Srbija i Balkan
Naš jadarit i njihova zelena agenda: Zašto je Britancima stalo?
Evropska unija je 34 mineralne sirovine proglasila za "kritične sirovine", a od sirovina sa spista u Srbiji su potvrđene rezerve bakra, magnezita, bora, litijuma, barita, boksita, fluorita, fosfata, kobalta
Nema zelene energetske tranzicije i smanjenja štetnih gasova, bez rudarenja "kritičnih sirovina", među koje spadaju bor, litijum, bakar, istaknuto je danas na konferenciji "Luk ap", čija je tema zelena tranzicija i peta industrijska revolucija.
Inače, Evropska unija je 34 mineralne sirovine proglasila za "kritične sirovine", a od sirovina sa spiska u Srbiji su potvrđene rezerve bakra, magnezita, bora, litijuma, barita, boksita, fluorita, fosfata, kobalta.
"Bez kritičnih minerala nije moguća zelena energetska tranzicija i nije moguće smanjenje štetnih gasova. Bilo da se radi o proizvodnji solarnih panela, vetrogeneratora ili drugih komponenti", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Globalne rezerve "kritičkih sirovina" nisu ravnomerno raspoređene. Na skupu se moglo čuti da Kina raspolaže sa 37 odsto globalnih rezervi retkih zemljenih metala, Čile ima oko 55 odsto svetskih rezervi litijuma, Demokratska Republika Kongo poseduje oko 50 odsto svetskih rezervi kobalta, Rusija, Kanada, Indonezija i Filipini su među vodećim zemljama po rezervama nikla.
"Ako kao zemlje raspolažete nekim od ovih sirovina to vas stavlja u sasvim drugačiju poziciju u odnosu na zemlje koje računaju da ove sirovine obezbeđuju iz drugih zemalja, regiona ili kontinenta", kaže ministarka Đedović Handanović.
Ona je naglasila da je Srbija bogata bakrom i litijumom, da je naša zemlja drugi najveći proizvođač bakra u Evropi, zahvaljujući investicijama i partnerstvu sa kineskim firmama.
Zapadna Srbija, dolina Jadra, ima značajne rezerve litijuma. Ministarka je navela da je potvrđeno 158 miliona tona rezervi, koje mogu proizvesti 58.000 tona litijum-karbonata godišnje. To je dovoljno za proizvodnju milion električnih vozila godišnje, što zadovoljava oko 17 odsto evropske potražnje.
"Srbija ima priliku da postane značajan igrač u globalnoj industriji, ali uz odgovoran pristup i primenu ekoloških standarda", navela je ona.
A rudarenje litijuma u dolini Jadra izazvalo je brojne proteste širom Srbije. Građani strahuju da bi eksploatacija jadarita mogla da ugrozi životnu sredinu, posebno podzemne rezerve pitke vode.
Panelisti današnje konferencije pokušali su da odgovore i na pitanje: može li se rudariti, bez uticaja na životnu sredinu?
Šef Odeljenja za kritične minerale i rudarstvo u Odeljenju za poslovanje i trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva, Oliver Ričards, istakao je značaj bezbednih lanaca snabdevanja kritičnim materijalima i u realizaciji globalne energetske tranzicije.
"Britanski premijer (Kir Starmer) je u svom govoru rekao da je prelazak na čistu energiju u skladu sa misijom britanske vlade. Realizacija te energetske tranzicije će zavisiti od bezbednih lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama", izjavio je Ričards.
Litijum, grafiti i kobalt su od vitalnog značaja za proizvodnju električnih vozila, solarnih panela i vetroturbina. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, potražnja za kritičnim mineralima će nastaviti da raste.
"Potražnja za mineralima za čiste tehnologije mogla bi da se udvostruči do 2030. ili da se učetvorostruči do 2040. godine. A to su niže procene koje se zasnivaju na sadašnjim obavezama, tako da je veća verovatnoća da će to povećanje biti još veće", naveo je Ričards.
Električna vozila su glavni potrošači kritičnih materijala, a prognoze sugerišu značajan porast njihove proizvodnje.
"Broj električnih vozila bi sa 30 miliona, koliko ih ima danas, mogao da poraste na 240 miliona do 2030. godine. To je 30 odsto godišnji rast, što su neverovatne brojke", naveo je Ričards, dodajući da ta vozila mogu apsorbovati veliki deo dostupnih kritičnih sirovina.
Na međunarodnom planu, Velika Britanija planira da smanji emisije gasova staklene bašte za 81 odsto do 2025. godine.
"Naša nova industrijska strategija 'Invest 2035', koju planiramo da objavimo sledeće godine, obuhvata širok spektar industrija – automobilska industrija, vazduhoplovna industrija – koje sve zahtevaju sve više kritičnih minerala da bi bile uspešne", istakao je Ričards.
A snabdevanje kritičnim sirovinama nije jednostavno, jer ih ima mali broj zemalja.
"Više od 70 do 80 odsto eksploatacije kritičnih minerala odvija se u svega dve ili tri zemlje, što ih čini podložnim ekonomskim šokovima i političkoj nestabilnosti. Ova koncentracija ponude pojačava nestabilnost cena, što čini investicione odluke teškim za kompanije", naveo je on i naglasio probleme sa snabdevanjem bakrom, litijumom i njihovim cenama u poslednjih nekoliko godina.
Smatra da je danas moguće uspešno rudariti na ekološki način, kao primer naveo jugozapad Britanije koji ima dugu tradiciju u rudarenju. Naveo je da dve kompanije imaju nameru da kopaju litijum u Velikoj Britaniji, da su trenutno u fazi ispitivanja.
"Ukoliko sve bude teklo po planu jedna od njih bi mogla da počne sa kopanjem 2026/27. Na severoistoku zemlje već postoji fabrika za preradu litijuma. Auto-industrija je veoma važna", naveo je on.
Smatra da je litijum šansa za Srbiju.
"Srbija ima veliku priliku da postane ključni igrač u zelenoj tranziciji u Evropi kroz investicije u postrojenja za električna vozila i eksploataciju minerala", naveo je on.
Ambicija Britanije je, kako kaže, da za pet, šest godina imaju britansku bateriju za električne automobile.
