uklapa u prethodnu konstataciju da "više ne može da se ignoriše" ova nova stvarnost. U svakom slučaju, čak i obrazloženje zakona zvuči kao neka vrsta prinude.
Dodaje se i da "istopolne zajednice nisu pogubna pojava za tradicionalne porodične vrednosti niti su odraz promiskuitetnog, antisocijalnog ponašanja, izbegavanja roditeljstva, a još manje negiranja postojanja porodice. One su upravo suprotno, odraz nastojanja istopolno orijentisanih osoba da u svojim životima ne budu lišene porodice, roditeljstva i svega onoga što znači stabilna, monogamna, emotivno/seksualna, društveno i pravno regulisana konvencionalna zajednica".
Zakon je, dakle, između ostalog, odraz želje istopolno orjentisanih osoba da ne budu lišene roditeljstva, iako ih je priroda tog prava lišila, jer dve žene ne mogu roditi dete, kao ni dva muškarca. Srećom, tu su zakoni i neograničene mogućnosti koji se više ne dešavaju isključivo "nekima drugima" već su deo stvarnosti "koja više ne može da se ignoriše".