Na Kosmetu sam bio do 2000. godine, kada sam ranjen, a zatim sam postao senator kao deo ruske delegacije, radeći u Strazburu, Parlamentarnoj skupštini Evrope. Želeo sam da postanem izaslanik za Kosovo i Metohiju, ali Zapad je učinio sve da me u tome spreči. Jedan albanski list je tada, na žalbu Aljbina Kurtija, napisao "Ruski špijun želi da postane izvestilac za Kosovo", otkriva za RT Balkan član Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Federalne skupštine Rusije i senator iz Kurske oblasti Aleksej Kondratjev.
Kondratjev je bio komandir čete specijalnih snaga u sastavu 18. zasebnog padobranskog bataljona na KiM, gde je stigao 3. jula 1999. godine.
Kako navodi, njegovi ljudi bili su na mestima koja su bila u njegovoj zoni odgovornosti, izvršavajući zadatke, uključujući održavanje mira i osiguravanje bezbednosti srpskog stanovništva.
Podsetimo, tada je odlazeći ministar privremenih prištinskih institucija Bedžet Pacoli izjavio da ne želi da sarađuje sa Kondratjevom. Pacoli je ocenio da bi imenovanje ruskog državljanina za izvestioca Saveta Evrope za Kosovo "moglo biti opasno za zemlju".
"Kako bi se razumeo razlog takve reakcije Pacolija na moju kandidaturu, pre svega, treba razumeti mentalitet kosovskih Albanaca. Od momenta ulaska ruske jedinice u sastav Kfora na teritoriji KiM, Albanci su se jako negativno ponašali prema Rusima i na svaki način su pokazivali da nisu spremni za dijalog i saradnju sa nama. Oni su preferirali, umesto Rusa, američki kontingent. Ovo nije neka novost", navodi naš sagovornik.
Kondratjev dodaje da je, kada je bio na Kosmetu, naučio srpski jezik, kao i da njegovo srce sve do danas nije zaboravilo KiM ni Srbiju.
"Mislim da smo mi, kako kažu, braća zauvek. Jedna krv, jedna zastava, jedna vera", naglašava on.
Dokle god čuvamo pravoslavnu veru, imamo budućnost
Naš sagovornik dodaje da je pogrom iz 2004. godine na KiM, ista stvar koja se desila u Ukrajini 2014. godine.
"Na Kosovu i Metohiji su garancije zapadne zajednice Kfor, a Albanci su od tzv. Oslobodilačke vojske Kosova stvorili takozvanu kosovsku službu bezbednosti – zapravo nacionalnu vojsku, što je zabranjeno rezolucijom 1244. Od tog trenutka, kada su stvorili UČK od bivših militanata, činili su sve što su mogli da istisnu srpsko stanovništvo. Kidnapovali su ljude, pucali na njih", ukazuje ruski senator.
Kako ocenjuje, Kosovo nije samo srce Srbije, već je prema Unesku, na prvom mestu u svetu po broju pravoslavnih crkava po kvadratnom kilometru, a upravo su ti militanti, po naređenju sa Zapada, počeli da uništavaju pravoslavne svetinje.
"Rusi, kao i Srbi, imaju tri jedinstva. Nisu to samo Sveti Duh, Otac i Sin, nego to su suverenitet, nacionalnost i pravoslavlje. Pravoslavlje je osnova ne samo vere čoveka, ono je osnova suvereniteta i svega i pravo se na taj način bore protiv Rusa, a i protiv Srba", naglašava Kondratjev.
On podseća da je u Ukrajini zabranjena samo pravoslavna vera, da ni unijatizam ni katolicizam nisu zabranjeni, a da istu stvar sada radi i UČK na Kosmetu – "ruše našu pravoslavnu veru, pravu veru, pod maskom nekakve demokratije, a to je ono glavno što nas spaja i tera da se držimo, da ostanemo ljudi".
"Nemojte postati kao ovi sa duginim zastavama. Shvatite da dokle god imamo veru, imamo budućnost, a lišavajući nas vere, hoće da se uvere da nema ni Rusije ni Srbije. Dakle, ovo što se dešava je sasvim očekivano i jasno kuda vodi. Oni će nastojati da istisnu Srbe sa zemlje na kojoj se car Lazar 1389. godine borio do poslednjeg daha. Iako je izgubio bitku, postao je primer otpora 500 godina. Šta je Lazar učinio? Ustao je i rekao: 'Ili ćemo sa svima ovde leći i ostati upamćeni kao junaci, ili ćemo biti prokleti u sve vekove'. Izginuli su, ali su ostali verni Srbiji i veri pravoslavnoj", kaže ruski senator.
"Za nas je to primer borbe za Srbiju, za Kosovo, kao poslednji plod razuma i kretanja napred, a ne da nas Zapad poziva da postanemo životinje koje su zaboravile odakle su, ko su bile i ko mogu postati", zaključio je Kondratjev.