Srbija i Balkan
Opasne optužbe u albanskoj režiji: Kako Albanci lažima pravdaju nasilje nad Srbima
Neistine koje čak ni u Haškom tribunalu nisu mogle da prođu. Sasvim je jasno u šta vode albanske klevete i čemu one služe
Otrovni gasovi "pogađaju" isključivo albanske studente, đake, decu predškolskog uzrasta, čak i u mešovitim ustanovama. Za masovno trovanje Albanaca vodom u Dečanima krivi su "sumnjivi Srbi". Ove lažne optužbe na srpski račun izrekli su Albanci, što bi se reklo, a da nisu ni trepnuli. Od klevetanja srpskog naroda ne odustaju, a ne ustručavaju se ni da "podsete" na priče o "srpskom trovanju Albanaca".
Između pomenutih slučajeva trovanja prošla je 31 godina: otrovni gasovi su "pušteni" u proleće 1990. godine, a sumnjivi Srbi su "zatrovali vodu" u opštini Dečan u julu 2021. godine.
Tako je u martu i aprilu 1990. godine, više od 7.000 albanskih đaka iz mešovitih škola sa Kosova i Metohije, zatražilo medicinsku pomoć zbog navodnog trovanja. Srpska deca nisu se otrovala, kako je kasnije objasnio svedok optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića, Halit Berani, zato što su išla su pre podne u školu.
Ovo čak ni u Haškom tribunalu nije moglo da prođe.
A da predstavnici privremenih institucija u Prištini izgleda čvrsto veruju da ponavljanje jedne te iste laži pretvara tu laž u istinu, pokazuje i to što ne odustaju od namere da dokažu da su "trovani".
Vlada tzv. Kosova usvojila je dokument "Strategija o tranzicionoj pravdi" u kome se u delu o "uvođenju novih žrtava" tvrdi da su "trovanja na Kosovu otrovnim gasovima u proleće 1990. godine rezultirala kao istrebljivačka doktrina koju je pripremila srpska vojna tajna služba, gde je trovano na hiljade mladih ljudi, uglavnom studenata, a među njima je bilo i dece u predškolskim ustanovama".
Trovanje, naravno, nikada nije dokazano, jer se nije ni desilo. Tri decenije kasnije, odnosno u julu 2021. godine, u opštini Dečan, desio se slučaj masovnog trovanja vodom. Više od 1.000 ljudi zatražilo je medicinsku pomoć, dve osobe su preminule, a u opštini je proglašeno vanredno stanje. Umesto da reše problem vode za piće, predstavnici privremenih institucija u Prištini odlučili su da slučaj iskoriste za obračun sa Srbima.
Glavna uloga u ovoj predstavi pripala je izvesnom albanskom kafedžiji iz Dečana. On je tvrdio da su u njegov bar, pre nego što su ljudi počeli masovno da traže medicinsku pomoć, ušla dva Srbina.
"Izašli su iz automobila, novosadskih registarskih tablica, ušli su kao gangsteri. Posumnjao sam da nešto nije u redu. Pitali su za put. Razgovarali smo na srpskom jeziku, koliko sam znao. Bili su mi sumnjivi. Sutradan je došla policija u moj bar i ja sam ih prijavio i predao im snimke sigurnosne kamere", ispričao je.
Njegovo 'svedočanstvo' je bilo dovoljno da se masovno trovanje vodom pretvori u masovno trovanje dezinformacijama. Političari i mediji iz Prištine vodili su opasnu kampanju protiv Srba, optužujući ih da su zatrovali vodu. Predsednik opštine je bio posebno 'sumnjičav', rekavši da se trovanje vode dešava drugi put za mesec dana i da sumnja da je to možda namerno.
Poslanica Alijanse za budućnost Kosova i veteranka tzv. OVK Time Kadrijaj, pozivajući se na izjavu vlasnika bara, iz petnih žila upinjala da ubedi albansku javnost na KiM da su Srbi otrovali Albance.
Kosovski institut za javno zdravlje, međutim, saopštio je da su u vodi pronađeni mikroorganizmi.
Ministar zdravlja tzv. Kosova brže bolje je stigao u Dečan i objasnio da dva smrtna slučaja nemaju veze sa zatrovanom vodom. Apelovao je na stanovnike opštine da vodu ne koriste za piće.
Dva "sumnjiva Srbina" više niko nije pomenuo, jer nisu ni postojali: Srbi su iz Dečana odavno proterani i nisu tamo poželjni, nezavisno od toga iz kog kraja Srbije i sveta dolaze.
Nakon nedavne eksploizije na kanalu Ibar–Lepenac, u opštini Zvečan, na severu KiM, ponovo se suočavamo sa neutemeljenim optužbama.
Aljbin Kurti dao je mašti na volju, pa je rekao da je "Srbija napadom u kanalu Ibar–Lepenac pokušala da ostavi građane Kosova bez vode, struje, grejanja i bez komunikacije", a nije propustio ni da oceni da je "ovaj napad sličan ruskim u Ukrajini".
Primećuje se, međutim, da je situaciju koristi onako kako mu odgovara: uputio je jake jedinice tzv. kosovske policije na sever KiM. Srbi su se našli na udaru, pa tako nisu izostala maltretiranja, privođenja, hapšenja i pritvaranja ljudi.
Ugleda se na starije i iskusnije albanske vođe.
Izgovor za Martovski pogrom, koji se desio pre 20 godina, bila je kleveta. Martovskom nasilju prethodile su otmice, ubistva i uništavanje imovine i to u prisustvu međunarodne zajednice.
Mediji na albanskom jeziku i neke strane agencije lažno su optužile Srbe iz sela Zupče, u opštini Zubin Potok, za utapanje albanskih dečaka iz susednog sela Čabra u Ibru.
Usledio je trodnevni talas nasilja nad srpskim i nealbanskim stanovništvom, ubistva, progon, najmasovniji od 1999. godine, i uništavanje pravoslavnih svetinja.
I sasvim je jasno u šta vode albanske klevete i čemu one služe. Stoga je jasno da Kurti traži izgovore za nove pogrome.
Nameračio se da otvori Pandorinu kutiju. Ostaje da se vidi da li će ga oni koji se staraju o tzv. Kosovu "pecnuti" po prstima.
