Srbija i Balkan
Savić: U Srbiji 2005. godine ukupno 789.230 mesta u skloništima, danas broj znatno manji
Ključni problem leži u tome što danas nema ko da gradi skloništa, javno preduzeće Skloništa kojem je poverena obaveza izgradnje, nema ni budžet ni fond za tako nešto
Na teritoriji Srbije 2005. godine postojalo je ukupno 789.230 mesta u skloništima, od čega je 236.301 bilo u Beogradu, ali je danas taj broj drastično manji, izjavio je pukovnik u penziji Miodrag Savić.
On je za K1 televiziju rekao da su pojedini investitori prikazivali skloništa kao dvonamenska, da bi ih kasnije prenamenili u garaže, što je tada bilo dozvoljeno.
"Ključni problem leži u tome što danas nema ko da gradi skloništa. Član 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa predviđa da je Javnom preduzeću Skloništa poverena obaveza izgradnje skloništa, što je praktično nemoguće jer to preduzeće nema ni budžet ni fond za tako nešto. Za poređenje, 2005. godine ovo preduzeće je od taksi i naknada prihodovalo dva miliona evra, što je omogućavalo osnovno funkcionisanje", rekao je on.
Prema njegovim rečima, broj skloništa danas je izuzetno mali i postavlja se pitanje zašto se 2010. godine prestalo sa njihovom izgradnjom.
"Prema ranijem Zakonu o odbrani, svaki investitor bio je u obavezi da gradi skloništa. Jedna od najvažnijih saglasnosti za izgradnju objekta bila je upravo saglasnost za izgradnju skloništa. U slučajevima gde je postojala mogućnost korišćenja blokovskih skloništa, investitor je bio oslobođen ove obaveze, ali je morao da uplati dva procenta od građevinske vrednosti objekta Javnom preduzeću Skloništa", rekao je Savić.
On dodaje da bi broj skloništa bio veći da zakonska obaveza nije ukinuta.
Savić je rekao da je osnovna funkcija skloništa da obezbede siguran boravak stanovništva u slučaju biološko-hemijskih opasnosti, kao što je upozorenje na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja i da se takve opasnosti mogu javiti i tokom mira, na primer, u slučaju nuklearnog incidenta.
"Najvažniji element je otpornost skloništa, posebno kada je u pitanju radiološka i hemijska zaštita. Uređaji za prečišćavanje vazduha ključni su za zaštitu od radioaktivnog zračenja. Postoje vrlo jasni standardi koji definišu ove zahteve i oni moraju biti striktno poštovani. Moramo da vratimo obavezu, da investitor koji zida zgradu, mora da gradi i sklonište", zaključio je Savić.
