Direktorima osnovnih i srednjih škola sve je teže da organizuju nastavu. Već se odavno zna da nema dovoljno nastavnika matematike, fizike, hemije, stranih jezika, ali sve je veći problem naći i učitelje. Kažu da je posebno teško ukoliko neko od zaposlenih ode na bolovanje. Pronaći kratkoročno, adekvatnu zamenu postala je "nemoguća misija". Često se angažuju studenti završnih godina na fakultetima, samo da se nastava ne gubi.
Direktori škola do kadra dolaze različitim kanalima. Zovu fakultete i mole da postave oglas za studente završnih godina, a sve se češće mogu videti oglasi na društvenim mrežama da neka traži nastavnika ili učitelja na zamenu.
Posebno je teška situacija u osnovnim školama u unutrašnjosti, ali i srednjim stručnim školama. Prve su se na udaru našle elektrotehničke škole koje teško pronalaze nastavnike za stručne predmete, jer niko od informatičara neće da dođe da radi u školi za početnu platu od 86.670 dinara, ako mu privreda nudi mnogo više. Tako se dešava da đaci gube nastavu i po nekoliko meseci.
Direktor OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu Milan Krstić kaže da su ove školske godine imali sreće i počeli su je sa dovoljno nastavnog kadra. Problem je, navodi, kada neko od nastavnika ode na bolovanje.
"To je ozbiljan problem, jer je teško naći nastavnika koji će da dođe na zamenu dve, tri nedelje. Ranije je bilo dovoljno učitelja, sada ni njih ne možemo da nađemo. Koristimo razne kanale da dođemo do kadra. Nastavnici oglašavaju na društvenim mrežama, mi direktori imamo svoje viber grupe. Međutim, dosta teško to ide", rekao je Krstić za RT Balkan.
Dodaje da je deficit nastavnog kadra pitanje od nacionalnog značaja. Smatra da je obrazovanje ključno za razvoj jedne zemlje i da ta bitka ne sme da se izgubi.
"Mladi ne žele da upišu nastavničke fakultete i mora nešto konkretno da se uradi po tom pitanju", naveo je on.
U ovoj školi sledeće godine idu dve nastavnice matematike u penziju i Krstić kaže da će biti ozbiljan problem da se pronađu matematičari. Već su se angažovali, traže kadar, ali za sada bezuspešno.
Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete počeo je 2015. godine. Te godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo je 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog, a samo godinu dana kasnije broj zainteresovanih kandidata je prepolovljen. Već tada u školama u Srbiji nedostajalo je oko 500 nastavnika matematike i isto toliko fizike.
Koliko je situacija alarmantna najbolje govori podatak da se ove godine u Novom Sadu na smeru za nastavnika hemije nije prijavio nijedan kandidat, dok se u Beogradu prijavio samo jedan kandidat u junskom upitnom roku.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji školuju nastavnike, prošle godine uradili su Platformu kojom se predlažu rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama. Platformu su prosledili Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije, ali na to nisu dobili odgovor zvaničnika.
Ideja dekana je da se uvedu regionalne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete. Svaki region bi uradio analizu koliko im nastavnika nedostaje u školama i projekciju kakva će biti situacija narednih pet godina. Na osnovu toga delili bi regionalne i lokalne stipendije za upis na nastavničke smerove koji su deficitarni.
Stav dekana je da plate u prosveti treba da budu 30 do 50 odsto veće od prosečne plate u Srbiji, da bi se stimulisali mladi ljudi da upisuju nastavničke fakultete.
Ministarstvo prosvete povećalo je stipendije za studente druge i treće godine koji se školuju na nastavničkim smerovima i stipendija sada iznosi 19.800 dinara mesečno.
Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić kaže da na njihovom fakultetu nijedan student nije dobio stupendiju, jer je uslov očišćena prethodna godina.
"Koliko znam ni sa fizike niko nije ispunio uslov. I tu je trebalo prvo razgovarati sa nama, kada su pravljeni kriterijumi za stipendiju. Trebalo je uraditi analizu, da dostavimo ministarstvu gde smo po tim kriterijumima, da li mogu to studenti da ostvare ili ne. Niko nas nije kontaktirao", rekao je Roglić za RT Balkan.
Dodaje da stipendije mogu biti jedna od podsticajnih mera, ali da ne može samo to da motiviše mlade da upisuju nastavničke fakultete.
"Dok se ne popravi plata u prosveti, interesovanje se neće popraviti", naveo je on i dodao da nemaju problem samo škole da pronađu nastavni kadar, već i fakulteti.
Pojašnjava da je posebno teško fakultetima koji školuju informatičare da zadrže asistente koji će da rade u nastavi, jer im privreda nudi veće plate.
"Na fakultetima koji školuju kadar gde su dobre zarade u privredi- ETF, Matematički fakultet, teško možete da pronađete mlade koji hoće da ostanu u nastavi kao asistenti. Kod nas na Hemijskom to nije veliki problem. Mi uspevamo da zadržimo decu, u proseku četiri do 10 studenata godišnje. To su sve studenti koji imaju prosečnu ocenu preko 9. Oni ostaju na fakultetu da rade nauku. U našoj struci u privredi nisu visoke plate", pojasnio je Roglić.
Na Platformu dekana nastavničkih fakulteta još nije stigao nikakav odgovor Ministarstva prosvete. Polazna osnova je da se urade analize po regionima, koliko i gde nedostaje nastavnog kadra.
"To je polazni momenat koji moramo imati da bi nastavili dalje razgovor. Niko od nas ne traži da se stipendiraju naši studenti bez osnove, već na osnovu analize koja bi se uradila i videla gde je deficit i videla koliko nastavnika nedostaje za koje predmete", zaključio je Roglić.