Zakon o posebnom registru agenata stranog uticaja čiji su predlog podneli poslanici Pokreta socijalista daleko je još od usvajanja, ali je kao onaj sneg u poslovici, razotkrio tragove brojnih zverki – koje, po svemu sudeći strahuju da bi nas ti tragovi mogli dovesti i do njihovih stvarnih izvora finansiranja, a onda i naterati da se zapitamo, ako ne i da zaključimo, čije to interese oni zastupaju na domaćoj političkoj sceni.
Lančana reakcija nalik onoj koju je doživela Gruzija zbog istog zakona, ali i Republika Srpska (koja je zakon povukla i vratila na doradu) pa potom i Crna Gora – pokrenuta je i u Srbiji.
I u Srbiji se, naime, čuje se kako su takvi akti uvod u represiju i progon neistomišljenika, ali, kao manje poznat deo priče i ovde ostaje činjenica da je preteča svih ovih zakona i predloga zakona – upravo "svetionik demokratije" odnosno Amerika, koja je još 1938. godine usvojila FARA zakon (Foreign Agents Registration Act).
Problem je, međutim, što sličan i to i blaži zakon imaju i Rusi – a znajući da "što je dozvoljeno Jupiteru nije volu" – jasno je da ni Rusi, ni Gruzini, ni Crnogorci, ni Srbi – ne bi trebalo da znaju na čijim su jaslama nevladine organizacije i politički subjekti koji deluju na njihovoj teritoriji. To pravo, Zapad, očigledno daje sam sebi.
Nije dakle, začujuđujuće to što nas američki Radio Slobodna Evropa poučava kako "Zakon o stranim agentima postoji u Rusiji i, po mišljenju kritičara, služi da uguši kritiku vlasti i ograniči rad aktivista za ljudska prava i nezavisnih medija", dok onaj u Americi izgleda ima plemenitije svrhe jer "cilja na pranje novca, korupciju, terorizam i zaobilaženje sankcija".
Nije čudo ni što je Sofija Todorović šefica Incijative mladih za ljudska prava (NVO koja se takođe finansira stranim novcem) "upozorila" da bi implikacije usvajanja i primene jednog ovakvog zakona "vodile Srbiju u čist represivni režim".
Ono što, međutim, donekle iznenađuje jesu reakcije domaćih političara, koji o zakonu govore kao da Pokret socijalista u najmanju ruku pokreće inkviziciju – a ne incijativu da finansiranje NVO konačno postane transparentno. A ako nešto nije sporno, zašto je problem da bude i transparentno? Zar nije transparentnost obavezna stavka u političkom programu svih opozicionih partija?
Jedan od prvih koji su se oglasili povodom inicijative poslanika Pokreta socijalista bio je predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović koji njihov predlog vidi kao najavu da bi "Vulinovi poslanici da isleđuju agente stranog uticaja u Srbiji".
"Pazite šta želite, možda vam se i ostvari. Ukoliko ste zaboravili, i Rusija je strana država", upozorio je Grbović.
Rusija, u pravu je, jeste strana država, ali je reč o zemlji koja poštuje međunarodno pravo i ne meša se u unutrašnja pitanja saveznika. Nije Rusija, nego su SAD i EU u Gruziji digle prozapadnu "kuku i motiku" koji su danima protestovale u Tbilisiju upravo zbog donošenja jednog ovakvog zakona. U Gruziji, inače posluje oko 33.000 NVO – a samo Zapad je bio protiv toga da ova zemlja pored toliko organizacija civilnog društva koje rade zahvaljujući stranom novcu – zaštiti svoj nacionalni interes.
Pavle Grbović, međutim, nije jedini koji se unervozio zbog inicijative Vulinovih poslanika. Reagovao je i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. Po istom šablonu, kako reaguju i njegove kolege u drugim zemljama koje pokušavaju da registruju strane agente – i Lutovac najavljuje "katastrofu".
"Predlog ovog zakona produbljuje osnov za progon neistomišljenika. Usvajanje ovog zakona bio bi uvod u eskalaciju represije i nasilja. Ovo ne smemo dozvoliti", naveo je Lutovac na svom Iks nalogu, pozivajući na reakciju medije poput "Nove S", "Danasa", "Insajdera", "Radara", nedeljnika "Vreme" i "Novi magazin“".
Za razliku od prozapadno orijentisanih kolega lider pokreta "Mi – snaga naroda" Branimir Nestorović nikada nije krio da se njegov pokret zalaže da svi koji primaju novac od stranih NVO budu označeni kao strani agenti.
"Jer to i jesu. Kao što je rekao Putin - onaj ko plaća muziku, naručuje i pesmu", istakao je Nestorović ranije u razgovoru za RT Balkan.
Ali, šta o ovakvom aktu misle oni od koga donošenje ovog zakona najviše zavisi?
Iako je je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije, komentarišući dokument koji je kineska vlada objavila o finansiranju NVO u Srbiji, upitao "što tolike pare daju?" - sve su prilike da mu se i ne žuri da na to pitanje dobije odgovor. Najavljuje, ipak, da predstoji rasprava o toj inicijativi.
"Nije to Vlada predložila, već jedna stranka. Jedna politička stranka je predlagala taj zakon, da je Vlada htela, ona bi ga usvojila. Kako u svakoj zemlji kad god se pomene neki sličan zakon, nepogrešivo se uvek isti javljaju. Kako se uvek ti na koje se to odnosi, jave. Ljudi znaju ko radi za strane zemlje, a ko za svoju zemlju", rekao je Vučić komentarišući izjavu Sofije Todorović.
Predsednik je ranije upozoravao i da je sir "besplatan samo u mišolovci", a odnos NVO sa donatorima opisivao izrazom "ropska porcija čvaraka". Dok mast prska na sve strane, izgleda da ćemo morati malo da sačekamo kako bismo saznali - ko te čvarke topi.