Srbija i Balkan
BiH: Kvazidržava pod protektoratom - bolesnik na respiratoru
Predsednik Republike Srpske danas je upitao ko je vlast u BiH - i da li je to Kristijan Šmit koji kvari sve dogovore u toj državi
Ko vrši zakonodavnu i izvršnu vlast u jednoj suverenoj, parlamentarnoj državi? Ko u takvoj državi kroji spoljnu i unutrašnju politiku? Predstavnici naroda izabrani na demokratskim izborima ili međunarodni, inostrani organi, aparati i ambasade?
Oko odgovora na ovo pitanje ne bi imao problem ni student prve godine prava, da ne govorimo o profesorima i doktorima nauka: tačno je da u takvoj državi zakonodavna i izvršna vlast pripada demokratski izabranim predstavnicima naroda.
Sve to, međutim, ne važi za Bosnu i Hercegovinu. U njoj već 29 godina deluje protektoratski organ - visoki predstavnik, čija uloga je predviđena i definisana Aneksom 10. Opšteg okvirnog sporazuma za mir, odnosno Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U Aneksu 10. jasno je navedeno da visoki predstavnik ima isključivo nadležnost nadgledanja i praćenja. Tačnije da "prati", "održava tesan kontakt sa stranama", "pomaže", "učestvuje na sastancima", "daje smernice" i "izveštava". Uprkos tome, većina bivših visokih predstavnika kršila je svoja ovlašćenja: smenjivala predsednike, funkcionere, nametala zakone, neki su osnivali pravosudne organe, Tužilaštvo i Sud BiH, prenosili su nadležnosti sa entiteta na BiH...
Sve je kulminiralo time što danas u Sarajevu sedi Kristijan Šmit, državljanin Nemačke, koji se predstavlja kao visoki predstavnik, iako nije izabran u skladu sa pomenutim Aneksom 10, odnosno njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. Spisak primedbi na njegov nezakonit rad je dug, a predsednik Republike Srpske ga je danas optužio da ruši i opstruiše dogovore predstavnika koalicije na nivou BiH, naglasivši da partneri iz Federacije ćute.
"Zato je došao trenutak da konačno svi partneri jasno kažu ko je vlast u BiH. Jesmo li to mi ili je Šmit? Ako smo mi, kao legitimno izabrani predstavnici naroda, onda svi moraju jasno i nedvosmisleno odbaciti nametanja svake vrste. Niko više nema luksuz da ćuti. Ako je to Šmit, onda čemu mi služimo i čemu naši sastanci, čemu dogovori? Neka onda Šmit donosi sve zakone, sve odluke, neka pregovara sa EU. I nije ovo nikakav hir Republike Srpske, ovo je odbrana elementarnog dostojanstva" rekao je Dodik.
Ko vrši vlast u BiH?
Profesor Dragomir Vuković za RT Balkan kaže da je Bosna i Hercegovina više kvazidržava pod protektoratom, nego samostalna država u kojoj politički akteri donose bitne odluke.
"To je činjenica koja je prisutna dugo vremena i svi ti pokušaji da BiH bude samoodrživa su se pokazali kao neuspešni. Dakle, mi imamo takvu situaciju u kojoj postoje pokušaji da se politički akteri dogovore, a posle toga neko to poremeti, da li je to američki ambasador, da li je to visoki predstavnik ili kvazivisoki predstavnik, jer ga u Republici Srpskoj ne priznaju, to je već druga priča i ona zavisii od situacije do situacije", tvrdi Vuković.
On dalje objašnjava da put do samostalnosti BiH vodi preko odbacivanja stranog faktora.
"Ja mislim da Bosna i Hercegovina, da bi bila samostalna država mora da se oslobodi protektorata, iz BiH mora da ode OHR i visoki predstavnik, moraju da odu strane sudije Ustavnog suda i da se tako stvore uslovi da domaći politički akteri sednu i dogovore se kakvu državu žele, kako da sa tom državom idu u Evropsku uniju i kako ta država da postane prihvatljiva od domaćih političkih aktera, bez tutorstva sa strane, bez uloge, a pogotovo pogrešne uloge, međunarodne zajednice. To je jedina šansa za BiH. Nekad sam govorio da mi ova BiH, sad već više od 20 godina, liči na bolesnika na respiratoru", kaže Vuković za RT Balkan.
On dodaje da treba pokušati nešto da bi se stvorila jedna "samoodrživa" država, da se pokaže sinergija političkih aktera, a ne da se sva energija troši na sukobe, na proizvodnju strahova, proizvodnju onoga što udaljava Bosnu i Hercegovinu od moderne države, koja samo takva može postati članica Evropske unije.
Bošnjačke elite zagovaraju ostanak protektora
Na pitanje kome odgovara takva situacija u Bosni i Hercegovini, Vuković odgovara da su to, uglavnom, bošnjačke elite, ali uz podršku malobrojnih predstavnika sa srpske i hrvatske strane.
"Mislim da ima mnogo političkih aktera u BiH kojima odgovara takvo stanje. Nije to samo na jednoj strani, iako, generalno, bošnjačka politička, medijska, a rekao bih i kulturna elita, zbog nezadovoljstva i neostvarenih ciljeva, koji su svima poznati, u smislu ostvarivanja projekta unitarne Bosne i Hercegovine koju im je stalno neko obećavao - najviše ide u pravcu te zavisnosti. Imate jednog visokog funkcionera Džaferovića, koji kaže, mi smo protiv toga da odu strane sudije iz Bosne i Hercegovine. Čovek u vrhu države bori se da mu država bude protektorat. Ali, ima toga i u drugim političkim akterima, delimično i kod Srba i Hrvata", tvrdu Vuković.
Šansi da se BiH oslobodi stega protektorata i stranog uticaja ima, ali, kaže Vuković, to neće ići tako brzo.
"Mislim da su problemi u političkim liderima i političkim programima i u nedostatku kompromisa i volje za dogovor. Bosna i Hercegovina kao složena država mora da počiva na principu dogovora političkih aktera. Ako toga nema, onda teško da će doći do promene. Moramo da preokrenemo matricu političkog delovanja, moramo da sednemo i da se dogovorimo, a da tu lošu prošlost koja postoji izmestimo iz ambijenta političkog delovanja i da je prepustimo istoričarima i drugim stručnjacima", zaključuje Vuković.
