Anđa Petrović, sestra znamenite slikarke Nadežde Petrović i pesnika Rastka Petrovića, pisala je početkom prošlog veka velikom ruskom piscu, Lavu Tolstoju, moleći ga da se zauzme za Srbiju.
Sedmog oktobra 1908. godine Anđa Petrović, devojka čiju je lepotu Ivan Meštrović ovekovečio u karijatidama na spomeniku Neznanom junaku na Avali – uputila je Lavu Nikolajeviču Tolstoju pismo u kojem ga kao "apostola ugnjetenih" moli da "ustane u zaštitu Srba", da se svojom "spasilačkom rečju" zauzme u Rusiji i pred Evropom za nepravedno ugroženu Bosnu i Hercegovinu.
Posle nekog vremena, na Anđinu adresu stigao je paket iz Rusije. U paketu su bile Tolstojeve knjige, i odgovor. Na samom kraju pisma Lav Nikolajevič joj je poručio: "Baš onda kad nam izgleda da je sve izgubljeno, tek tada počinje pravi život."
Kao i tada, kada je napisano, Anđino pismo i danas pokreće značajne događaje i tera nas da mislimo i živimo "pravi život". Nešto više od jednog veka posle, Tolstoj je stigao u Banjaluku, u Republiku Srpsku i, konačno, u Bosnu i Hercegovinu, o kojoj je onomad pisala i Anđa.
Vladimir Iljič Tolstoj, čukununuk slavnog Lava Tolstoja, i direktor Državnog muzeja Lava Tolstoja iz Moskve, otvorio je izložbu na Filološkom fakultetu u Banjaluci "Pismo Srpkinji: Lav Tolstoj o božanskom i ljudskom", posvećenu pomenutoj prepisci.
Potomak, kako sam kaže, srpskih Tolstoja, čiji su preci utočište našli u Srbiji nakon revolucije, kaže da pamti šta je govorio njegov otac i deda: "Rusija je naša otadžbina, a Srbija je naša domovina", rekao je Tolstoj za RT Balkan.
"Veoma sam srećan što sam danas ovde u Republici Srpskoj. U Rusiji visoko cenimo prijateljske odnose i stav rukovodstva Republike Srpske koji se tiče ruskog jezika i svega onoga što danas Rusija čini, smatramo to veoma važnim. Ova izložba je posvećena događaju u kojem se srpska devojčica iskreno obratila Lavu Tolstoju, tražeći od njega podršku. Tolstoj je veoma ozbiljno na to odgovorio, pismom i člankom. Bila nam je veoma zanimljiva i priča o porodici te devojčice, saznali smo da je to ugledna porodica, da je njena sestra veoma poznata umetnica", rekao je Tolstoj.
Profesor dr Borivoje Milošević ističe da je izložba posvećena jednom veoma interesantnom potezu malo poznate Srpkinje, koja se usudila da uputi nekoliko pitanja jednom od najvećih umova u istoriji civilizacije.
"Njena pitanja su bila u vezi sa jednim od najvećih političkih događaja i najvećom krizom u Evropi s početka 20. veka, za koju je Tolstoj bio duboko zainteresovan i na osnovu te prepiske zapravo su nastali i njegovi čuveni radovi, odnosno pisma, koja se tiču aneksije Bosne i Hercegovine, koju istoričari smatraju jednim od upaljača i temelja na kojima je kasnije postao ili nastao Prvi svetski rat, do tada najveći rat u ljudskoj civilizaciji. Očigledno je da je pitanje aneksije BiH bilo evropsko i svetsko pitanje i na osnovu ove prepiske koja je danas izložena na Filološkom fakultetu u Banjaluci možemo da vidimo da je i znameniti ruski književnik i te kako bio zainteresovan za sudbinu srpskog naroda, i u Bosni Hercegovini i van njenih granica", ističe Milošević.
Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Željko Budimir posebno je istakao značaj kontinuiteta rusko-srpskih veza. Rekao je da je saradnja Srpske i Rusije na veoma visokom nivou, te da se posebno mnogo radi na povratku ruskog jezika u škole, od osnovih škola, pa do visokog obrazovanja.
"Učenje ruskog jezika je učenje o srpskoj kulturi, veze između Rusa i Srba nisu veze kao između Srba i Germana, kao između Srba i Francuza. To su prirodne, rodstveničke veze i kada pričamo o Tolstoju, vidite i po ovom događaju o kome piše mlada znamenita Srpkinja u tom periodu? Piše onome koga oseća kao svog, piše onome koga oseća kao zaštitnika. Piše u trenutku kada narod koji živi 1908. ovde ulazi u okupaciju , u period kolonijalizma. Nemojte zaboraviti, mi ovde preživljavamo period kolonijalizma, zbog toga ne smemo idolopoklonički da se odnosimo prema tim državama koje su nastavile taj neokolonijalni politički proces i danas ovde. Zato je pitanje učenja ruskog jezika, pitanje našeg traganja za smislom", zaključio je Budimir.
Vladimir Tolstoj se posebno zahvalio Republici Srpskoj, kako je rekao, maloj po geografskom prostranstvu, ali velikoj po svojoj hrabrosti da stane uz Rusiju u trenutku kada je čitav zapadni svet protiv nje.
Uskoro bi moglo da dođe do nove i plodne saradnje između institucija u Republici Srpskoj i Državnog muzeja Lava Tolstoja u Moskvi, kao i muzeja u Jasnoj Poljani. Oba muzeja su posvećena delu i zaostavštini ruskog pisca i čuvaju kolekciju od neprocenjivog značaja, objašnjava Tolstoj.
"Ja sam direktor državnog muzeja Lava Tolstoja, koji čuva sve piščeve rukopise. Najdragocenija je kolekcija njegove zaostavštine pisane rukom, tu su i kopije autentičnog Tolstojevog rukopisa. Ukoliko Republika Srpska bude zainteresovana mogli bismo predložiti neki veliki projekat koji bi uključivao autentične kolekcije", izneo je svoj predlog Vladimir Iljič.
Otvaranju izložbe su prisustvovali i ministar prosvete i kulture Željka Stojičić, predstavnici Ambasade Ruske Federacije u BiH i Ruskog doma u Beogradu.
Izložba "Pismo Srpkinji: Lav Tolstoj o božanskom i ljudskom" organizovana je u saradnji Centra za ruske studije Filološkog fakulteta u Banjaluci, Ruskog doma iz Beograda i Državnog muzeja Lava Tolstoja iz Moskve.