Naš izbor
Srbija i Balkan
Šta KBS žele da zauzmu na severu KiM: "Džavelini" i oklopna sredstva na dva manevarska pravca
U Prištini su mislili da iskoriste ovaj momenat da na sever rasporede ne samo pešadijske snage nego i deo snaga za vatrenu podršku, deo oklopnih i protivoklopnih sistema, sredstva za opto-elektronsko izviđanje, kaže general Mitar Kovač
Zvanični zahtev Prištine komandi Kfora, samo devet minuta posle eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac, da rasporedi tzv. Kosovske bezbednosne snage na severu Kosova i Metohije, "u pogođenom području", novi je opasan presedan i novi strahovit pritisak na Srbe na severu, slažu se danas sagovornici RT Balkan.
Jedinice KBS, manje formacije, prethodnih godina nekoliko puta su, po nepotvrđenim podacima, viđene na severu KiM. Godinama traju i pritisci Prištine da se formacija koja po međunarodnom pravu ne bi smela ni da postoji, rasporedi i na severu južne srpske pokrajine.
Ovo je, međutim, koliko je poznato, po prvi put da je Kforu takav zahtev i zvanično upućen i da je to od međunarodnih snaga potvrđeno.
General Anđelo Mikele Ristuća, tadašnji komandant Kfora, krajem decembra 2022. godine potvrdio je da dok je on bio komandant međunarodnih snaga na KiM, takvih zahteva nije bilo.
"Ovo je, koliko se sećam, prvi takav zahtev, ali su pripadnici KBS-a bili na Severu u nekim prethodnim operacijama, manje jedinice, kada su zaposedali neka područja, a zatim se zbog nezakonitog osnova boravka ili povlačili, ili deo snaga prevodili, presvlačili u uniforme Rosu", komentariše najnoviju situaciju na KiM general u penziji Mitar Kovač.
Po njegovom mišljenju sadašnji zvanični zahtev Prištine usmeren je da iskoriste trenutnu situaciju i formalno prebace KBS na sever.
"Te snage, po projektu NATO i nameri Prištine, trebalo bi da prerastu u vojsku, oružane snage Kosova. To bi se davno i desilo nego se iščekuje potpisivanje tzv. sporazuma o normalizaciji odnosa između, kako oni kažu Republike Kosovo i Srbije. Po agendi NATO-a, verovatno se čeka taj momenat da bi se dozvolilo šiptarskim vlastima da proglase tzv. vojsku. Ovo se vreme koristi da se po njihovoj strategiji 'ovlada' čitavim severom KiM kako bi se u perspektivi i 'granica' prema Srbiji stavila pod kontrolu tih njihovih oružanih snaga", kaže general Kovač.
Koje bi u tom slučaju tačke na Severu tzv. Kosovske bezbednosne snage najpre zauzele i stavile pod kontrolu?
"Teško je precizno nabrojati sve tačke koje bi bile njihova meta. Sigurno je da će koristiti postojeće infrastrukturne punktove prilagođene za njihove potrebe i one koje su već izgradili kao policijske baze a to bi, verujem, onda bile zajedničke vojno-policijske baze. Sve je, naravno, upereno ka kontroli komunikacija i kontroli administrativne linije prema unutrašnjosti Srbije", odgovara general Kovač.
Prvenstveni cilj albanskih vlasti u Prištini jeste, precizira naš sagovornik, izolovanje severa KiM i presecanje svih komunikacija koje ne idu ka takozvanim zvaničnim prelazima nego da se oni zabarikadiraju, urede prepreke, kontrolišu preko osmatračnica i da se ne dozvoli bilo kakav prolazak.
"Cilj je i da se komunikacije koje idu na postojeće administrativne prelaze kontrolišu sa okolnih visova, kao i na punktovima na samim komunikacijama. I naravno, da se iz tih baza može intervenisati prema većim naseljenim mestima severa Kosova", kaže Kovač.
Priština svoje baze, naravno, nastavlja sagovornik, ne bi držala uz samu liniju prema Srbiji ali bi držali timove, jedinice spremne da reaguju kada sa NATO-om dogovore da tzv. KBS preduzme obezbeđenje same "granice".
"Kurtiju je to cilj, zato je pre nekih mesec dana traženo sa njihove strane da se snage vojske, žandarmerije, policije Srbije izmeste iz pojasa Kopnene zone bezbednosti, a to je i deo strategijskog plana da se pripremi njihov ulazak u 'pogranični pojas'. Ne verujem da će se to desti pre nego što ih NATO promoviše u zvanične oružane snage", reči su generala Kovača.
