Sednica Saveta ministara BiH juče je prekinuta zbog nedostatka kvoruma nakon što su je napustili ministri Staša Košarac i Srđan Amidžić budući da je najavljeno verifikovanje nametnute odluke Kristijana Šmita u vezi sa sedam institucija kulture u BiH.
Naime, Šmit je "zadužio Savet ministara da u Parlamentarnu skupštinu BiH uputi zakon kojim bi se uredilo rukovođenje i finansiranje ustanova kulture u BiH" iako se pitanjima ustanova kulture isključivo bave entitetska ministarstva ili kantoni u Federaciji BiH.
Ministar finansija i trezora u Savetu ministara Srđan Amidžić tim povodom je naglasio da na dnevnom redu ne mogu biti nepostojeće odluke.
"Sednica Saveta ministara juče je pokazala svu apsurdnost kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, predsedavajuća je uspela da od Saveta ministara napravi jednu vrlo neozbiljnu instituciju. Jednostavno rečeno, na sednici Saveta ministara ne može da se pojavi tačka dnevnog reda koja prethodno nije utvrđena", izjavio je Amidžić.
On dodaje da je reč o kafanskom pristupu.
"Mi sad sedimo za stolom u restoranu i otvaramo jednu po jednu temu, razgovaramo i pričamo. Ako ćemo sednicu Saveta ministara svesti na kafanski pristup, trebalo bi neko to da nam kaže pa ćemo i mi početi da se ponašamo tako", kaže Amidžić.
Srpski ministri ne bi raspravljali o pomenutim tačkama ni da je dnevni red bio na vreme i po proceduri najavljen.
"Da je neko pokušao da to stavi na dnevni red, mi to naravno ne bismo prihvatili, jer raspravljamo o odlukama čoveka koji nema legitimitet kada je u pitanju Bosna i Hercegovina", kaže Amidžić.
Istakao je da ne može u demokratskom društvu postojati pojedinac koji donosi zakone.
"Moj mentalni sklop ne može to prihvatiti, pa da je ta osoba i Srbin. Zakone donosi parlament", jasan je Amidžić.
Naglasio je da, ni po koju cenu, ne bi trebalo dopustiti da ovakve stvari prolaze.
"Sutra će taj pojedinac donositi odluke da entiteti ne postoje, da je policija jedinstvena, da postoji samo jedan javni servis", rekao je Amidžić.
Šta je ovoga puta nametnuo Šmit i zašto se njegovim odlukama protive samo Srbi?
"Sve što u civilizovanom društvu niko ne sme ni da pomisli (jer bi ga smestili u određenu ustanovu), u BiH se događa i svi ćute. Ćute političari u Federaciji, ćuti EU", rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Istakao je da samo u BiH stranac, pojedinac, suspenduje Ustav na 24 sata i to se smatra normalnim.
"Nije i ne može biti normalno i prihvatljivo. Samo u BiH stranac, pojedinac, suspenduje parlament, otme njegove nadležnosti i svi ćute i to smatraju normalnim. Ni to nije normalno i prihvatljivo. Sada taj isti stranac, pojedinac, nametanjem odluke o finansiranju ustanova kulture, ne samo da krši Ustav, već negira i odluke sudova. I opet ćutanje", naveo je Dodik u objavi na Iksu.
Podsetio je da je presudom iz 2009. godine Ustavni sud Federacije BiH precizno rekao da su kultura i obrazovanje u nadležnosti kantona u slučaju Federacije BiH.
"U slučaju Republike Srpske, to je u nadležnosti entiteta", istakao je Dodik.
Naveo je da je Sud BiH u upravnom sporu 2015. godine potvrdio da Ministarstvo civilnih poslova u Savetu ministara ne može odlučivati o tim stvarima.
"I svi ovo znaju i svi ćute na pokušaje nametanja. Neshvatljivo je da se ćuti na zahtev stranca da članovi Saveta ministara počine krivično delo. Ako kantoni i Vlada Federacije imaju ministarstva kulture, čime se bave ako ne radom kulturnih institucija na prostoru svog delovanja? Festivalom u Kanu, dodelom Oskara, Bijenalom u Veneciji? Čime, a ko ne njima", upitao je Dodik.
Šmit "čuva" kulturu, a gazi Ustav i pravo.
"Danas izdajem odluku i nalog kojim se podržava rad i funkcionalnosti Nacionalne biblioteke, ali i drugih institucija. Nalog se odnosi na obavljanje konkretnih zadataka NUB BiH ali i ostalih šest ustanova ako se suoče sa istim problemom", saopštio je Kristijan Šmit, kojeg Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH.
Istorijski muzej, nacionalna i Univerzitetska biblioteka, Muzej književnosti, Biblioteka za slepa i slabovida lica, Kinoteka, Umetnička galerija BiH, ovih sedam institucija, kako je rekao, predstavljaju kulturni identitet BiH. Oni čuvaju bogatu i raznoliku istoriju BiH, osiguravajući da buduće generacije razumeju i cene zajedničko nasleđe.
"Ove institucije takođe doprinose pomirenju i zajedničkom razumevanju jer prikazuju narative svih naroda. Ovo nije da se isključi neko, nego da se uključe svi i želeo bih pozvati sve da doprinesu u ovom kontekstu. BiH je osnivač i vlasnik ovih institucija i dužna je vršiti svoje nadležnosti", dodao je Šmit.
Kultura i poštovanje različitosti svih naroda bez sumnje bi trebalo da budu predmet brige i delatnosti svih strana u BiH. Međutim, građanin Nemačke nema legitimitet i legalitet da nameće i donosi bilo kakve odluke, a posebno ne one kojima se nadležnosti oduzimaju od entiteta i prenose na zajednički nivo BiH. To se u ovom slučaju dogodilo.
Ustav BiH precizno propisuje nadležnosti BiH i među deset nabrojanih nadležnosti nema kulture. S druge strane, Ustav Republike Srpske propisuje da je kulturna politika u nadležnosti Republike, dok Ustav FBiH propisuje da je kultura u nadležnosti kantona.
Važno je reći i da je Šmitov nalog u direktnoj koliziji sa jednoglasnom presudom Ustavnog suda FBiH od 28.9.2010. godine i da je, samim tim, suprotan vladavini prava i ustavnom poretku.