Kada je 25. septembra 2022. godine grupa pripadnika tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, tridesetak ljudi sa dugim cevima, uključujući četiri mitraljeza, u pet "lend rovera" i tri "micubiši pajera" iz pravca Istoka ušla na planinu Mokra Gora, opština Zubin Potok, stigla do repetitora na vrhu Uvor, a zatim maršom nastavila ka dubini teritorije Zubinog Potoka, Priština je to brže bolje demantovala.
Prošle godine, pripadnici KBS marširali su ulicama Južne Mitrovice, na samo nekoliko stotina metara od glavnog mosta na Ibru i severnog, srpskog dela grada. Tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti prekjuče je obišao pripadnike KBS stacionirane u Vučitrnu, nedaleko od Severne Mitrovice. Na snimku se vide vojnici u uniformama sa dugim cevima raspoređeni oko kanala Ibar – Lepenac.
Svako pojavljivanje pripadnika KBS-a na severu izazivalo je veliko uznemirenje i strah u srpskoj zajednici na Severu.
"Uz brojne specijalce, duge cevi, šlemove, pancire, sa eventualnim raspoređivanjem KBS-a na Sever, njihove borbene tehnike, život za nas Srbe ovde bi postao nepodnošljiv. Podsećam da ta struktura na svim zvaničnim događajima promoviše teroristu Adema Jašarija, da otvoreno kažu da nastavljaju tradicije UČK. Kad sve to imamo u vidu onda je jasno šta bi nas sve čekalo", kaže za RT Balkan sagovornik, Srbin iz Severne Mitrovice.
Dolazak KBS na Sever značio bi i dodatnu militarizaciju tog područja, raspoređivanje borbenih sistema sa kojima Priština raspolaže.
"Mislili su da iskoriste ovaj momenat da na Sever rasporede ne samo pešadijske snage nego i deo snaga za podršku. Tu pre svega mislim na deo oklopnih sredstava, sredstava za vatrenu podršku, recimo, samohodne minobacače koje su dobili od Turske, jedinice za opto-elektronsko izviđanje kako bi izviđali pojas prema Srbiji a u mogućnosti i u dubinu Srbije. Bajraktare koje već imaju svakako ne bi raspoređivali na Sever, oni dejstvuju iz dubine njihove teritorije, ali bi rasporedili bespilotne letelice manjeg dometa", kaže Kovač.
Dodaje da bi težište bilo i na raspoređivanju protivoklopnih sistema, uključujući i američke "džaveline", na dva ključna manevarska pravca koji ulaze na prostor Severa a kojih već imaju u znatnim količinama i koje su dobili od SAD i Nemačke.
Po mišljenju generala Kovača, raspoređivanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na Sever, što se tiče njihove organizacije, vatrene moći, ne bi za Vojsku Srbije predstavljalo neku veći opasnost.
"Mnogo je veća opasnost po narod koji živi na Severu i koji je već izložen policijskoj torturi. Ovo bi bilo usmereno na dodatnu militarizaciju Severa KiM i narod bi se osećao kao u nekom logoru. To i jeste cilj Kurtijeve administracije, da se ljudi, u takvom nepodnošljivom miljeu, opredeljuju što više za iseljavanje. To bi značilo samo pojačavanje terora, okupacije našeg naroda", zaključuje Kovač.
Inače, prema postojećim međunarodnim sporazumima, raspoređivanje snaga tzv. KBS na severu KiM zahteva prethodnu saglasnost Kfora.
Početkom 2020, Aljbin Kurti optužio je Hašima Tačija da je 2013. godine stavio potpis na sporazum koji KBS-u zabranjuje aktivnosti na severu Kosova. Kurti je tada tražio pokretanje procedure za smenu Tačija, posredno potvrđujući postojanje paralelnog dokumenta Briselskom sporazumu kojim je i od strane Prištine potvrđeno da KBS nemaju pravo da budu na severu KiM.
Međunarodnim sporazumima precizirano je i da su međunarodne snage, odnosno Kfor, jedine vojne oružane formacije koju mogu postojati i delovati na teritoriji Kosova i Metohije.
Marta prošle godine, tzv. Vlada Kosova obavezala se u "Strategiji odbrane" na jedinstveni lanac komandovanja bezbednosnim snagama koje deluju na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever. I pored takvog dokumenta, zvaničnici NATO tada su za prištinske medije rekli da zabrana raspoređivanja KBS-a na severu KiM i dalje važi.
